Ova stranica je lektorisana
43
govora, koji saopštava g. Milićević u Godišnjici V. Kad su pod jesen 1880. godine Milićević, Matković i pokojni Daničić obilazili neke krajeve, pa se uputili Sofiji i došli u selo Slivnicu, onda tu nađu neke meštane u mehani. Pok. Daničić zamoli g. Milićevića da zapodene s njima razgovor, te da čuje kako govore. G. Milićeviќ odazove se molbi Daničićevoj i otpočne razgovor, koji je ovako tekao:
- - A vi od koje selo beste?
- - Tuj smo od Slivnicu, odgovori stariji.
- - A ti mali, odakle si?
- - Tuj sam i ja roden.
- - Pa što se obedujete u mehane, kao jabandžije?
- - Imame si rabotu tuj, odvajamo si milostivno žito?
Kakvo žito odvajate?
- - Milostivno žito za crkvu.... Gradili sme crkvu, i sme se zadužili. Seljani rekli da pišu na crkvu, kolko koj miluje, kad bude da se vrše. E sega eno se žito vrše, i svaki dava kolko miluje na crkvu: mi si sedimo, primamo to žito i pišemo: ko dade, kolko dade? Toj si vikamo milostivno žito.
Daničić pošto je pažljivo slaslušao dete, rekne: „jezik mu je iskvaren: nije ni
