i Ptolomeja, i to u sa svim čistom obliku: Serbi, Sérboi, Sirboi. Drugi spomen u izvorima istoriskim o velikom Srpskom narodu imamo u Konstantina Porfirogenita iz polovine 10. veka i u bezimenoga pisca geografskih beležaka o Slovenima u takozvanom Minhenskom rukopisu 11. veka. U Konstantina je oblik Serbli, Serbloi, a u Minhenskom rukopisu Zeriuani. Oba ova pisca govore kako su Srbi veliki narod, a bavarski bezimeni geograf izrekom veli da su od njih izašli Sloveni, t. j. da su se Sloveni u početku zvali Srbima. Bavarski bezimeni geograf je nemac i živeo je pri kraju 9. veka. Iz istoga vremena imamo svedočanstvo od Solomona, episkopa, u njegovom delu Mater verborum, da su se stanovnici stare Sarmatije zvali Srbima. Između ovih svedočanstava stoji svedočanstvo Prokopija iz druge polovine 6. veka, po kome su: „Sloveni i Anti, pre toga, imali jedno ime, t. j. u staro vreme zvali su se Spori, sigurno za to što su živeli rasejano, sporadički.“ Pitanje je sad da li su Prokopijevi Spori, Plinijevi i Ptolomejevi Serbi, K. Porfirogenita Serbli i bavarskoga geografa Zeriuani jedno isto. Dobrovski, Šafarik, Šlecer i Cajs složno misle, da se u pokvarenoj reči Prokopijevoj Spori moraju razumeti Srbi. U prilog mi-
