je 1815. godine znao samo da se u bugarskom jeziku član dodaje na kraju reči. Tek 1822. godine naš Vuk svojim Dodatkom k Sanktpeterburgskim sravnitelim rečnicima izlazi i upoznaje jevropske i slovenske naučnike u nekoliko s bugarskim jezikom.[1]
Ruska carica Katarina Velika spremi 1787. godine jedan uporedni rečnik od 200 jezika. U tom rečniku bila su i razna slovenska „narečija“, 12 na broj. Među tim „narečijama“ na petom je mestu bilo srpsko, ali među njima nije bilo kranjskoga, ni hrvatskoga, ni - bugarskoga. Dobrovski je posle dodao hrvatsko, a naš Vuk je uzeo da sravni i popravi srpsko i „ilirsko“ i da doda - bugarsko.[2]
Tako je postao Vukov Dodatak k sankt-peterbugarskim rečnicima, u kom je prvi put izneto bilo po nešto o bugarskom jeziku.
U ovom svom Dodatku Vuk je štampao nekolike pesme iz Razloga (27), i istoriju o samarićaninu i izgubljenom sinu iz jevanđelja. Osim toga on je tu štampao i jedan ogled menjanja glagola u bugarskom jeziku, s nekolikim svojim objašnjenjima.
