(1487-1572) iz Staroga Grada na Hvaru. On je znatan po tome, što je najstariji od koga imamo zabeležene tri narodne pesme. Protivno običaju ponosite vlastele onoga doba, koja je obično mnogo držala na svoje rođenje, on je, kako se pripoveda, vrlo rado zametao razgovor s prostim narodom, i osobito s ribarima. I doista ponajznatije mu je delo Ribanje.“[1]
Hektorović, kao što se zna, prvi je koji govori o bugaršticama. I prema svemu ovome mislimo da je sa svim jasno ono što on veli: „recimo po jednu..... bugaršticu srednu..... da srbskim načinom“.... Prost srpski način je, dakle, bio da se pesme narodne tužnim glasom pevaju.....
U Makedoniji, takođe, reč Bugarin čuje se najobičnije u ovom čistom srpskom obliku. Ređe se čuje Bolgarin, a bugarski oblik Blъgarin ne čuje se u narodu nikako. Za to imamo tri važna svedoka: Grigorovića, Draganova i onoga Prilepčanina, koga Ofejkov navodi u svom polemičkom zborniuku La Macedoine. Draganov izrekom naziva oblik Bugarin opštim makedonskim oblikom.
- ↑ St. Novakoviđ, Istorija srpske književnosti, drugo izdanje, str. 124., 131., 133 i 134.
