Stare rane
| Stare rane Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Stare rane
Stare rane jako tište,
Davnašnja je bolja njina,
One su mi spomen sveti
Stara moja dedovina.
One su mi imovina.
To mi stari babo dao,
A od njih je i moj deda
I pradeda bolovao.
Od tih rana ded umro,
Od tih rana otac pao,
Pa i mene eto taru
Ne bi l' Bog dušu dao.
Srce boli, krvca kulja,
Zanesa se setna glava.
Molim Boga, ali zaman
Jato silnih molitava.
Amo handžar, šestoperca amo!
Na Kosovu niče melem samo.
Ne pomaže vikati do Boga:
Ište srce leka kosovskoga.
Napomene
[uredi]- Ova pesma je prvi put objavljena u časopisu Javor, 1862 br. 25.
- Objavljena kasnije u knjizi Pesme, 1863, strana 5
Izvori
[uredi]- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 19-20. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.
|