129
ticali na svom mestu, nemajući vremena da dotični materijal kako treba pregledamo i upotrebimo. To su pomenici 15-17 veka: Kruševski, Prizrenski, Lesnovski, Kratovski, Pčinski, Koriški, Dečanski, Pećski, o kojima govori g. St. Novaković u Glasniku XLII. Tamo će se naći ne samo potvrde i nova materijala za topografiju koja svedoči o Srbima u onim krajevima (Srbin, selo; Srbica, selo; Srbija grad), no i vrlo važna materijala koji daju imena i prezimena ljudi onamo pomenutih......
Pa na osnovu svega toga šta mislite vi sada o narodnosti sadašnjih Makedonaca? – zapitaće nas možda ko.
Evo da kažemo i to.
Bilo je nekad vreme, pa ono, na žalost, još i danas u mnogome traje, kad se u slovenskih naučnika i književnika verovalo, mislilo i tvrdilo: da su i cela Panonija, i cela Dakija, i cela Mizija, i cela Trakija, i cela Makedonija, i cela Tesalija, Epir pa i Grčka, ne izuzimajući ni istočni deo Gornje Mizije (Braničevo) Vidinsku i Sredačku oblast - (stare Dacia ripensis i Dacia mediteranea) bili naseljeni Slovenima, pa da je posle među njih došao tako nazvani klin srpsko-hrvatski – zaboravljajući neprirodnost takoga kre-
