Sporazum Cvetković—Maček (1939)
Smatrajući da je Jugoslavija najbolji jemac nezavisnosti i napretka Srba, Hrvata i Slovenaca; u cilju što pouzdanijeg i potpunijeg očuvanja javnih interesa, Pretsednik Kraljevske vlade Dragiša Cvetković i Pretsednik Hrvatske seljačke stranke i Seljačke demokratske koalicije dr. Vlatko Maček, prilazeći rešavanju hrvatskog pitanja, posle dužih većanja, složili su se u sledećem:
Član I
Potrebno je obrazovati zajedničku vladu. Ova vlada će po pristanu merodavnih faktora, a na osnovu člana 116 Ustava, izvršiti obrazovanje banovine Hrvatske, na nju sa države preneti odgovarajuće nadležnosti i doneti političke zakone. Ona će, u saglasnosti sa merodavnim faktorima, pripremiti sve što je potrebno za preuređenje državne zajednice.
Član II
Savska i primorska banovina, kao i srezovi Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko, Gradačac, Travnik i Fojnica, spojiće se u jednu jedinicu koja će se zvati Banovina Hrvatska.
Definitivni opseg Banovine Hrvatske odrediće se prilikom preuređenja države; pri tome će se voditi računa o ekonomskim, geografskim i političkim okolnostima.
Tom prilikom izdvojiće se iz gore navedenih srezova, koji su pripojeni Banovini Hrvatskoj opštine i sela, koja nemaju hrvatsku većinu.
Član III
Novim jednicima kao i u državi biće obezbeđena ravnopravnost Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i jednako postupanje u pogledu njihovog učešća u vršenju javne službe.
Isto tako biće obezbeđena ravnopravnost usvojenih i priznatih veroispovesti. Ustavom će se zajemčiti jednaka osnovna građanska i politička prava.
Član IV
Preneće se u nadležnost Banovine Hrvatske poslovi poljoprivrede, trgovine i industrije, šume i rudnika, građevina, socijalne politike, narodnog obrazovanja, fizičkog vaspitanja, pravde, prosvete i i unutrašnje uprave.
Rudarsko zakonodavstvo i državna rudarska preduzeća. Pri davanju rudarskih koncesija koje interesuju narodnu odbranu postupiće banovina sporazumno sa vojnom upravom. Ako ne bi došlo do sporazuma, odlučuje Ministraski savet;
Svi ostali poslovi ostaju u nadležnosti organa državne vlasti na celoj državnoj teritoriji.
Isto tako ostaju u nadležnosti državne vlasti i poslovi koji su od osobitog značaja po opšte interese države, kao što su: staranje o državnoj bezbednosti, suzbijanje antidržavne i razorne propagande, vršenje policijske obaveštajne službe i osiguranje javnog reda i mira: za davanja državljanstva nadležna je banovina osim državljanstva izuzetnim putem i oduzimanja državljanstva.
izgradnja i održavanje državnih saobraćajnih sredstava i ostalih državnih objekata;
poslovi vera;
međunarodni pravni saobraćaj, o tim da se pravna pomoć u vanparničkim stvarima vrši direktno preko sudova; spoljna trgovina, kao i trgovina između banovina i ostalih delova države (jedinstvo carinskog i trgovinskog područja); zakonodavstvo o merama i tegovima, o zaštiti industiske svojine, o poslovima privatnog osiguranja i osiguravajućim društvima;
menično pravo, čekovno pravo, trgovačko pravo, otečajno pravo, obligaciono pravo, pomorsko pravo, autorsko pravo;
propisivanja kazni za povredu propisa o predmetima iz nadležnosti države;
postavljanje putem zakona osnovnih načela prosvetne politike, kao i osnovnih načela o lokalnim samoupravama;
opšta načela radničkog prava i osiguranja, kao i opšta načela vojnog prava.
U cilju osiguravanja narodne odbrane obezbediće vojnoj upravi potreban uticaj u oblasti proizvodnje i saobraćaja.
Vlada će prisupiti i prenošenju nadležnosti sa države na Banovinu Hrvatsku odmah posle obrazovanja te banovine.
Banovini Hrvatskoj, da bi mogla uspešno svršavati poslove svoje nadležnosti, ima se obezbediti potrebna finansiska samostalnost.
Definitivne kompetencije Banovine Hrvatske odrediće se prilikom preuređenja države.
Član V
Zakonodavnu vlast u stvarima iz nadležnosti Banovine Hrvatske vrše Kralj i Sabor zajednički.
Sabor sastavljaju zastupnici, koje narod slobodno bira opštim, jednakim, nesposrednim i tajnim glasanjem, sa pretstavništvom manjina.
Upravnu vlast u stvarima iz nadležnosti Banovine Hrvatske vrši Kralj preko Bana.
Bana Banovine Hrvatske imenuje i razrešava Kralj.
Ban je odgovoran Kralju i Saboru.
Svaki pismeni čin Kraljevske vlasti u poslovima Banovine Hrvastke premapotpisuje Ban i snosi odgovornost za isti.
Sudsku vlast u Banovini Hrvatskoj vrše sudovi. Njihove presude i rešenja izriču se i izvršavaju u ime Kralja, na osnovu zakona.
Državi se obezbeđuje nadzor nad izvršavanjem Ustava i državnih zakona od strane banovinskih vlasti.
Za rešenje sporova nadležnosti između države i Banovine i za ocenu ustavnosti zakona osnovaće se Ustavni sud.
Član VI
Opseg nadležnosti i opseg Banovine Hrvastke biće zagarantovani i naročitom ustavnom odredbom, koja se neće moći menjati bez pristanka ove Banovine.
Član VII
Vlada će doneti nove propise o štampi, o udruženjima, zborovima i dogovorima, o naboru narodnih poslanika, kao i o drugim stavrima, u koliko je to potrebno za za sprovođenje narodnog sporazuma.
Dragiša J. Cvetković, s. r.
Dr. Vlatko Maček, s. r.
Vidi još[uredi]
Izvori[uredi]
- Politika, br. 11.220 od nedelje 27. avgusta 1939, strana 3