ske u onim krajevima – što je znak da ih on nije baš tako skoro napustio, kao što se obično misli. Poznato je npr. da je Nemanja odmah po osvojenju Skoplja sagradio onamo crkvu Sv Arhangela Mihaila. Dalje, za vlade njegova sina Stevana, mi vidimo gde se Strez buni protivu bugarskoga cara i pridružuje politički svoje zemlje Stevanovim, naravno pomoću Stevanove vojske. Značajno je da su Streza, kad je posle hteo otpasti od Stevana Prvovenčanoga, njegovi ljudi ubili.[1] Gde je Strezov Prosek bio i šta je Stevan tim dobio, poznato je. Ovo je sve bilo u početku 13. veka (1209-1214. g) Oko ovoga je vremena bio i Slav u Rodopi, koji se samostalno prema Bugarima držao. Zemlje koje je Stevan najpre Strezu protiv Borila i Henrika očuvao, i kao sizeren ih držao do odmetništva Strezova, zadržao je i posle Strezove smrti. Ima znakova po kojima se može misliti da su ove zemlje i posle ostale u srpskim rukama. Na to ukazuje jedna povelja Milutinova Hilandaru.
Nov porast političke moći srpske države bio je za vlade Uroša I., „velikoga i straš-
- ↑ Domaći izvori za srpsku istoriju, Iv. Pavlovića, VII, VIII str. 84-92.
