37
daj mi studenu vodu, da ukovu sablju, on imaja jednoga sina, u Turaka tri paša.
Mijaci imaju i zamenice: ja, mi, vi, ga, ega, on, svak. Glagoli u njih imaju neodređeni način: poslušati, porobiti, molčati. Treće lice jednine sad vremena svršava se na t: igrait, hodit, trebit. Prvo lice množine u glagola ima na kraju i me i mo: da idemo, ne možemo. U Pejčinovića Ogledalu isto taka skoro redovno dolazi mo. Isto se to javlja i u jeziku svih Šopova. Aktivni glagolski pridev glasi u Mijaka: govorio, zakupio, besedio. Treće lice množine pređašnjega svršenoga vremena svršava se na he: podnahe, zapustihe, ručahe. Imaju priloge: ovde, vamo, vaka. Na posletku akcenat im je kao i u srpskom, a tako je isto i u svih severnih i srednjnih makedonskih govora.
Ovde, na kraju, dodajemo još i nekolike reči: veljam, greda, ves den, dunja, dolama, lubenica, mačka, kotlovarka, košča a i kuća, nevesta, olžica (ložica), ogonj, uglen, šećer, ručam, sekira, užinam, sveća (svekьa), čelnik i t. d.
Grigorović, koji je putovao po Makedoniji 1845-6 godine, beleži skoro isto ovako osobine jezika koji se govori u Makedoniji. On još dodaje, da se svuda u Makedo-
