kakva korena u narodu nije imalo niti ga je ostavilo.
Da se, pak, etnografska razlika odzivala na istoriske događaje, pa da ju je i istorija posredno morala zabeležiti, o tom ima više svedočanstva. Tako u 8. veku na balkanskom poluostrvu bila su tri glavna dela: Romanija u Trakiji, makedonskim, tesalskim, epirskim i dalmatinskim primorjima; Bugarska između Balkana i Donjega Dunava i Slavinija od Balkana do Peloponeza i Jadranskoga mora, sastavljena iz mnogo malih kneževina: Timočana, Moravana, Brsjaka, Dragovića, Sagudata, Velegostića i. t. d. Istorija ovoga vremena poglavito je u tom, što je Romanija od čestih vojna slabila, a Bugarska se na račun ovih slovenskih kneževina širila dok pod Simeunom (888-927.) većina od njih nije bila njoj silom prisajedinjena.[1] Tako u početku 9. veka, godine 818., vidimo gde se Timočani udružuju s Frankima i dužu bunu protivu Bugara, pod čiju su vlast potpali bili. S njima su bili ustali i Bodrići na Tisi i „mnoge slovenske opštine.“ Oko toga je vremena ustao i hrvatski veliki župan Ljudevit protiv Franaka, i mi vidimo gde Timočani
- ↑ Ireček, Istorія Bolgarъ, str. 171.
