ABE
ši Niš, Pirot, Vranje, Prokuplje, Pod-
goricu, Nikšić i Bar, dok je Bugarska
samo priznavala sultanovu vrhovnu
vlast, što je bilo više simboličnog
značenja, a isto tako bili su veliki
tubici van Evrope: Tunisa (1881) i E-
gipta (1882).
Četrnaest godina kasnije izbio je usta-
nak na Kritu, 1897 rat s Grčkom, u kome
su Turci doduše pobedili, ali su ipak
izgubili Krit. Najzad, za njegove vla-
davine izvršena je aneksija Bosne i
Hercegovine i proglašenje bugarske ne-
zavisnosti. Zbog ovih mnogobrojnih gu-
bitaka, samovolje i prevrtljivosti i
sukoba s mladoturcima, ovi su uspeli
da ga svrgnu s vlasti, 27 aprila 1909,
zatvore i pošlju u Solun, gde je živeo
kao zatočenik. 1912 g. vraćen je, kao za-
točenik, u Carigrad, gde je ostao do
smrti.
ABE (baron), Napoleonov general (1764
—1887), vojničku karijeru počeo kao
običan vojnik a posle bitke kod Ejlau,
(1807) u kojoj se odlikovao velikom
hrabrošću, proizveden u čin brigad-
nog generala. Poslat u Španiju, uče-
stvovao je i u mnogim borbama i pobedio
Špance kod Tivšazara i Bruha. Kao
diviziski general učestvovao je i u
ratu protiv Rusa, 1812 g. 1830 g. po-
stavljen je za komandanta narodne od-
brane.
ABEJ ANTOAN, francuski vojni le-
kar, pročuo se lečenjem kolere strih-
ninom (1832—1891).
ABEL, FRIDRIH-AUGUST-SIR, engle-
ski hemičar, (1827—1902). Posvetio se
izučavanju eksploziva i pronašao vrstu
granate koja nosi njegovo ime. Napisao
razna dela među kojnma i: Goreći pa-
muk, Moderna istorija topovskog baruta,
Opiti na eksplozivima, Elektricitet u
upotrebi eksploziva, itd.
Uveo je izradu specijalnih nitroce-
luloznih mašina, koje su se zvale „Hol-
länders” (holandske), a imale su za svr-
|
ABERACIJA
hu, da u svetu razbiju bojazan od upo-
trebe otrova.
1889 g. pronašao je bezdimni barut,
napravljen u vidu violinske žice (kon-
ca). Taj barut upotrebljava engleska
vojska.
ABENSBERG, mesto u Bavarskoj, kod
koga je Napoleon I, 1809 g., potukao Au-
strijance. (Danas 2.170 st.).
ABERACIJA, nepravilno prelamanje
zrakova kod sočiva. Može biti:
Sferna, kod koje se zraci lome nepra-
vilno usled sfernog oblika sočiva i
to u koliko su udaljeniji od centra u
toliko se oštrije lome, a naročito oni
koji prolaze kroz ivice. Zbog toga se
iza sočiva ne dobija oštra slika pred-
meta, već jedan krug, koji se zove abe-
racioni krug. Ovo se da otkloniti po-
stavljanjem dijafragmi, koje uništavaju
ivične zrake, ili podesnom kombina-
cijom plankonveksnih sočiva svojom kri-
vinom, skrenutih ka predmetu. Takva
kombinacija se zove aplanatično sočivo.
Hromatična: razlaganje zrakova na
spektralne boje. Ako zrak dolazi od be-
log predmeta obasjanog dnevnom svet-
lošću on će, prolazeći kroz sočivo, bi-
ti razložen na spektralne boje, čiji se
zraci različito prelamaju i prema to-
me se seku u različitim žižama. Naj-
manje se lome zraci crvene boje, zato
će njihova žiža biti najdalje od centra
sočiva, a najmanju daljinu će imati ži-
ža ljubičastih, jer se oni najviše lome.
Između te dve biće žiže ostalih boja.
Znači, da lik iza sočiva neće biti
oštar, već razvučen i po ivinama obojen.
Da bi se ovaj nedostatak otklonio, upo-
trebljava se jedno sabirno sočivo veće
žižne daljine od kronstakla utisnuto
u drugo izdubljeno sočivo rasipno sa
manjom žižnom daljinom. Oba zajedno
čine ahromatično sabirno sočivo. Da bi
se u isto vreme otklonila i sferna
aberacija kod svih dobrih optičkih
aparata upotrebljavaju se po dva ovakva
|
