ABISINIJA
Abisinija, od početka rata do danas,
stalno vršila kupovine oružja i osta-
log ratnog materijala u inostranstvu.
Na položajpma glavnih komandanata na-
laze se rasovi, pokrajinske poglavice,
pija je dužnost da sami izdržavaju
svoje trupe i snabdevaju svima potre-
bama. Većina ovih rasova ima kao voj-
ne savetnike bivše evropske aktivne
oficire. Abisinci su kao vojnici veo-
ma izdržljivi, hrabri i zadovoljni i sa
najlošijom ishranom.
Istorija. Kolevka abisinskog carstva
je obala jezera Cana (Tana), koja je stal-
no bila poprište bezbrojnih borbi, vo-
đenih za samostalnost abisinskog car-
stva još u najranija vremena.
|
ABISINIJA
i stalnim borbama hrišćana i muhame-
danaca. (Portugalski oficir Kristo di
Gama, brat Vaska di Game, došao je ta-
ko u Abisiniju, na poziv abisinskih
hrišćana, da uguši ustanak hararskog
emira Ahmeda Grana, u čemu je sa svojih
400 ljudi i 30 topova i uspeo).
Novija istorija Abisinije poninje tek
od kralja Teodora II, koji je, pošto je
na presto stupio 1855 g., uspeo da učini
kraj borbama za prevlast, koje su se
stalno vodile između pojedinph rasova
i da ujedini Abisiniju. Teodor II uveo
je mnoge reforme i težio da od Abi-
sinije stvori modernu državu, zbog če-
ga je u zemlji, naročito meću rasovima
kojima je ukinuo nasledno dostojanstvo,
|
U IV v. Abisinci, dotle neznabošci,
prešli su u hrišćanstvo, dok je jedan
deo, koji je stalno bio pod udarom na-
jezde muhamedanskih pljačkaša, primio
muslimansku veru. Sve do Teodora II,
abisinskog cara, istorija Abisinije je
isprepletana mnogobrojnim logendama
|
stekao veliki broj neprijatelja. Među-
tim, 1866 g., Teodor II došao je u sukob
s engleskim konzulom Kameronom, koji
ga je uvredio, pa je Teodor II naredio
da se konzul i njegov sekretar oku-
ju, a svi drugi stranci da se pro-
teraju. Ne upuštajući se u pregovore,
|
