39
ih đaci solunske bugarske gimnazije upotrebljavaju pri svem tom, „što učitelj bugarskog jezika ni po što ne bi dopustio upotrebu ovih jeretičkih i nebugarskih glasova“ – kao što veli Draganov. Osim toga to se viidi i iz imena pretplatnika iz Makedonije, u knjigama štampanim u samim bugarskim štamparijama.[1]
Oblika imenskih bolje očuvanih, i ako ne sa svim dobro, takođe ima i u Kumanovu, i u Skoplju.
Način neodređeni nahodi se takođe i u Skoplju, i u Kumanovu, a rekli smo već i u Kratovu. Isto tako u Skoplju se gotovo sa svim redovno prvo lice množine u sadašnjega vremena svršava na mo, premda se čuje i me.
Akcenat je svuda ovuda kao i obično u srpskom.
Da reknemo koju sad o Šopovima.
I ako prava otadžbina Šopa ili Šopova nije u granicama u kojima se mi ovde krećemo, ipak će biti potrebno da i o njima što progovorimo jedno za to, što njih ima nešto i u Dabru i jednome delu Pologa ili Tetovskoga okruga, a drugo i za to što i njihovo ime i njihov jezik imaju veza i odnosa s temom o kojoj se ovde govori.
- ↑ Draganov, Izѣstія, 1888, Br. 2.
