o njima doznaje tek iz jedne povelje Mihaila Paleologa koju je ovaj 1272. g. izdao.
Radi boljega razumevanja valja imati na ume da su za vreme najvećega raširenja Bugarske države zemlje u Makedoniji i Takiji neprestano bile sporne, i da su Bugari za njih morali jednako se tući s VIzantincima da bi ih u svojoj vlasti održali. Tako se iz istorije zna, da je Simeun oko 914. godine spremajući se protiv Carigrada otpravio bio vojsku najpre da pokori vizantiske provincije: drenopoljsku, solunsku i dračku. Vreme od 912. do 927. ispunjeno je samim borbama, jer je Borisove tekovine Simeun morao ponovo zadobijati. Drenopolj je dva puta (914. I 923.) privremeno bio u vlasti Bugara. Pred tim za vreme vlade Borisa isto tako su, naročito u prvoj polovini njegova vladanja jednako tekle borbe Bugara sa Srbima, Grcima, Hrvatima i Frankama. Poznato je kako su srpski župani, braća Mutimir, Strojimir i Gojnik, pobedili Borisa i zarobili mu sina Vladimira, zbog čega je on morao sa Srbima zaključiti mir. Isto tako je bezuspešno ratovanje Borisovo bilo i s Hrvatima i Grcima (u Trakiji).
Celo ovo vreme ima karakter jedne tako da
