23
stranama. Po svoj prilici tom će uzorok biti što su hteli najpre da prošire granice svome egzarhatu, a posle da istisnu istorisko ime Stare Srbije, te da tako lakše pretenduju na što veći prostor, oslanjajući se na neodređenost imena Makedonije. Tako sigurno misleći, oni sa svim lako i bez premišljanja određuju granice Makedoniji ovako: sa severa joj je granica, vele oni, kneževina Bugarska, sa zapada od Šare pa na jug, Crnim Drimom i zapadnom obalom Skadarskoga jezera, do Gorice; sa juga odatle pa preko Srbije do Solunskoga Zaliva, južno od ušća Bistrice; sa istoka rekom Mestom.[1] Ali, kao što ćemo docnije videti, oni se ni ovom granicom ne zadovoljavaju, već zadiru i u Moravu i Kosovo. Skoro isto tako čini i K. Jireček, koga odnekuda neki računaju čak za vrlo kritična istorika, i ako on toliko pristrasnosti pokazuje prema Bugarima u svojoj Istoriji Bugara, da mu teško može služiti na čast.
Na posletku neće biti s gorega da ovde napomenemo kako određuju granice Srbiji nekoliki naši pisci krajem prošlog i početkom ovoga veka, jer to stoji u tesnoj vezi s granicama Makedonije. Jovan Rajić, poznati
- ↑ La Macédoine, par Ofeikoff, Philippopoli, 1888, str. 6.
