Seni
| Seni Pisac: Stevan Luković |
Zalazi sunce. U zahladnom kutu
Zeleno lišće zrak posuo zlatni.
Umorni putnik, u miru, na putu,
Uživa i odmor i počinak ratni.
Stišava sve se, i tišina setna
S večerom blagim nad gorom se vija;
Miriše silno brezovina cvetna
I blagi vetrić cvetno granje nija.
Nada mnom nebo gusto lišće krije,
I tiho šumi, leprša nad glavom,
Nemirno dršćuć’ list o listak bije...
I cvet se kruni i rasipa travom.
A misli moje lutaju i beže —
Iskrice mrakom bleskajuć’ se gone —
Iz guste tame istržu se mreže,
I mračnoj bezdni odblesak im tone.
Kao to cveće mirisno i sveže,
Tajanstven i njih duh iz mraka diže,
Jave se, budu i neznani beže
Kraju kog nema nit’ se ikad stiže.
Izvor
[uredi]- 1903. Pesme Stevana Lukovića. str. 44.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stevan Luković, umro 1902, pre 124 godine.
|