Mi smo videli i po kazivanju Konstantina Porfirogenita, i po današnjim imenima mesta na gornjoj Srumi, oko Bitolja, Soluna i Bistrice, i po naslednom dinasti Nokolici u Srbiji iz desetoga veka, da je u Makedoniji ne samo bilo Srba u polovini sedmoga veka, no da ih je bilo i posle i da o njihovome biću u onim krajevima zna nesumnjivo da priča čak i sam naš devetnaesti vek – po svedočanstvima koja ni za koga ne mogu biti sumnjiva. Za to i Šafarik u svojim „Slovenskim Starinama“ piše: „znamo samo to jedno pouzdano, da su Srbi, koji žive u Zapadnoj Makedoniji u gradu Srbici i njemim okolinama, došli onamo kad su i njihova braća došla u Ilirik“ (tom II, knj. I, str. 314-315.)
Prema ovome jasno je i nepobitno da su Srbi ne samo imali „svoje kolonije“ u Makedoniji od polovine sedmoga veka, no da se zna šta više i za njihove kneževe iz desetoga veka i da je pečat koji su oni udarili na one krajeve toliko razgovetno i duboko utisnut bio, da tip i sliku njegovu nisu mogli istrti i zaravniti ni sve one silne olujina i promene koje su se kroz čitavih dvanaeset vekova u onim zemljama događale. To je u isto vreme i dokaz o narodnoj snazi srpskoga elementa i njegovom autoritetu, - kao što bi rekao g.
