Spomen (Đura Jakšić)
| Spomen Pisac: Đura Jakšić |
| pesma je napisana 1855. godine[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2] |
- Spomen
Mračna mi je tesna soba,
Senka crnog groba.
U sobici ništa nema,
Do tišina nema,
I još jedna tamno gori,
Kraju sveća skori;
Na samrti silno s' bori,
Hoće da izgori.
Spomen to je crne noći,
Kad će grobu poći,
Na samrti kad je mila
Majka moja bila.
— Kandilo bi užeženo,
Bledo lice njeno
Beše tamno osvetljeno
Telo pokriveno. —
Počivaše k'o u sanu.
Ah, moj beli danu!
Ah, tek što mi, dane, granu,
Već me, samca, manu!
Sam na svetu, samac bez pomoći,
Sam se verem po crnojzi noći
I uzdišem u teškojzi zloći;
Kad će krajnji — kad će časak doći?
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Đura Jakšić, umro 1878, pre 146 godina.
|