Šta želiš?

Šta želiš? (polj. Nowy Rok) (1846)
Pisac: Adam Mickjevič, prevodilac: Ljubomir Nenadović

prevod iz Mickijevića

Prođe i ode godina stara,
Ode u prošlost, kamo sve teži;
Nova godina dveri otvaram
S nadeždom svaki na nju se smeši.
Po jednu želju imaju svi —
Tužni pesniče, šta želiš ti?

Hoćeš li da ti nova godina
Rastera tugu i crnu žalost?
Kaži, ona je puna milina,
Slaće ti svaku zemaljsku radost.
Nad svačim data je njojzi vlast;
Veseo biti lepa je slast.

„Znam ja veselje, ka’ munja to je
Koja otvori nebesa mila,
Pa onda padne pred oči moje,
Ah, tama veća neg’ što je bila.
Veselje više neću ti ja,
Veselja moja prošla su sva.“

Pesniče, možda ti ljubav smeta
Uživat’ zemske lepe radosti?
„Poznajem dobro tu biljku sveta:
Groznica to je svake mladosti.
Poznajem ljubav i njenu vlast,
Njenu gorčinu i njenu slast.

Ah, ona, ona mila nemila,
Digla me u raj sedmoga neba,
Pa onda ozgo mene hitila
Na pusti ostrov od samog leda.
Sve se promeni, i sladak med
Nesrećnom srcu stvori s’ u jed.

Ljubavi miloj vence sam pleo,
Sanj’o o ruži i pev’o pesnu;
Ali kad sam je uzbrati hteo,
Prenuh se od sna, ruža iščeznu,
Bodlje ostaše u srcu mom;
Neću, hvala ti na daru tom.“

Pesniče, možda ti srce žudi
Imati verna kog prijatelja?
„To ime traje između ljudi,
I traje samo ta prazna želja.
Kakvi su ljudi, ah, onaj zna,
Kog je gonila sudbina zla.

Kad si u dobru, svaki te ljubi,
I svak se na te veselo smeši:
Zlo kad te snađe, drukčij’ su ljudi,
Svaki s’ od tebe kloni i beži.
Neću, hvala ti na daru tom!
Ništa ne treba sad srcu mom“.

1846.

Izvor

Celokupna dela Ljubomira P. Nenadovića, Beograd, 1892, Sveska prva, 2. izdanje. str. 40-42.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ljubomir Nenadović, umro 1895, pre 131 godina.