Ubistvo nije tajanstveno
| UBISTVO NIJE TAJANSTVENO Pisac: Dimitrije Tucović |
| Uticajan Tucovićev članak povodom ubistva dvorskog služitelja Stevana Kolakovića, koji je doveo do abdikcije prestolonaslednika Đorđa Karađorđevića, ubice. |
Ubistvo dvorskoga služitelja, o kome je opširniju vest donelo Zvono u broju od subote, baca strašnu svetlost na vreme i prilike, javni i privatni moral, državu i ljude koji vlast predstavljaju i volju zakona vrše. Zločinaca i zločinstava ima i u drugim državama, ali zločinstava za koje se zna pa se ipak ne kažnjavaju, zločinaca koji se iza državne vlasti kriju ne sme i ne može da bude u jednoj u istini pravnoj državi.
Pod naslovom: „Jedno tajanstveno ubistvo" Zvono je tu stvar ovako iznelo:
„1. marta ove godine donet je bio u Opštu državnu bolnicu, Stevan Kolaković, koji je bio na službi kod prestolonaslednika Đorđa. Stevan je bio premlaćen, sa mnogim teškim povredama po glavi i trbuhu. Svi uboji bili su, po mišljenju lekara, naneti udardima noge, te prema tome izgleda da je Stevan nemilosrdno bio od nekoga tučen i GAŽEN. Bolnički lekari su ukazali svu pomoć teško povređenom momku, ali je ovaj, ipak, izdahnuo, ne izdržav u bolnici ni puna četiri dana.
Prema svima ovim okolnostima, ovde je izvršeno jedno strahovito ubistvo. Nama nije poznato da li je policija ma šta preduzimala da pronađe UBICU i da sa njime postupi po zakonu. Naprotiv, čini nam se da se ide za tim da se sve ovo zatiška i zabašuri.
Mi mislimo da ni današnja vlada, a naročito ni današnji ministar unutrašnjih dela, nisu sposobni za ovakve mahinacije i držimo da je sa 29. majem u Srbiji sahranjen režim tajanstvenih ubistava. Zato i očekujemo od vlade da ona neće ni hteti ni smeti zataškati jednu ovakvu stvar. Mi ćemo još očeknuti da vidimo šta će vlada po ovom delu preduzeti, pa ćemo posle o svemu pisati opširno. Ubicu, ma koji to bio, ako je lud, treba sprovesti u bolnicu na lečenje, a ako je pri zdravoj svesti, onda mora biti odmah stavljen u aps, onako kako to zakon propisuje.
Ljudski život i u Srbiji mora biti zaštićen."
Mi tvrdimo da ubistvo nije tajanstveno. Ono nije tajanstveno ne samo za nas koji imamo dokumenata koja od samog ubijenog Kolakovića dolaze, već nije tajanstveno ni za upravnika varoši Beograda, upravnika dvora i načelnika saniteta, koji su tražili i dobili prilike da se sa ubijenim Kolakovićem pre njegove smrti razgovaraju; ono nije tajanstveno ni za porodicu pokojnikovu i masu drugih ljudi koji su posredno ili neposredno o uzrocima njegove smrti obavešteni; ono nije tajanstveno ni za beogradske redakcije, koje kao po komandi ćute ...
O tajanstvenosti ovoga ubistva ne može biti ni reči: govoriti se samo može o pokušajima vlasti da jedan strašan zločin zatiška i uništi tragove, da bi zločinac i dalje slobodno zločinstva vršio.
Hoće li ubica ostati „nepoznat"? Sme li beogradska policija, koja je sa uzrocima smrti pok. Stevana Kolakovića upoznata, ćutati i ćutanjem omogućiti da odgovoriost za jedno odvratno i mučko ubistvo nestane u zaboravu?
Sa svoje strane mi izjavljujemo da nećemo dopustiti da se ovaj zločin zatiška sve dotle dok o njemu ne bude obaveštena cela javnost. To nam nalaže dužnost jednog javnog glasila, a sada smo specijalno u položaju da govorimo o jednoj stvari o kojoj smo dobro obavešteni.
Sve izvore, iz kojih mi obaveštenja o ovom delu crpemo, predaćemo sudu i javnosti. Za sad tvrdimo: da je pokojni Stevan Kolaković ubijen; tučen je pesnicama po glavi i udaren je nogom u prepone, usled čega je crevo povređeno. Operiran je, ali mu operacija nije mogla život spasti.
Stevan je sahranjen 5. ov. mes. u 5 sati uveče, i ako je njegovim srodnicima i prijateljima rečeno da će sahrana biti 6-oga u 9 sati pre podne!
Mi smo svesni odgovornosti koju imamo za svaku reč u ovom članku, ali je mi primamo, i u prkos svima neprijatnostima kojih možemo imati tražićemo i od javnosti, i od vlasti, i od Narodne skupštine da stanu ili na stranu pravde ili na stranu zločina, da se solidarišu sa zločinom, koje na žalost nije prvo, ili da ustanu protiv privilegija za ubijanje koje neko misli da ima, pa ma ko to bio.
Mi hoćemo da znamo, hoće li ova mizerna država, u licu svojih organa vlasti, vlade i zakonodavnog tela, moći zagarantovati svojim građanima osnov na kome i sama postoji, na ime: nepovrednost prava na život.
Izvor: „Radničke novine", br. 30, 10. mart 1909.
|