Tebi samo
| ←Al’ | Tebi samo (1848) Pisac: Ljubomir Nenadović |
List→ |
Novo leto novi dan vremena,
Sve je novo ali čustva stara
Sećaju se jednoga imena,
Sećaju se nebeskoga žapa.
Tebi samo, sunce mojih dana
Pesmu pevam i imenu tvome,
Tebi samo, slavom uvenčana,
Otvorena dver je k srcu mome,
Ti si samo jedina na svetu
Što se pesmi svagda uzbuđuješ,
Ti me samo i novome letu
Na pevanje novo pobuđuješ.
Tebi samo ja pevam i pišem,
Raj na zemlji ti si mojoj duši.
Tebi živim, za te samo dišem,
Spomen na te sve spomene guši.
Najslađe bih ja onda živio
Kad bi znao da ću umret za te;
I smrt samu ja bih zagrlio,
I umr’o bi sve misleći na te.
Ti si lepša od celoga sveta,
Iz tebe mi samo sunce sija;
Cvetaš lepše od samoga cveta,
Ime ti je ponosno — Srbija
- Pariz 1848
Izvor
[uredi]- Celokupna dela Ljubomira P. Nenadovića, Beograd, 1912, Knjiga prva, 3. izdanje. str. 64.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ljubomir Nenadović, umro 1895, pre 131 godina.
|