107
itaju da se s njim udruže.[1] Malo ranije, kao što znamo, oko 774 godine pada pokušaj bugarskoga vladaoca Ceriga protiv Brsjaka, koji se, kako se opet zna, svršio nesrećno po Bugare. Ovde nam valja spomenuti i to, da je Sofija s okolinom do 809. godine bila vizantiska. Oko vremena istoga 836-839. dolazi nesrećno vojevanje Presijama protivu srpskoga župana Vlastimira. Od godine 853-927. vladali su u Bugarskoj Boris (do 888) i Simeun. Za njihovo doba Bugarska se najviše raširila, i u to doba pada prisajedinjenje onih mnogih slovenskih kneževina u Makedoniji, u Sremu, u Braničevu. Posle Simeuna Bugarska se odmah za vlade njegova sina Petra raspada.
Interesno je i vrlo važno što iz ovoga vremena, koje se smatra zlatnim vekom bugarske literature, ne samo nema nikakve pojezije, no nema ni jednoga domaćega suvremenoga izvora koji bi nam kazao dokle su se upravo prostirale granice Simeunove države. O tom se tek istorici domišljaju i pogađaju po opisu episkopstava sastaljenoga u Vizantiji po zapovesti cara Lafa Filosofa (886-912) i iz poznatih povelja cara Vasilija II od godine 1020., koje se u originalu nisu sačuvale no se
- ↑ K. Ireček, Istorія Bolgarъ, str. 179, 180.
