Sistematski rečnik srpskohrvatskog jezika (1936)/2358-2391
| ←2316-2357 | Sistematski rečnik srpskohrvatskog jezika (1936) Pisac: Ranko Jovanović 2358–2391: Jezik |
Deo II→ |
| Jovanović, Ranko (1936). Sistematski rečnik srpskohrvatskog jezika. Beograd: Biblioteka opšteg obrazovanja |
JEZIK
[uredi]- — lingvistika, lingvistički, lingvist, filologija, filolog, filološki.
- — jezik, jezični govor, —
narodni govor, književni jezik,
— maternji jezik, — stran jezik,
strana reč, —
- a) narečje, dijalekat, dijalekatski, — štokavski, štokavac, štokavština, — kajkavski, kajkavac, kajkavština, — čakavski, čakavac, čakavština, — ekavski (istočni) govor, ekavac, ekavština, — ijekavski, jekavski (južni) govor, ijekavac, ijekavština, — ikavski (zapadni) govor, ikavac, ikavština, —
- b) zanositi, —
- v) natucati.
- — gramatika, gramatični, gramatičar, — jezični zakon, pravilo, pravilan, pravilnost, — nepravilan, nepravilnost, izuzetak, izuzetno.
- — fonetika, nauka o glasovima, fonetički, fonetski, glasovni, fonetičar, — glas, tvorba glasova (artikulacija), tvoriti strana 243 (artikulirati), — izgovor, izgovoriti, izgovarati, — govorni organi.
- — samoglasnik (vokal), samoglasan (vokalan), — količina (kvantitet) samoglasnika, dužina, dug, dug položajem, dug po položaju, položajna dužina, dug po prirodi, prirodna dužina, položajna kratkoća, prirodna kratkoća.
- — glasnik (sonant), —
- a) suglasnik (konsonant), suglasan (konsonantski), labijal (usneni suglasnik), dental (zubni suglasnik), labiodental (usnenozubni), velar (zadnjonepčani), velarni, — zvučni, zvučnost, bezvučni, — praskavi (eksplozivni), praskavost, — strujni (spirantski), strujnost, — tvrdi suglasnici, meki suglasnici (prednjonepčani, palatalni), umekšati (palatalizirati), umekšan (palataliziran), — jotovati, jotovanje, staro jotovanje, novo jotovanje, — složeni suglasnici (afrikata), — zatvorni suglasnik, — tesnačni suglasnik, — grleni (guturalni) suglasnik, — likvidni (tekućni, tečni) suglasnik (likvida), — piskavi (pištavi, šuštavi) suglasnik (sibilant, piskavac, šuštavac), — nosni (nazalni) suglasnik, — suglasnički skup (grupa).
- — akcenat (naglasak), akcenatski, akcentovanje (akcentuacija, naglašivanje), akcentovati (naglašivati, naglasiti), — rečni (tonični) akcenat, — rečenični akcenat, — glavni akcenat, sporedni akcenat, — naglašen, nenaglašen, — prenos akcenta, prenositi, — povlačenje akcenta, povlačiti, — enklitika, enklitički, enklitičan, — kratkosilazni, kratkouzlazni, dugosilazni, dugouzlazni akcenat.
- — glasovne pojave, glasovni zakon, — prelaženje (pretvaranje) jednog glasa u drugi, pretvarati se (prelaziti), pretvoriti se (preći), — jednačenje po zvučnosti, jednačenje po mestu tvorbe, jednačenje po načinu tvorbe, — umetnuti, primiti, primati, — izbacivanje (elizija), izbacivati (elidirati), ispadanje, ispasti, ispadati, — nepostojano a, nepostojano e, — prevoj (alternacija), previjati se, — preglas, preglasiti, preglašivati, mutiti, mućenje, — zev (hijat), ukidanje (uklanjanje) zeva, jednačenje (asimilacija), jednačiti (asimilirati), sljubljivanje.
- — pisanje, pisani, grafika,
grafički, — slovo, pismo, —
latinsko pismo (latinica), latinički,
— ćirilsko pismo (ćirilica),
ćirilski, — glagoljsko pismo
(glagoljica), glagoljski, —
alfabet, alfabetski, azbuka, azbučni,
— pravopis (ortografija),
pravopisni (ortografski), — fonetski
pravopis, historiski pravopis,
etimološki pravopis, — veliko
slovo (majuskula), malo slovo
(minuskula), —
- a) skraćenica, kratica.
- — interpunkcija (rečenični znaci), — tačka, — zapeta, zarez, — dve tačke (dvotočje, kolon), — tačka i zapeta (tačka i zarez, semikolon), — upitnik (znak pitanja), uzvičnik (znak uzvika), — vezica (crtica), crta, — navodnici (navodni znaci), — zagrada, obla zagrada, uglasta zagrada, — apostrof (kvačica), — podvući (163), — zvezdica.
- — slog, slogotvoran, — jednosložan, jednosložnica, dvosložan, trosložan, višesložan, jednakosložan, — otvoren, zatvoren slog, — kratak, dug slog.
- — reč, rečni, rečca (partikula),
— rečnik, rečnički, (leksički),
— izvorna reč, strana
reč, tuđica, — osnovna reč, izvedena
reč (izvedenica), — prosta
reč, složena reč, — izraz, —
- a) značenje, — semantika, semasiologija, — sinonim, — antonim, — sistematski (analoški) rečnik, — alfabetski (azbučni) rečnik.
- — imenica, imenični, poimeničiti (supstantivirati), poimeničavanje (supstantiviranje), — stvarna (konkretna) imenica, misaona (pomišljajna, apstraktna) imenica, — zajednička (općena, apelativna) imenica (apelativ), vlastito ime, — zbirna (kolektivna) imenica (kolektiv), — gradivna imenica, — brojna imenica, — glagolska imenica, — atributska imenica, — imenica odmila (od dragosti, hipokoristik) (434b), — deminutiv, deminutivni, — augmentativ, augmentativni, — pejorativ, pejorativni.
- — pridev (adjektiv), pridevni (adjektivni), pridevski (adjektivski), — trorodan (mobilan), trorodnost, — neodređeni pridev, određeni pridev, — neodređeni oblik, određeni oblik, — opisni pridev, prisvojni pridev, gradivni pridev, količinski (kvantitativni) pridev, — augmentativni pridev, deminutivni pridev, — brojni pridev, — glagolski pridev.
- — zamenica, zamenični
(pronominalni), zamenički, —
- a) lična (personalna, imenička) zamenica, — prvo lice, ja, mi, — drugo lice, ti, vi, — treće lice, on, ona, ono, — oni, one, ona, — sebe, sebi, —
- b) povratna (refleksivna) zamenica, sebe, se, —
- v) upitna (interogativna) zamenica, — ko, šta, što, čiji, koji, kakav (2332), koliki, —
- g) prisvojna (posesivna) zamenica, — moj, mojiti, — tvoj, njegov, njezin, njen, — naš, vaš, njihov, njin, — svoj, — ničiji, ičiji, svačiji, ma čiji, čiji mu drago, —
- d) pokazna (demonstrativna) zamenica, — ovaj, taj, onaj, —
- đ) neodređena (indefinitna) zamenica, — neko, poneko, gdeko, kogod, ma ko, — iko, — ikoji, — nešto, ponešto, gdešto, štogod, ma šta, — išta, štošta, — neki, ma koji, nekakav, ma kakav, ikakav, — nečiji, nekoliki, — strana 245
- e) odnosna (relativna) zamenica, — što god,
- ž) bezlična zamenica, količinska zamenica, — pridevska zamenica, — zamenična promena.
- — broj, — osnovni (glavni, kardinalni) brojevi (2180a), — redni (ordinalni) brojevi, — brojna imenica, — brojni pridev, — zbirni broj, — deoni (distributivni) broj, — množni (multiplikativni) broj, — imenički broj, priloški broj, — određeni broj, neodređeni broj, — razlomački broj.
- — glagol, glagolski, — neprelazni (intranzitivni) glagol, prelazni (tranzitivni) glagol, povratni (refleksivni) glagol, — uzročni (učinski, kauzativni, faktitivni) glagol, — uzajamni (recipročni) glagol, — pomoćni (kopulativni) glagol, — bezlični glagol, — trajni (durativni) glagol, trenutni (momentani) glagol, nesvršeni (imperfektivni) glagol, — glagolski vid (aspekt), svršeni (perfektivni) glagol, početno svršeni glagol, završno svršeni (finitivni) glagol, učestali (učestani, iterativni) glagol, — prost (nesložen) glagol, — složen glagol, predmetak (prefiks 2387).
- — prilog (adverb), priloški (adverbijalni).
- — predlog (prepozicija), predloški.
- — svezica (sveza, veznik,
konjunkcija), —
- a) naporedne (usporedne) svezice, — sastavne (kopulativne) svezice, i, pa, pak, te, — suprotne (adverzativne) svezice, a, ali, nego, no, već, ipak, opet, dok, ama, ma, samo, — rastavne (disjunktivne) svezice, ili, iliti, bilo, volja, — isključne (ekskluzivne) svezice, osim, izvan, do, — pojačajne (potvrdne, aseverativne) svezice, ta, a ono, a to, — zaključne (konkluzivne) svezice, dakle, —
- b) zavisne svezice, — namerne (finalne) svezice, da, eda, kako, neka, nek, li, — željne (optativne) svezice, da, eda, neka, kada, — posledične (konsekutivne) svezice, da, te, kako, — odnosne (relativne) svezice, koji, čiji, što, kakav, — vremenske (temporalne) svezice, kada, kad, čim, dok, dokle, pošto, kako, tek, istom, — načinske (modalne, poredbene) svezice, kako, kao, kao što, nego, negoli, nego što, što, čim, — uzročne (kauzalne) svezice, jer, zato što, što, kako, budući da, da, gde, kada, — izrične (deklarativne) svezice, da, e, gde, kako, što, — upitne (interogativne, zavisnoupitne) svezice, da li, eda li, da, eda, zar, li, — dopusne (koncesivne) svezice, iako, ako i, premda, makar, ma, ma da, da i, ako, — pogodbene (kondicionalne, hipotetične) svezice, ako, da, kada, li, ukoliko, — uzvične (eksklamativne) svezice, da, nu, a, li, — emfatične (uznosne, uzbudne) svezice, ta, lje.
- — uzvik (interjekcija), uzvični.
- — morfologija, nauka o
oblicima, morfološki, — promena
(fleksija), promenljiv, promenljivica,
menjati, sklanjati, —
- a) osnova, proširenje osnove, nepravilna osnova, — nastavak (sufiks).
- — gramatični broj, — jednina (singular), jedninski (singularni), jednobrojan, — množina (plural), množinski (pluralni), duga množina, kratka množina, — dvojina (dual), dvojinski (dualni).
- — gramatični rod, — prirodni rod, — muški rod (maskulin), ženski rod (feminin), srednji rod (neutrum).
- — gramatično lice, — prvo lice, drugo lice, treće lice, — lični završetak (nastavak).
- — imenska (nominalna)
promena (deklinacija), imenična
promena, — padež, —
- a) nominativ (prvi, nazivni padež), nominativni, —
- b) genitiv (drugi, prisvojni padež), genitivni, — apsolutni genitiv, eksplikativni (objašnjajni) genitiv, objekatski genitiv, partitivni (deoni) genitiv, prisvojni genitiv (genitiv pripadanja), subjekatski genitiv, —
- v) dativ (treći, namenski padež), dativni, — apsolutni dativ, etički (osećajni) dativ, —
- g) akuzativ (četvrti, predmetni padež), akuzativni, — akuzativ s infinitivom, —
- d) vokativ (peti, dozivni padež), —
- đ) instrumental (šesti, oruđni padež), instrumentalni, —
- e) lokativ (sedmi, mesni padež), lokativni.
- — pridevna promena, — poredba (poređenje, komparacija) prideva, poredbeni stepeni, — pozitiv (prvi poredbeni stepen), — komparativ (drugi poredbeni stepen), dopunski (supletivni) komparativ, — superlativ (treći poredbeni stepen), superlativni glagol.
- — glagolska promena (konjugacija),
— pravilna, nepravilna
promena, — glagolska osnova,
glagolski koren, nastavak, lični
nastavak, lični završetak, —
- a) glagolska vremena, vremenska osnova, — prezent (sadašnje vreme), prava sadašnjost, neprava sadašnjost, pripovedački (historiski) prezent, — prezentska osnova, —
- b) prošlost, prava prošlost, neprava prošlost, — prošasto (preteritno) vreme (preterit), — aorist (pređašnje svršeno vreme), aorisna osnova, pripovedački (historiski) aorist, nepravi (poslovički, gnomski) aorist, — imperfekat (pređašnje nesvršeno vreme), — perfekat (prošlo vreme), perfektna osnova, — pluskvamperfekat, (davnoprošlo vreme), —
- v) budućnost, prava budućnost, neprava budućnost, buduća (futurska) vremena, — futur (buduće strana 247 vreme), futurska osnova, pripovedački (historiski) futur, egzaktni futur, — buduće šređašnje (buduće svršeno) vreme.
- — glagolski pridev (particip),
glagolski pridev prošli
(radni, tvorni) (particip preterita
aktivnog), glagolski pridev
trpni (particip preterita pasivnog),
—
- a) glagolski prilog, glagolski prilog sadašnji (particip prezenta), glagolski prilog prošli (particip perfekta), —
- b) infinitiv (neodređeni glagolski oblik, neodređeni način), infinitivna osnova, —
- v) glagolski načini, — zapovedni način (imperativ), pogodbeni način (kondicional), mogućni način (potencijal), željni način (optativ), —
- g) glagolsko stanje, — radno stanje (aktiv), trpno stanje (pasiv), srednje stanje (medij).
- — građenje (tvorba) reči, graditi, sagraditi, — etimologija (poreklo reči), etimološki, — samostalna (usamljena) reč, izvedena reč (izvedenica), izvesti, izvoditi, izvođenje, — koren, osnova, — korenite (primarne) reči, — izvedene reči, proste izvedene reči, složene izvedene reči, složenica (složena reč), — predmetak (prefiks), osnovski nastavak, oblični nastavak.
- — sintaksa, sintaktični
(sintaksički), — skladnja, — rečenica,
rečenični, rečenični deo,
- a) prosta rečenica, prosta neproširena (nerazgranata) rečenica, prosta proširena (razgranata) rečenica, — subjekat (podmet), subjekatni (podmetni), subjekatski (podmetski), — predikat (prirok), predikatni (priročni), predikatski (priročni), — dodatak, subjekatni (podmetni) dodatak, predikatni (priročni) dodatak, — objekat (predmet), objekatski (predmetni), pravi (direktni, bliži) objekat, nepravi (indirektni, dalji) objekat, — atribut, atributni, atributski, — apozicija, — odredba, priloška odredba (adverbijal), vremenska priloška odredba, mesna priloška odredba, uzročna priloška odredba, načinska priloška odredba, —
- b) slaganje (sročnost, kongruencija) rečeničnih delova, — slaganje u broju, u rodu, u licu, u padežu, —
- v) potvrdna (afirmativna, jesna) rečenica, odrična (negativna, zanekana) rečenica, upitna (interegativna) rečenica, izjavna (diktivna) rečenica, načinska (modalna) rečenica, zapovedna (imperativna) rečenica, željna (optativna) rečenica, — nepotpuna (krnja, eliptična) rečenica, sažeta (stegnuta) rečenica, — izostavljena rečenica.
- — složena rečenica, — naporedne (usporedne, koordinirane) rečenice (2377a), — zavisne rečenice (2377b), — subjekatska (podmetska) rečenica, predikatska strana 248 (priročka) rečenica, objekatska (predmetska) rečenica, — korelativna (suodnosna) rečenica, — upravni (direktni) govor, neupravni (indirektni) govor, upravno (direktno) pitanje, neupravno (indirektno) pitanje, — umetnuta (uklopljena) rečenica (parenteza).
- — rečenični period, — uvodnica (periodski prednjak, protaza), završnica (periodski zadnjak, apodoza), — prekret.
- — red reči, — obični (habitualni) red reči, — neobični (prigodni, okazionalni, govornički) red reči.
strana 244
strana 246