Pređi na sadržaj

Spomen (Vojislav Ilić)

Izvor: Викизворник
Vojislav Ilić
Vikipedija
Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Spomen (Vojislav Ilić)
Pisac: Vojislav Ilić


Vremena mrkog minu vid,
 I nemir prođe vojni,
Na mirnog doma tvrdi zid
 Položen mač je bojni.
I bojne trube surov glas
  Ne trese srpske ravni,
I s blagim mirom zdravi nas
 Oružja uspeh slavni.

I junsko veče spušta mrak,
 Koprenu nemo svija
Treperi zvezdâ bledi zrak,
 I blaga noć se nija.
Sve mirno diše. Rata bog
 S mutnog se gubi vida,
I anđô mira, s milja svog,
 Srebrnu harfu skida.

O, zvoni, harfo! Mili glas
 Utehu neka budi,
Da njezin melem krepi nas,
 Ranjene naše grudi.
A tvoje pesme bajki san,
 Dok tuga duh nam mrači,
Na lepše vreme, lepši dan,
 Nadeždu neka znači!

Kô posle bure vetar mlad
 Što vrtom tiho kreće,
I tužno gleda cvetni sâd,
 Slomljeno gleda cveće,
I đeni Srpstva tako bdi,
 I decu zove milu;
Al' mnogi od njih davno spi
 Na smrti hladnom krilu!

Osam je puta cvetô cvet,
 Toliko svenu puta,
I njih nam zbrisa smrti lêt,
 Obori zemlja ljuta.
I zalud kliče vrtar mlad,
 Grobnice ćute neme,
Njih gusta tama krije sad,
 I nemo, gordo vreme.

Kô ravnim poljem zelen klas,
 Pod krilom od zefira,
Sumorni spomen stresa nas
 U času blagog mira!
I tavni spomen sreće zle
 Žalosti suzu sprema,
I tajnom rečju zbori sve:
 Jakšića ovde nema!

Parnasa našeg Tirtej sêd,
 Glavaša pesnik dragi,
Uvelih dana tavni rêd
 U sanak prima blagi.
I samo vetra burni huk,
 Nad grobom koji huji,
Kô zvučne lire gromki zvuk
 Očajno, strasno bruji!

Tamo gde mirta širi hlad
 I vreme blaži grudi,
Ljubišin prizrak svêtô, mlad,
 Spokojno, tiho bludi.
Kô srpskih gora mladi bor,
 Primorja čedo milo,
Pohodi neba zračni dvor
 I mira ljubi krilo.

Osam je puta cvetô cvet,
 Toliko svenu puta,
I njih nam zbrisa smrti lêt,
 Obori zima ljuta!
I zalud kliče vrtar mlad,
 Grobnice ćute neme
Njih gusta trava krije sad,
 I nemo, gordo vreme...

jun 1883.

Izvori

[uredi]
  • Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 182-184, Vuk Karadžić, Beograd.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.