Herceg Vladislav/23
| ←Treći prizor | Herceg Vladislav Pisac: Jovan Subotić ČETVRTI PRIZOR |
Peti prizor→ |
ČETVRTI PRIZOR
Knez Vukac i knez Sanko.
KNEZ VUKAC:
Šta 6’ ti reko? Meni s’ tako čini
Da naš Herceg na mir i ne misli.
KNEZ SANKO:
Ne znam šta naš herceg misli, ali
Padiša nas i suviše voli,
Od milosti čisto 6’ nas pojeo.
KNEZ VUKAC:
Budemo li ovci a ne vuci
I hoće nas zaista pojesti!
KNEZ SAKO:
Zahumci su tvrda pečenica,
Sve se boim, hoće mu zasćsti.
KNEZ VUKAC:
Da li imaš kakvu ćerku, kneže?
KNEZ SANKO (krsti se):
Bud’ Bog s tobom! Je si li pri sebi?
Ta nisam se jošt ni oženio!
KNEZ VUKAC:
A imaš li đegod zaručnicu?
KNEZ SANKO (smeši se):
Ko te danas zapopi, junače,
Da ti svoje tajne izpovedam?
KNEZ VUKAC:
Ne pitam te od obesti, kneže,
Već da tebi dobar savet dadem.
KNEZ SANKO:
Ako nećeš, da ti za to platim,
Reci, možda kadgod i trebaće.
KNEZ VUKAC:
Kćer udai, zaručnicu vodi,
Ne poslušaš, vodiće je Turci!
KNEZ SANKO:
Neće, Bog me, dok je naših glava!
KNEZ VUKAC:
Naše glave britke sablje seku,
A ti slušaj, pa s’ nećeš kajati.
(Na polju čuje se graja.)
KNEZ SANKO (gledi na prozor):
Šta se tako narod uzrujao?
Sa svih strana lete pod oružjem.
Kad brž’ čuše, šta Turčin zahteva?
Žene plaču, devojke leleču,
A muški se ljuto razzujali
Kao pčele, kad im u med dirneš.
KNEZ VUKAC:
Hajd’ na polje, da i mi čujemo.
(Odu.)
|