dali Bugari ako ne duže a ono za celo onoliko koliko i Srbi?! Isto to vredi i za Makedoniju, gde je tako isto ceo život narodni zajedno s glavnim osobinama jezika tako oštro odvojen od bugarskoga. Ovo su, mislimo, mnogo pouzdaniji i bitniji znaci, po kojima se ova stvar mora ceniti, no oni razni nazivi po stranim izvorima koji su često i sakato beleženi, i neodređeno upotrebljavani, i prema raznim potrebama ne retko – udešavani!
Ma koliko se i g. Ofejkov i g. Drinov trudili da dokažu, kako bajagi do kraja 12. veka Srbi nikakve veze s Makedonijom nisu imali – to im neće nikada poći za rukom. Dosta jasno se to vidi i iz ovoga što smo već mi ovde naveli, a, uvereni smo, još će se bolje i jasnije to videti kad se i vreme od 8-12 veka bolje i svestranije prouči i ispita, i kad se, osim toga, sadašnja etnografija i lingvistika Makedonije na solidniju osnovu postavi.
Sa svim u vezi s onim što smo dovde rekli vidimo, da se pri kraju 11. veka, kad se samostalno središte srpsko iz Skadra prenaša u Rasu, prvi pokreti župana Vukana, saradnika Bodinova, okreću preko Lipljana na jugoistok i jug. Lipljan je bio najpre granica vizanti-
