Nenavidos noći

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Nenavidos noći
Писац: Динко Златарић





PJESAN XXXIV.


NENAVIDOS NOĆI.


   Sjen danu protivna svud je mrak pustila
i djela sva divna od svita sakrila,
   i crni oblaci k tomu se združiše,
da nam se još zraci od zvijezda sakriše,
   ter mi se nijemo sad i slijepo sve čini,5
kada već neg nikad pod zemljom sunce ckni.
   I tko sad počiva mene je dalek taj;
mene trud snebiva i boles i gork vaj.
   Misli me zle more zdajuć mi žestok boj,
ni ću ja do zore sadružit moć pokoj,10
   ni združit slatka sna. Bježi već o noći,
nakazi pritamna, lupeška pomoći!
   Ti tužnim nesreće u zabit ne stavljaš,
neg tuge najveće i nemir ponavljaš.
   Otiđi, ljenice, jer krtiš sve zaman:15
počinju već ptice pojući budit dan.
   Zora se pripravlja da starca ostavi,
i ures postavlja na svoj kip gizdavi.
   Svjetlosti, pospješi, ovu tmu oždeni,
neka se utješi grozni plač u meni,20
   jer mi ćeš način dat vidjeti drugu vil
koja će izvidat pozorom vas moj cvil.



Izvor[uredi]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.184-185, Zagreb, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.