Smrt negde na ulici
Smrt negde na ulici
Smrt, ta večno željna bludnica,
svaki mi dan ukrade
od krvi jednu kap,
i jedan mi dah iz grudi otme,
i podvodi mi žene mlade
da mi još sutra uklope štap.
I ja zalud pevam kroz duge
noći, kad nemam sna, -
svake mi zore osvane proza:
bronhitis ili tuberkuloza,
na obrazu sa žutim ružama;
i to, da ću jednog dana
nestati negde na ulici,
ili na nečijim rukama.
I kad mi Smrt razbije lire
i mojojm crvenom krvlju
napuni svoje putire -
da li će Neko proliti za mnom suzu?...
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 101 godina.
|