Smrt Uroša Petoga/9
| ◄ ПОЈАВА VIII | POJAVA IX | ПОЈАВА I ► |
POJAVA IX
Ulaze Carica i Bogdan.
CARICA (momku):
Stoj pred vrat'ma gradine, pa nikog
Ne propuštaj unutra bez moga
Dopuštenja. Sad mi, Juže reci:
Isprati li hitrog Rimljanina?
BOGDAN:
Oprostih se sa njim; a tek sutra
Dejana ću našeg ispratiti.
CARICA:
Tvoga, kaži, ne već mog. Taj kud će?
BOGDAN:
Kralj ga šilje u Zetu po vojsku,
K'o što posla Gojka i Uglješu
S istom svrhom u oblasti njine.
CARICA:
To je samo u oči prašina:
Mir Vukašin više svega želi,
A tim samo trag zameće sebi.
BOGDAN:
To bih i ja rek'o.
CARICA:
Jamačno je
Opazio provalu pred sobom,
Pa bi htio, dok je ne zajazi,
Da se natrag trgne. O ne, natrag
Već mu ne dam; ne dam da ugasi
Ovu zublju rata, raspaljenu
Mojim teškim al' i srećnim trudom,
Dok god njega il' nas ne sažeže,
Šta ti vrtiš glavom?
BOGDAN:
Ja se bojim...
CARICA:
Da bi rimski taj poslanik mog'o
Duh potresti knezu, zetu tvomu?
BOGDAN:
Put se popov meni ne dopada;
Volio bih da je ma ko drugi
Lazi poš'o. Ti mu znaš pobožnost,
I prezanje vječno od Turaka;
Strah me da ga takim obzirima
On ne smete.
CARICA:
Šta, Bogdane? knezu
Mi na noge otpravismo vojsku
Svu potajnom bunom okuženu;
On je satro, il' privuk'o sebi.
Sad sva Raška pred njim širom stoji
Otvorena, i čeka ga željno;
Pa na putu tako utrvenom
Mog'o bi ga krstonosnom pričom
Zadržati stranac pop?
BOGDAN:
Al' sestro,
Za tim popom dvije vojske idu,
A te nećeš više pobuniti.
(Carica se zamisli, pa udari dlanom o dlan, te momak
stupi na vrata.)
CARICA:
Odoše li Maleta i Senjko?
MOMAK:
Još su ovdje.
CARICA:
Pošlji mi ih odmah.
BOGDAN:
Šta će t' oni?
CARICA:
Dvije vojske, reče?
Neće dvije nego jedna biti,
A pop neće ni doći do kneza.
BOGDAN:
Šta Jeleno! šta si naumila?
CARICA:
Sad ćeš čuti; zlo nikakvo nije.
(dolaze knezovi)
SENjKO:
Carska gospo, šta nam zapov'jedaš?
CARICA:
Moj Maleta, Senjko moj, na pos'o.
MALETA:
Je l' bar valjan.
CARICA:
Ništa manje nego
Da sve konce zamrsite kralju.
MALETA:
Gotovi smo.
CARICA:
Ljudi, što imate,
Jesu li vam pouzdani?
SENjKO:
Sa svim.
CARICA:
I odvažni?
MALETA:
Pokušaj ih samo.
CARICA:
Leti, Seljko, s tvoj'ma na put zetski;
Tu Dejana dočekaćeš sutra,
Oteti ga, i u tvome zamku
Zadržati do naredbe dalje.
Ti, Maleta, isto to učini
S Rimljaninom na raškome drumu,
Pa ga sakrij u Toplički zamak.
Sa sužnjima blago postupajte,
Ne smećući s uma da je jedan
Brat caričin, a svećenik drugi.
(Odlaze knezovi)
BOGDAN:
Pa sad?
CARICA:
Sada imamo što treba.
BOGDAN:
To će reći?
CARICA:
Vremena, moj brate,
Ti na Zetu da Livera gurneš
I pospješiš Lazara na Rašku,
Ja da skupim i sebi povučem
Mrežu, kojom ovih ovdje kralja;
Sve to prije neg' mu braća stignu.
Al' ni časa časiti nam nije.
BOGDAN:
Smišljeno je dobro. Idem odmah
Da tekliće na sve strane pošljem.
A šta ćemo s knezom Altomanom?
CARICA:
Meni duša odvraća se, Juže.
Od groznoga tog čovjeka.
BOGDAN:
Ipak
Sad nam treba.
CARICA:
Sam se s njim pogađaj.
(Odlazi Bogdan)
Čas presudni već se približava;
Božja pravdo, pomoz' mi do kraja.
|