Šopovima. Da nam se ne bi prebacila pristrasnost u odvajanju Šopova od Bugara, i da ne bi ko pomislio da mi razlike među njima činimo većim nego što su – mi evo navodimo šta o Šopovima veli K. Ireček u svojoj Istoriji Bugara: „-... Šopovi se razlikuju od ostalih Bugara kako karakterom i narečijem, tako i odelom i običajima“ (str. 137, 138)
O jeziku Šopova evo šta veli Draganov: „Leksički sastav šopskoga narečija, kao i mijačkoga u Dabru, odlikuje se velikom čistotom: u rečniku im nema gotova nikako ni turskih ni grčkih reči. Po gramatičkim funkcijama mijačko je više sačuvalo svoju crkveno slovensku osnovu, ako i zamenjuje jus trojako. Šopsko narečije u mnogim slučajevima, po svedočanstvu K. Irečeka a naročito bugarskoga filologa A. Todorova, vrlo se približava srpsko-hrvatskom. Fonetičke osobine njegove su: u mesto jusa, c mesto č, u na mesto lъ, č mesto št, i đ mesto žd. No za to od bugarskoga ima član, opisno buduće vreme i izgubljene neke padeže.“[1]
Mislimo da će biti zgodno i od interesa, ako ovde damo i jedan mali ogled šopskoga
- ↑ Izvѣstія, 1888, Br. 3.
