Tajna (Šiler)
| Tajna (???) Pisac: Fridrih Šiler, prevodilac: Isidor Ćirić |
Nijedne rečce da mi reče,
Prisluškivača beše tma,
Što vazdan pilje, vazdan čeče —
Pogled joj samo pitah ja!
I saznah ga — pa sada hitim
Pod tvojih, ladu, grana splet,
Oh, sakri drage granam vitim,
Da za nas ne zna celi svet!
Daleko čujem, kako bruji
I radi tamo trudni dan;
Kroz viku opet sad zazuji
Čekića udar ubrzan.
E tako s’ ljudi s nebom bore
Za oskudan mu darak, hud;
A sreća padne odozgore,
Bez svake muke, tek u skut.
Ni po što ljudi nek ne čuju
Za našu sreću, nikad, ne!
Oni se njojzi ne raduju,
Već glede, da joj kvare sve.
Svet nikad sreću ne povladi,
K’o plen tek moraš steći nju;
Il’ otmi je, il’ je ukradi,
Dok zloba nije veće tu.
Na prstima ti s’ sreća kreće,
Tišinu ljubi, kad sve spi;
Al’ lakim skokom — nema j’ veće,
Gde izdajice oko bdi.
Oh, potočiću, svij se, mali,
K’o reka silna oko nas,
I s uzburkani čuvaj vali
Svetinju ovu u taj čas!
Izvor
[uredi]Danica, 20. septembar 1868. Broj 26. Godina IX, str. 605.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Isidor Ćirić, umro 1893, pre 133 godine.
|