Ti si bila...
| Ti si bila... Pisac: Đura Jakšić |
| pesma je napisana 1858. godine[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2] |
- Ti si bila...
Ti si bila... tebe sam ljubio!
Tebe nesta... srce mi se para...
Ta sam sebi nesam više mio!
Život mi se u kletvu pretvara...
Tebe nema — srce mi se para.
Nesam znao ljubavi ni zraka.
Al' Bog reče da zora zarudi:
Svetlost sinu iz crnog oblaka.
»Zlato moje!« — promucaše grudi —
»Sunce jarko, ti mi ljuba budi!
Poljubi me, sunce, zagrli me!«
— A sunce me moje zagrlilo,
I ja sam se zagrlio s njime,
Tu izdahnut' al' bi slatko bilo!
A sunce se oko mene svilo.
Ne izdahnut' — teško j' izdahnúće!
Mlađan život — oh, ta sladak mi je!
Za njim čezne srce uzdišuće,
A bez tebe života mi nije. —
Ljubi, zlato, doklen srce bije!...
Tamnim grobom večna ponoć vlada,
U njemu je studeno i nemo!..
Sini, sunce!... Još si cvet i mlada.
Živi, sunce, da se milujemo —
U grobu je studeno i nemo.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Đura Jakšić, umro 1878, pre 146 godina.
|