i očevinu, nego je još i uveličao i zasnovao stalnu vladu Srba u Makedoniji. Odmah prve godine vlade svoje, Milutin je ponovo zauzeo i Srbiji pridružio oba Pologa, Skoplje, Ovče Polje, Zletovo i Pijanac. Kako je dalje ovaj razvoj događaja tekao zna se i iz istorije, te nije potrebno da ih ovde ređamo. Isto tako prelazimo i vladu Dečanskoga i Dušana, pa ćemo dodirnuti samo malo događaje posle Dušana do konačne propasti srpske državne samostalnosti. Krajnje tačke srpske vlasti na jugoistoku bile su, ako što se zna, Serez i Drama, gde su gospodovali srpski dinasti pri kraju 14. veka. Turci su parče po parče one zemlje od Srba osvajali i jednoga po jednoga dinastu srpskoga savlađivali i pokoravali, ostavljajući ih ipak u njihovoj oblasti i nemenjajući unutrašnje uređene zemlje. Sa podvlašćenjem južnih pokrajina srpske države Turci su bili potpuno gotovi i sigurni upravo tek posle znamenite Kosovske Bitke, gde su svoju pobedu nad Srbima onako strašno i skupa otkupili. U krajevima oko središta stare srpske države Srbi su se još dugo držali, razume se budući u potčinjenom, vasalnom položaju prema Turcima. Tek 1454. godine oni osvajaju Vranjsko Pomoravlje, koje su znameniti Nikola Skobalić iz
