(Sam. Daleko. Nigde ljudskog glasa...)

Sam. Daleko. Nigde ljudskog glasa... Pisac: Milorad Mitrović

* * *

        * * *

   Sam. Daleko. Nigde ljudskog glasa,
Samo šumor sa grančica viti';
A noć baca svoje zvezde sjajne
I sa njima svod beskrajni kiti.

   I čas nebu molitva mi krene,
Te me teši, pa mi dušu krepi;
A čas opet ovlada me tuga
I srine me sa visina lepi'.

   Pa šta hoću? Tako pitam sebe,
Stanem, mislim, il' i razum stane.
Noć. Tišina. Tek sa neba sjajna
Katkad krišom koja kapka kane...

   Srce, srce!... Il' ti nisi krivo.
Ja razumem, što te nemir shvaća:
Duh je s neba, on bi nebu hteo,
Al' me smrtnost u prah prozi vraća.

---

Izvor

• Milorad J. Mitrović: Pesme, SKZ, Beograd, 1910, str. 26

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Mitrović, umro 1907, pre 119 godina.