Čučuk-Stana/I
Čučuk-Stana se rodila oko 1797. u Sikolu u okrugu Krajinskom. Poreklom je iz Hercegovine, otkud joj se ded njen sa svoja tri sina odselio najpre u Vlašku; i pošto mu se tamo nije dopalo, vrati se iz Vlaške i nastani se u Sikolu. Otuda mu se jedan sin vrati u Hercegovinu i dovede odande još novih doseljenika, te tako Sikole nasele sami Hercegovci.
Sva tri sina prvog sikolskog naseljenika prozovu se različnim prezimenima: Nerić, Velimirović i Plještić. Jedan od nih trojice zapopi se i ode u Negotin, gde postane prota. Plještić ostane u Sikolu i rodi kćeri: Stanu (Čučuk-Stanu), Stojnu i Stamenu.
Sve tri kćeri (još dok su male bile) pošlje Plještić u Banat u Belu Crkvu, gde su bile kod tamošnjeg popa i učile ženski rad. Po želji očinoj nosile su sve tri sestre u Beloj Crkvi muške nemačke haljine, pa su se docnije u tim haljinama vratile u svoj zavičaj. Čudnovata ona želja Plještićeva objašnjuje se time, što on sve dotle nije imao muškoga poroda. Najmlađe dete, Mihailo, rodilo mu se mnogo docnije, i bilo je još na sisi, kad se zbila katastrofa 1813. godine.
Godine 1812. bavio se Ajduk-Veljko u Negotinu u kući tamošnjeg prote, strica Stanina. Neki od njegovih momaka poharaju Sikole i još neka sela i tom prilikom odnesu i Stanine darove. Stani je tada moglo biti oko petnaest godina. Ona uzme za ruku svoju mlađu sestru Stojnu i ode na tužbu Ajduk-Veljku. „Gospodaru” — otpoče ona — „zar tvoji momci ne znaju Turke ubijata, nego devojačke darove krasti?”
Ajduk-Veljko se trgne. Ovako je njime još niko nije govorio. Zagleda se u lepo, odvažno devojče, što tu pred njim stajaše, držeći za ruku svoju mlađu sestru.
U to uđe i prota, i Ajduk Veljko razabra, da je lepa tužiteljka protina sinovica. Na stolu pred Ajduk-Veljkom stajala je hrpa zlatnog i srebrnog novca. On zagrabi iz gomile, koliko mu je u obe šake stalo, pa pruži novce mlađoj sestri, koja to primi u misli, da je to naknada za sestrine darove. Ajduk-Veljko zagrabi i po drugi put, i obaspe zlatnom kišom Čučuk-Stanu, koja začuđeno primi bogat poklon iz Veljkove ruke: „Sad sam te darivao, moja si!” odgovori Ajduk-Veljno mladoj tužiteljci, koja vrisne od užasa.
Taka je bila prosidba Ajduk-Veljkova. Čučuk-Stana postane Veljkova žena, a prva njegova žena Marija, sestra Stanoje Glavaša, odseli se u Jagodinu.
Izvor
[uredi]16. 8. 1900. Nova iskra, Br. 8. str. 230.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Đorđević, umro 1900, pre 126 godina.
|