(Nuto jada za momice)
| (Nuto jada za momice) Pisac: Branko Radičević |
(Nuto jada za momice)
Nuto jada za momice,
Nuto čudne mreže:
Oko momka lubenice
Popustile vreže.
Tuda šeće jedna bela;
On iz vreže virnu:
„Jao, vrežo, dela, dela,
U srce me dirnu!“
Začu cura, zatrepeta,
Ćaše uteć lepa,
Al' je veće vreža kleta
Za nožicu ščepa.
„Puštaj, vrežo“, cvili jatka,
„Puštaj, teški jade!“
— „Nemoj, vrežo, nemoj, slatka!“
Opet momak stade.
I priskoči laka skoka,
Već je eto vata.
„Jao, draža i od oka,
Ta sva si od zlata.“
Zagrli je, poljubi je,
Obrnu, prevrnu:
Od sebeka ne pusti je
Do pred noćcu crnu.
(10/11. 847)
|