ročito korena u nižim slojevima društva. Tragove koje od njih nalazimo i danas u Bosni (na njih je, koliko znamo, ukazivao pok. Hiljferding i g. St. Novaković), a u Makedoniji još više (Babuna planina, Babuni, rod jedan, Bogumili selo pod Babunom planinom), pokazuju da je taj uticaj morao biti veliki i jak. Zna se kakva je njihova etika i dogmatika bila i kako su oni gledali na veselja, pesme i zadovoljstva na zemlji.
Ako bi ovaj odgovor mogao u opšte zadovoljiti, kao što se meni čini da može, onda bi nam ostalo još samo da objasnimo: otkuda baš u Primorju da se sačuva značaj tih prostih pesama kao tužbalica?
Po mome mišljenju uzrok ili razlog ovome valja tražiti u ondašnjem razvoju i pravcu Dubrovačko-Dalmatinske umetničke pojezije; Nigde narodna pesma nije bila tako blizu pored veštačke pesme kao u Primorju; nigde na drugom mestu poređenja i uzajamnoga uticaja između njih nije moglo biti sem u Primorju; nigde razlike među njima nisu mogle biti tako opažene i zabeležene kao onamo.
Radi boljega objašnjenja nek mi je slobodno navesti o Dubrovačko-Dalmatinskoj književnosti ovo što ide:
