*
To je bio sprovod Stojana Stankovića iz seoceta Moravaca. Porodica Stankovića ostala je pre pet godina samo na četvorici brata i majci. Kuća im je bila još iz davnina viđena u ovome i okolnim selima, sa uspomene koju ostavšpe njihovi stari za ratovanja princa Jevđenija. Oni su se borili protiv Turaka na utoku Graca u Kolubaru. Tu, na jednom izbrešku, dizala se kula Vitkovića. Pod tom kulom pogiboše četiri brata Stankovića, a peti, boreći se uza svoga vojvodu, Jeftu Vitkovića, koji branjaše lešinu svoga brata Jovana, pogibe s vojvodom u Valjevu, 1718. Poštovanje prema junačkoj braći preneše seljaci i na kuću Stankovića, te je tako za nepunih stotinu godina sva kuća uživala u okolini uvek lepo prvenstvo.
Ali se jednoga dana dogodi nešto, što unese nesreću u kuću Stankovića, a iz nje u Moravce i ostalih sedam manastirskih kurija. Na šest godina pre ovoga sprovoda, baš o manastirskoj slavi, iskupi se oko crkve narod iz Liplja, Poljanice, Kozelja, Ivanovca, Brančića, Gukoša i Dića. U to doba između Stankovića i Gagića iz Dića bilo je neke raspre zbog sinora. Kmetovi su presudili stvar, ali na štetu Stankovića, a to je Stankoviće toliko uvredilo, da se zavadiše s Gagićima. Na samome saboru, kad se među ljudima slučajno sukobiše, počeše se peckati, dokle se najstariji brat
