Siročad
| Siročad Pisac: Jovan Grčić Milenko |
Snuždile se do dve sirotice
Kraj izvora, vode providljive;
U vodu se obe zagledale,
I u vodi čudo ugledale:
Čudno čudo — štaku prosijačku
I nad štakom beloga goluba;
Na pole je štaka prelomljena.
A golubu krila pozlaćena,
Pa im golub iz vodice guče,
Kad god gukne — zadrhću talasi,
Iz njih ’vaki izviru mu glasi:
»Ne tužite, dobre sirotice,
Ta i za vas još utehe ima,
Kod takoga lica umiljatog
I takoga srca u nedrima!
Ne tužite, već me razumite:
Ovo nije voda providljiva,
Porub srebrn što je opasava,
Već života vašeg ogledalo,
U čistoti što se zablistalo.
A ja nisam golub lepršavi,
Što čas gukne, a časom umukne:
Već sam bela sreća devojačka,
Što prelama štapa prosijačka...
Da po svetu vi ne zaprosite,
Vas nek momci umiljati prose,
Nek vas prose, pa nek se ponose!«
U Beču, 8 jula 1869.
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 96-97
|