Uredba o Banovini Hrvatskoj (1939)
U IME
NjEGOVOG VELIČANSTVA
PETRA II
po milosti božjoj i volji narodnoj
KRALjA JUGOSLAVIJE
KRALjEVSKI NAMESNICI
a da bi se obezbedilo učešće Hrvata u životu države i time očuvali javni interesi,
UREDBU
O BANOVINI HRVATSKOJ
I Obrazovanje Banovine Hrvatske[uredi]
Član 1
Savska i Primorska banovina, kao i srezovi Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko, Gradačac, Derventa, Travnik i Fojnica spajaju se u jednu banovinu pod imenom Banovina Hrvatska. Sedište Banovine Hrvatske je u Zagrebu.
II Prenošenje nadležnosti na Banovinu Hrvatsku[uredi]
Član 2
(1) U nadležnost Banovine Hrvatske prenose se poslovi: poljoprivrede, trgovine, industrije, šuma, rudnika, građevina, socijalne politike i narodnog zdravlja, fizičkog vaspitanja, pravde, prosvete i unutrašnje uprave. Banovina Hrvatska ostaje nadležna za sve poslove koji po sada važećim propisima spadaju u nadležnost banovina.
(2) Svi ostali poslovi ostaju u nadležnosti organa državnih vlasti na celoj državnoj teritoriji.
(3) Isto tako ostaju u nadležnosti državnih vlasti i poslovi koji su od osobitog značaja po opšte interese države, kao što su:
1. — Staranje o državnoj bezbednosti, suzbijanje antidržavne i razorne propagande, vršenje policijske obaveštajne službe o osiguranja javnog reda i mira;
2. — Državljanstvo; za davanje državljanstva nadležna je Banovina, osim davanja državljanstva izuzetnim putem i oduzimanja državljanstva;
3. — Rudarsko zakonodavstvo i državna rudarska preduzeća. Pri davanju rudarskih koncesija koje interesuju narodnu odbranu, postupaće Banovina sporazumno sa vojnom upravom. Ako ne bi došlo do sporazuma odlučuje Ministarski savet;
4. — Izgradnja i održavanje državnih saobraćajnih sretstava i ostalih državnih objekata;
5. — Poslovi vera;
6. — Međunarodni pravni saobraćaj, s tim da se pravna pomoć u vanparničnim stvarima vrši direktno preko sudova;
7. — Spoljna trgovina kao i trgovina između Banovine i ostalih delova Države (jedinstvo carinskog i trgovinskog područja);
8. — Zakonodavstvo o merama i tegovima, o zaštiti industrijske svojine, o poslovima privatnog osiguranja i osiguravajućim društvima;
9. — Menično pravo, čekovno pravo, trgovačko pravo, stečajno pravo, obligaciono pravo, pomorsko pravo, autorsko pravo;
10. — Propisivanje kazni za povredu propisa o predmetima iz nadležnosti Države;
11. — Postavljanje putem zakona osnovnih načela prosvetne politike, kao i osnovnih načela o lokalnim samoupravama;
12. — Opšta načela radničkog prava i osiguranja, kao i opšta načela vodnog prava.
(4) U cilju osiguranja narodne odbrane obezbediće se vojnoj upravi potreban uticaj u oblasti proizvodnje i saobraćaja.
(5) Ministarski savet može prenositi i druge poslove sa državnih vlasti i ustanova u nadležnost Banovine Hrvatske.
Član 3
(1) Banovini Hrvatskoj, da bi mogla uspešno svršavati poslove svoje nadležnosti, ima se obezbediti potrebna finansijska samostalnost. Ona se sastoji u samostalnom prikupljanju određenih prihoda i izvršenju rashoda predviđenih budžetom banovine.
(2) Koji će izvori, oblici i vrste prihoda pripasti u nadležnost Banovine Hrvatske, odrediće se posebnom Uredbom.
(3) Isto tako posebnim uredbama rešiće se i pitanje pripadnosti i podele državnih fondova, imovine i dugova.
(4) Sa prenosom poslova iz nadležnosti Države u nadležnost Banovine preneće se u nadležnost Banovine i odgovarajući krediti predviđeni u državnom budžetu za 1939/40 godinu.
(5) Za izvršenje ovako prenetih kredita pripada Banu potpuno naredbodavno pravo.
(6) Ukoliko predviđeni krediti u državnom budžetu za 1939/40 godinu za Banovinu Hrvatsku ne budu dovoljni, odobravaće se naknadni krediti.
III Organizacija vlasti u Banovini Hrvatskoj[uredi]
Član 4
(1) Zakonodavnu vlast u stvarima iz nadležnosti Banovine Hrvatske vrše Kralj i Sabor zajednički.
(2) Upravnu vlast u stvarima iz nadležnosti Banovine Hrvatske vrši Kralj preko Bana.
(3) Sudsku vlast u Banovini Hrvatskoj vrše sudovi. Njihove presude i rešenja izriču se i izvršuju u ime Kralja na osnovu zakona.
Član 5
Svaki pismeni čin Kraljevske vlasti u stvarima iz nadležnosti Banovine Hrvatske premapotpisuje Ban i snosi odgovornost za isti.
Član 6
(1) Sabor sastavljaju zastupnici, koje narod slobodno bira opštim, jednakim, neposrednim i tajnim glasanjem, sa pretstavništvom manjina.
(2) Prvi izborni red, ustrojstvo i poslovnik Sabora propisaće se Kraljevom Uredbom. Izborni red i ustrojstvo Sabora mogu se menjati banovinskim zakonom, a poslovnik rezolucijom Sabora.
(3) Narodni poslanici uživaju imunitetsko pravo.
Član 7
(1) Sabor se saziva Kraljevim Ukazom i zaseda u Zagrebu.
(2) Kralj ima pravo da raspusti Sabor, ali Ukaz o raspuštanju mora sadržavati naredbu za nove izbore i za novi saziv Sabora. Ukaz o raspuštanju Sabora premapotpisuje Ban.
Član 8
(1) Kralj imenuje i razrešava Bana ukazom, koji premapotpisuje novoimenovani Ban.
(2) Pre stupanja na dužnost Ban polaže zakletvu na vernost Kralju i poštovanje zakonitosti.
Član 9
(1) Do donošenja banovinskog zakona o krivičnoj odgovornosti Bana, shodno će se primenjivati propisi o Ministarskoj odgovornosti, s tim da Bana umesto Narodne skupštine optužuje Sabor, a sudi mu poseban banovinski sud, koji sačinjavaju tri većnika Stola sedmorice Odeljenja A, i tri sudije Upravnog suda u Zagrebu, pod pretsedništvom pretsednika Stola sedmorice Odeljenja A. Pomenute članove i potrebne zamenike biraju dotična tela svake godine.
(2) Za štete koje Ban učini građanima nezakonitim vršenjem službe odgovara banovina a Ban banovini.
Član 10
(1) Ban rešava konačno u svim pitanjima svoje nadležnosti i protiv njegovih akata dopuštena su pravna sredstva, pod zakonskim uslovima, samo na upravne i redovne sudove.
(2) Sve odluke o službenim odnosima banovinskih službenika donosi Ban. To važi i za službenike koji su na državnom budžetu a vrše poslove iz nadležnosti banovine. Sudije Kasacionog suda, Apelacionih sudova, Upravnog suda, Računskog suda i Okružnih sudova, kao i činovnici prve, druge i treće položajne grupe postavljaju se i unapređuju Kraljevim ukazom.
(3) Celokupna policijska služba na čitavom području banovine potčinjena je Banu.
Član 11
(1) Administrativne sporove u stvarima iz nadležnosti Banovine Hrvatske rešava Upravni sud u Zagrebu konačno. Na Upravni sud u Zagrebu prelaze, u pogledu istih stvari, sve one nadležnosti Državnog saveta koje su mu određene posebnim propisima.
(2) Pretsednik Ministarskog saveta, odnosno od njega ovlašćeni organ, može podneti u zakonskom roku tužbu na Upravni sud u Zagrebu, kad smatra da je aktom Bana ili koje druge vlasti banovine, koja je predmet rešila konačno, povređen državni ili banovinski zakon na štetu opštih državnih interesa.
(3) Računsku kontrolu u svima stvarima iz nadležnosti Banovine Hrvatske vrši samostalno i konačno poseban računski sud.
Član 12
Ustrojstvo Vlasti banovine, reorganizacija Upravnog suda i ustrojstvo računske kontrole propisaće se Kraljevim uredbama, koje će se podneti na ozakonjenje Saboru, čim se on sastane.
IV Ustavni sud i nadzor[uredi]
Član 13
(1) Za ocenu ustavnosti zakona i sporove o nadležnosti između Države i Banovine Hrvatske nadležan je Ustavni sud.
(2) Ustrojstvo i postupak ovoga Suda propisaće se Kraljevom uredbom.
Član 14
U onim stvarima u kojima je Država nadležna samo za donošenje zakona može centralna vlast izdavati opšta uputstva banovini za primenu tih zakona. U cilju nadzora nad izvršenjem tih zakona od strane banovinskih organa može centralna vlast slati svoje organe Vlasti banovine, a s njenim pristankom i nižim vlastima. Banovinske vlasti su dužne na zahtev centralne vlasti ukloniti nepravilnosti učinjene u primeni državnih zakona. U slučaju neslaganja može kako Država tako i banovina zatražiti rešenje Ustavnog suda.
V Završne odredbe[uredi]
Član 15
(1) Ovlašćuje se Ministarski savet da odmah donese potrebne propise i preduzme sve potrebne mere za izvršenje ove uredbe.
(2) One odredbe za izvršenje ove uredbe kojima se menjaju i ukidaju postojeći zakoni, doneće se Kraljevim uredbama.
(3) Ostaju na snazi svi postojeći propisi dok se nadležnim putem ne izmene.
(4) Do dana sastanka Sabora Kralj može izdavati uredbe o predmetima iz nadležnosti Banovine Hrvatske. Ove se uredbe imaju naknadno podneti na saglasnost Saboru.
(5) Ovlašćuje se Ban da naredbama odredi sve što je potrebno za sprovođenje uredaba donetih po prethodnim stavovima ovoga člana.
Član 16
Ova uredba dobija obaveznu snagu danom obnarodovanja u „Službenim novinama”.
Vidi još[uredi]
- Uredba o proširenju propisa koji važe za Banovinu Hrvatsku na ostale banovine (1939)
- Sporazum Cvetković—Maček (1939)
Izvori[uredi]
- „Službene novine Kraljevine Jugoslavije”, broj 194-A-68/1939