Ushit
| Ushit Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Ushit
Jednim dahom dišu, lepa,
Naše duše dve,
Nek’ nas zemlja i rastavi
Neće nebo, ne.
Pogled tvoj me prerodio,
Večnost si mi dala,
Ti si mojoj poeziji
Izvor ideala.
Naša ljubav anđeoska
Neće nigda mret’,
Tako čistu, tako nežnu
Nije vid’o svet;
Od rose je, od mirisa,
Od vreloga zraka,
Od nebesnog plavetnila
I od pupoljaka.
Našoj veri nadzemaljskoj
Teško j’ izraz dat’,
Što je više uskušaju
Sve će lepše sjat’;
Pučina je neizmerna
U njezina vrela —
U njoj nema, draga dušo,
Kraja ni načela.
Napomene[uredi]
- Ova pesma je prvi put objavljena u Žubori i Vihori, str. 120
Izvori[uredi]
- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 23. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|