presudna za jezik, nema skoro nikakve. Za to se mi samo možemo pridružiti molbi g. Jagićevoj, koju je u Arhivu svom upravio na g. Jastrebova, da nam što pre pruži i jedan zbornik pripovedaka, poslovica i zagonetaka narodnih.
Onome, što smo već kazali o govoru Brsjaka, možemo za sad još dodati, opet po P. Draganovu (Izvѣstія, 1888, Br. 2.): da se u okolini Orida i Struge mesto ъ vrlo često čuje o, a oko Orida, Prilipa i Velesa ь zamenjuje se sa e. Osim toga u Prilipu i Velesu glas h zamenjuje se sa v. Za način neodređeni g. Draganov izrečno pominje samo, da ga ima u Kratovskom govoru, t. j. u okolini Kratova, navodeći da je na to ukazivao još Makušev, na osnovu monografije Karanova u Periodičeskom Spisaniju. Ali kako on tvrdi da infinitiva ima u celom Dabru, Kumanovu, Skoplju i Kratovu, to je gotovo nesumnjivo da ga ima u opšte u Brsjačkom govoru, izuzimajući, može biti, sa svim istočni kraj gde Brsjaci žive. Još napominjemo, da u Štiplju, Velesu, Prilipu, Vodeni pa i Razlogu, redovno dolazi meko lj i nj.
Na posletku u pesmama, koje Vuk u Dodatku saopštava i koje mu je kazivao neki iz Razloga (Razlog je istočno od Strume), ima
