Svet (komad u četiri čina)/64
V
TOMA, za tim NADA
TOMA (izvadi maramu i briše znoj s čela. Pripali cigaretu. Prošeta dva tri puta po sobi, stane, misli i pušta duboke dimove, za tim hukne i sedne u fotelju).
NADA (očajna, izlomljena): Oče!
TOMA (trgne se): Šta je, brate?
NADA: Šta je ovo, šta se sve ovo dešava u kući?
TOMA: To što vidiš.
NADA: Je l' istina, da majka ide iz kuće?
TOMA: Istina je.
NADA: Zbog mene?
TOMA: Zbog svoje glave.
NADA: Ali, oče, nije samo majka kriva mojoj nesreći.
TOMA: Nego ko je?
NADA (počne da plače): Kad bih mogla da kažem i kad bih smela da kažem! A ja znam, znam ja sve...
TOMA: Šta znaš, govori?
NADA. Pa to. Nije samo majka kriva, nego.... nego.... (Reši se). Krivi ste i vi.
TOMA: Ja?
NADA: Nije lepo, znam da nije lepo, što vam govorim, ali kad sam majci kazala, moram i vama. Ja ne bih mogla biti mirna, kad ne bih i vama kazala.
TOMA: Govori.
NADA: Pa to, nemam šta drugo da vam kažem, ali krivi ste i vi.
TOMA: Ama zašto ja, šta ja?
NADA: Pa... zbog vas smo oterali onu sluškinju.
TOMA (skoči kao oparen s fotelje): O, Savaote, Savaote! (Čupa kose). Jaoj, majko moja mila, šta je ovo! Ćut'.... Napolje, napolje, pa da mi nisi više na oči izašla. Hajde, hajde tamo, pa se spremi s tvojom majkom... Idite, idite zajedno.
NADA: Oče!
TOMA: Zajedno, zajedno... Neću ni jedno više da čujem... Hajde, šta čekaš? Hajde tvojoj majci. (Izgura je u levu sobu).