„Prerano —“!
| „Prerano —“! Pisac: Laza Kostić |
Tako ti treba! Željan si neba.
Pohito tamo, vele, „prerano,“
A nisi čekʼo mirno, smerano.
Brojeći ovde časove gorke,
Da lepo sazreš, ko grozd za čvorke;
Ilʼ dok te snaga ne prođe muška,
Da s grane padneš, kʼo gnjila kruška.
Pa da te derlad nogama ćuška!
Kakva krasota, kakva divota!
Alʼ ti se „prerano“ liši života.
No svaka druga da ti je prosta,
Alʼ kakvo Srpstvo za tobom osta!
— I ako mislim, kolʼko sam te čito,
Da se baš nisi za njega kidʼo
Ipak mu nisi bio ni studan, —
Tek što si oči sklopio trudan,
Sinuše rodu srećini zraci.
Nestaše raspre poslednji trazi,
Uskrsnu Srpstvo u punoj snazi,
Uskrsnu slavno, u „šupljoj frazi“!
Šteta što nisi video na to,
Al' što ćeš, kad si suviše hitʼo.
„Prerano!“ cvili sva ova knjiga,
Al' to je tebi deveta briga,
„Prerano“ nama, alʼ tebi „stiga“
Ti si prebolʼo sve ljudske strasti,
Ti si pregorʼo zemaljske slasti,
Bol i milinu, junaštvo, stravu,
Ljubav i vino i srpsku slavu,
Doljubakʼo si, dopivničio,
Dokosovao, doslivničio,
Nad nama letiš divan i čio,
Nije ti stalo, senko nam draga,
Što te slavimo — za vruća traga.
U Krušedolu, na Usekovanije 1894.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Laza Kostić, umro 1910, pre 116 godina.
|