Filip general osvaja Zvornik (Vogošća)

Molio se Pilip generale
Zlatnoj kruni od Beča ćesaru:
„Zlatna kruno, od Beča ćesare,
Daj mi izun i besjedu tvrdu,
Da načinim na tumbas ćupriju.
Da ja skupim vojsku silovitu,
Da preturim u zemlju Turćiju,
Da ti uzmem svu Turćiju listom,
A najprije Brčko u Turaka,
Odmah ću ti opremiti ključe,
Oprenriti ključe i harače;
Prihvatiti šeher Tuzlu donju
Šeher Tuzlu i gornju i donju,
Prihvatiću ravnu Bijeljinu,
I te ću ti opremiti ključe;
Otalen ću okretati vojsku,
Jedan dijel stojnu Biogradu,
I te ću ti opremiti ključe,
Ostalu ću okrenuti vojsku,
Okrenuti šeher Sarajevu,
Sarajevo časom prihvatiti,
Sarajevske opremiti ključe,
Opremiti ključe i harače;
Sve gradove hoću prihvatiti,
S Dubrovnikom hoću sastaviti.”
A veli mu od Beča ćesare!
„Lalo moja, Filip generale!
Ta Turćija s mirom biti ne će.”
Opet mu se Filip zamolio
„Daj mi izun i besjedu tvrdu,
Svu Turćiju hoću prihvatiti,
Svu Turćiju tebi pokloniti.”
Pa mu izun dade i besjedu:
„Kupi vojsku, Filip generale,
Sedam kralja od sedam zemalja,
Osmog kralja od Beča ćesara.”
Skuplja vojsku na polju Zečevu,
Kako koji kralja dolazaše,
Svaki njega u ruku ljubljaše
A kad dođe od Beča ćesare,
On se s njime u lice poljubi;
Ovako mu ćesar besjedio:
„Haj aferim Filip generale!
Kad si tol’ku sakupio vojsku,
A barem ćeš prihvatiti đido,
Prihvatiti Stambol i Edrenu,
Eto dolje niz Urumenliju,
Ravnu Bosnu i Hercegovinu,
A tvoj zete Šeremetoviću
Prihvatiće Ćabu i Medinu.”
To mu reče od Beča ćesare,
Na onu se opet poljubiše.
Ja da vidiš Filip generala!
Na tumbase naturi ćuprije,
Najnaprijed jeste preturio,
Preturio tri topa velika:
Deli Krnja i deli Zelenka
I njegovu šibu pozlaćenu,
Što mu bije četr’est sahata,
Za topom mu naturio vojsku.
Pređe vojska na zemlju Turćiju:
Uzme najpre ravnu Bijeljinu,
Šeher Tuzlu i gornju i donju,
Prihvati mu Brčko u Turaka,
A sve ključe njemu opremaše,
Opremaše ključe i harače;
Ostalu je okrenuo vojsku,
Okrenuo šeher Sarajevu;
Sarajevo jeste prihvatio,
I te mu je ključe opremio,
Opremio ključe i harače,
Mali dio okrenuo vojske,
Okrenuo kamenu Zvorniku,
Sad da bije kamena Zvornika:
Bije Zvornik tri bijela dana,
I tri dana i tri noći tavne,
Ni kreča mu odbiti ne more.
Jedno jutro Filip podranio,
Podranio Filip generale
Prije zore i prije sabaha,
Na velika četiri sahata,
Istom njemu sitan avaz dođe,
Ovako mu netko besjedio:
„Čuješ li me Filip generale,
Ti ne udri kamena Zvornika,
Ti ne udri suncu od istoka,
Veće udri suncu od zapada,
Pa ćeš namah otvoriti vrata,
Prihvatićeš kamena Zvornika.”
Poćutio Filip generale,
Namah tako jeste uradio,
Udario suncu od zapada,
Namah mu se otvorila vrata,
Prihvati se kamena Zvornika,
Prihvatio ključe i harače,
Opremio od Beča ćesaru;
Dobro njega ćesar milovao.