127
društvo izdaje o svom trošku Verkovićeve pesme makedonskih „Bugara“ – bez razbora i bez kritike.
Otuda, na posletku, i fakat, da se rad jednoga Josipa Milera, zasnovan na proučavanju dugogodišnjem u samom onim krajevima, izgubio, neznan i nečuven, i ako mu je veliki Šafarik pisao predgovor, te izneo posredno na taj način i svoje mišljenje o narodnosti Makedonaca, razume se sa svim protivno njegovom dotadanjem verovanju i tvrđenju – što daje osnovano verovanje, da bi ili isti takav ili sličan uticaj na gledište i mnogih ruskih književnika izvršilo novo, svestrano, marljivo i bespristrasno proučavanje ovoga pitanja.
Novi radovi Draganova i Jastrebova, pažljivije promatranje samih starijih radova i iznašanje dotle neznanih spomenika, ispitivanja Vasiljevskoga i nekolikih drugih ruskih naučnika otvorili su nove izglede i nove poglede. Na osnovu nekolikih od njih (sve mi nismo mogli upotrebiti zbog kratkoće vremena koje smo na raspoloženju imali i zbog nezgodnih prilika u kojima je ovaj mali posao rađen), mi smo već ovde mogli izneti po nešto i nešto što se do sad ili nije znalo ili što se u sa svim drukčijoj svetlosti predstavljalo. Mi smo npr. videli da jezik Makedonaca ima
