Svetosavski nacionalizam

Svetosavski nacionalizam  (1944)  Pisac: Velibor Jonić

    Pravoslavlje samo sobom znači podvižništvo; a podvig, kao takav, sastoji se u tome da čovek živi i dela po istinama u koje veruje. Zato je pravoslavna crkva davala pre svece i mučenike, negoli dogmatičare i propovednike. Živo, delotvorno Hrišćanstvo je njegov cilj, lišeno farisejskog licemerja.
    Otuda se snaga pravoslavlja oduvek sastojala više u duhu negoli u organizaciji. Bogougodan život postaje svrha, jer se samo time može zaslužiti da se milost Svetoga Duha — koji po pravoslavlju izvire samo iz Oca — izlije na čoveka, koji je sinonim grešnika. Bez te milosti, čovek je osuđen na lutanje, stradanje i patnju.
    Samo smirenim stavom pred Ocem i pokornošću Njegovim zakonima može čovek da ce spase svoje grešnosti, dok svaka nadmenost i čovečansko samopouzdanje vode pravo u obest i greh. Nasuprot prometejskoj pobuni protiv bogova pravoslavlje uči smernosti i smirenosti.
    Otuda Sv. Sava, osećajući sve opasnosti koje prete srpskom narodu od drugojačijeg životnog stava, osniva, uz teške borbe i napore, nezavisnu srpsku pravoslavnu crkvu, obezbeđujući na taj način svome narodu duhovnu samostalnost, koja je oduvek bila i ostala preduslov političke nezavisnosti. Ovim delom Sv. Save su se kod Srba vera i narodnost potpuno poklopile, i, što je još važnije, time je srpski nacionalizam dobio neprolaznu, duhovnu osnovu.
    Blagodareći toj i takvoj osnovi srpski narod se, uprkos spoljnih udaraca i uprkos vlastitih pogrešaka, ipak održao. Njegova vera davala mu je snagu da u danima nesreće ne krivi drugoga, već da u prvom redu ispituje vlastitu krivicu. Zato je srpski narod iz svake nesreće izlazio podmlađen i preporođen.
    Duhovni lik Sv. Save sa njegovim podvižništvom lebdeo je uvek srpskom narodu pred očima u trenucima iskušenja. On je bodrio i učio srpskoga čoveka da je nacija važnija od pojedinaca, i da pojedinac treba da živi i mre za narodnu celinu. Otuda se i borba srpskog naroda oduvek vodila u znaku: 3a krst časni i slobodu zlatnu.

Izvor

Srpski narod, 22. januar 1944. Broj 4. Godina četvrta. Str. 1.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Velibor Jonić, umro 1946, pre 80 godina.