Sveznanje D4

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
SVEZNANjE


Dizni—Dicentra

DIZNI Volt (Disney), savr. amer. karikaturist, tvorac »Miki Mausa», crtanog filma.

DIZRELI Benjamin (Disraeli, lord Beaconsfield, 1804.-1881), engl. državnik, prvo romanopisac, zatim član Donjeg doma (od 1837.), vođ torijevaca i pretsednik vlade (1868., 1879.-1881.); izmenio izborni zak. u Engl. (1876.); 1 od začetnika engl. imperijalizma; kupio većinu akcija Sueckog Kanala, pripremio okupaciju Eg., proglasio Indiju za carevinu (1876.); na berlin. kongresu se istakao kao vel. protivnik Rus. i Sl.; dobio Kipar za Engl.; gl. dela: Vivijan Grej, Kontarini Fleming, Henrijeta Templ. Koningzbi itd.

DII* (lat.), bogovi. D. majorum gentium, viši bogovi, D. minorum gentium, niži bogovi.

DIJA- (grč.), predmetak u grč. složenicama: kroz, raz-, pro-.

DIJABAZ (grč.), površinska magmatska stena ofitske strukture, sastavljena od plagioklasa i piroksena, pored kojih se javljaju pokašto i hornblenda, magnetit, apatit i dr,; raspadanjem dobiva zelenkastu boju; stoga se ubraja u grupu tzv. zelenih stena: kod nas dosta rasprostranjen u društvu serpentina i dr. zelenih stena, naročito u J. Srbiji i Bosni.

DIJABELI ANTONIO (Diabelli, 1781.-1858.), kompozitor, prof. klavira i član izdavačke radnje u Beču; komponovao: klavirsku i crk. muz., pesme, operetu,

DIJABETES 1) diabetes insipidus, oboljenje prouzrokovano poremećajem unutarnje sekrecije; znaci: vel. lučenje mokraće, nekad po nekoliko l. dnevno; mokraća ne mora, ali može imati šećera, belančevine, ili fosfata, oksalata i uree u većoj količini; leči se ekstraktima žlezda s unutarnjom sekrecijom. 2) d. melitus, šećerna bolest, oboljenje naročito karakteristično povećanom količinom šećera u krvi i izlučenim šećerom (kroz bubrege) u mokraći; izazvano poremećajem i nedostatkom lučenja insulina (hormon pankreasa) usled oboljenja pankreasa (specijalno Langerhosovog ostrva); insulin reguliše promet šećera u organizmu i sprečava njegovo lučenje u mokraću; d. m. je konstitucionalno oboljenje, najčešće nasledno; znaci: osećaj velike žeđi i gladi, izlučivanje vel. količine mokraće, koja sadrži šećer (glikozurija), povećanje šećera u krvi (hiperglikemija), svrab kože, mršavljenje i opšta malaksalost; komplikacija → koma dijabetična.

DIJABOLUS (grč.-lat.), → đavo. Advocatus diaboli → advokat đavolov; član komisije za proglašenje svetitelja; ima dužnost da iznosi protivne razloge. Dijabolo (it.: đavo), dečja igra: 2 štapića spojena kanapom na kojem se vrti d., tj. kalem (mosur), u sredini utančan, koji se baca uvis pa se vešto hvata na kanap.

DIJAGNOZA (grč.), tačno utvrđivanje bolesti na osnovu pregleda i dobivenih podatka o toku bolesti. Dijagnostika, podaci o toku bolesti i znaci zapaženi prilikom pregleda, daju lekaru pravac da te simptome veže za 1, a odbaci mogućnost dr. pretpostavljene bolesti.

DIJAGONALA (grč.), prava koja spaja 2 temena poligona, koja ne leže jedno pored drugog; n-ugao

      • ima n (n-3) 2 d.

(na sl. AC, AD d.).

[Illustration]

DIJAGORA, grč. filozof s nadimkom bezbožnik (5. v. pre Hr.).

DIJAGRAM (grč.) 1) crtež kojim se slikovito pretstavlja zavisnost neke količine od dr. količina; obična sadrži i brojne podatke (→ grafička pretstava); deli se na liniske (→ kurve), površinske (kvadratne, kružne itd.) i → radiograme. D. indikatorski, crtež dobiven pomoću → indikatora; pokazuje promenu pritiska u zapremini koju za sobom ostavlja klip u cilindru klipnih mašina (→ klipni motori). D. cveta, horizontalna projekcija cvetnih delova, pokazuje njihov broj, položaj i odnos. 2) naročita hartija s podelama, na kojoj beležeći instrumenti ucrtavaju odgovarajuće vrednosti: pritisak, tmpt., vlagu itd. (→ barogram).

DIJADA (grč.), mat. veličina određena proizvodom (naročite vrste) 2 vektora. Dijadski brojni sistem → brojni sistem.

DIJADEMA (grč.) 1) povezača, počelica, uski komad svilene tkanine koji je vezivan pobedniku u utakmici ili ratu oko čela. 2) nakit. 3) zlatna d., znak kralj., odn. carskog dostojanstva na st. I i u Rimu. 4) venac spleten od hrastova ili lovorova lišća. 5) corona muralis, u vidu gradskih bedema s grudobranima, nagrada onom koji se prvi popne na »nezauzimljive zidove«.

DIJADORA → Zadar.

DIJADOH, titula vojskovođa Aleksandra Vel. koji se posle njegove smrti otimali o presto; posle bitke kod Ipsa podelili Aleksandrovu državu na Eg., Siriju i Makedoniju.

DIJADUMEN Marko Opelije, rim. car (217.-218.), pogubljen po naredbi Heliogabalovoj.

DIJAZ (Diaz) 1) Bartolomeo, port. moreplovac iz 15. v. koji prvi dopro do rta Dobre Nade (1487.). 2) Del Kastilio, šp. konkvistador 16. v.; učestovao u zauzimanju Meksika. 3) Porfirio (1828.-1916.), meksikanski gen. i državnik; kao pretsednik rpb. doprineo ekon. i kult. napretku svoje zemlje.

DIJAK (od grč. diakonos). u srednjev. Srbiji obično pisar st. rukopisa, akata i pisama; reč u narodu dobila oblik đak, upotrebljavan naročito za učenike po man., a posle za sve učenike uopšte. Dijakonus → đakon.

DIJAKLAZA (grč.), pukotina upravna ili poprečna na pravac slojeva u stenama, postaje pod uticajem pritiska. Dijaklinalne doline, probojnice, koje presecaju → boru ili seriju uzastopnih bora.

DIJAKRITIČKI ZNACI (grč.), menjaju prir. olova iznad kojih se među: npr. u latinici iznad c, s, z, : ć, č, š, ž.

DIJALEKT (grč.), narečje; pokrajinski varijetet 1 jezika. D. sh. jezika: po dolasku na B. P. zajednički j. Srba, Hrvata i Slovenaca podelio se na 3 d.: kajkavski, čakavski i štokavski; docnije se oni podelili na poddijalekte i narečja; dolazak Turaka izazvao migracije stan. i drukčiji razmeštaj d. i narečja; danas naši d.: kajkavski: a) kajkavski slov., b) kajkavski hrv.; čakavski: a) jugoist. (lastovski, jekavski), b) istočni (ikavski), v) zap. (ikavski); štokavski: a) st.-štokavski (makedonski), b) sr.-štokavski (prizrensko-timočki), v) n.-štokavski (ekavski, jekavski i ikavski). Dijalektika 1) u sofist. smislu: veština nagovaranja pomoću sofizma, tj. pomoću prividnih dokaza navesti nekog da veruje u istinitost nekog učenja, mada ono po sebi pogrešno. 2) u logičkom smislu ili spekulativna d.: metod deduktivnog izvođenja posebnih istina iz opštijih. 3) u metafiz. smislu: učenje po kojem se sve bivanje u prir. i ist. obavlja po zak. protivstavljanja: iz 1 stanja u prir. ili ist. poniče njemu direktno supr. stanje itd. (Hegel, Karl Marks i dr.). Dijalektički materijalizam, → materijalizam. Dijalektologija, nauka o dijalektima.

DIJALELA (grč.), kretanje u krugu, naročita greška u dokazivanju ili u definisanju: ono što tek ima da bude dokazano ili definisano, unapred se pretpostavlja i ujedno služi osnovom dokaza odn. definicije.

DIJALIZA (grč.), odvajanje čistih koloida (koloidnih rastvora) iz rastvora, od dr. rastvorenih nekoloidnih materija (kristaloida), pomoću poluporoznih dijafragmi; kroz njih prelaze u čistu vodu samo kristaloidi, a na membrani ostaje skoro potpuno čist koloid. Dijalizator, aparat za izvođenje dijalize.

DIJALOG (grč.) 1) razgovor 2 lica, razgovor udvoje u knjiž. delima, dramama i uopšte. 2) čest naziv za dela u kojim se raspravlja neka flz. teza u vidu razgovora (Platonovi Dijalozi, Lukijanovi Dijalozi mrtvih).

DIJAMAGNETIZAM, stanje izvesnih tela u magnetnom polju; na sva tela deluju jaki magneti; paramagnetična su koja se ponašaju kao gvožđe, nikal i kobalt (feromagnetična tela) između polova magneta, tj. koja se postavljaju u aksijalan položaj; dijamagnetična tela se postavljaju upravno na polje-linije koje spajaju polove.

DIJAMANT (grč.), dragi kamen, najčistija vrsta ugljenika, kristališe teseralno u oktaedrima, najtvrđa materija; da bi se bolje iskoristilo njegovo prelamanje svetlosti, glača se (→ bort) u obliku brilijanta ili rozete; obično bezbojan, ali može biti žut, plavičast i crn (→ karbonado); d. je dobre »vatre« kad lepo prelama svetlost, dobre »vode», ako je bistar bez unutr. mrlja; imituje se štrasom ili gorskim kristalom; imitacija dobivena slepljiva-*


File: 0331.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------

  • njem 2 manja komada u 1 veći naziva se dublet; u

pravom dubletu su oba komada pravi d., a u poludubletu 1 komad je pravi, a 2. imitacija; d. se nalazi u Indiji, Braz., j. Afr. i Austral., a prodaje se na karat; čuveni d. Orlov (pripadao rus. kruni), Pit ili Režan (nalazi se u Luvru), Kohinor (breg svetlosti) i Kalinham (danas najveći) pripadaju engl. kruni, Florentinac pripadao bečkom dvoru; veoma sitne veštačke d. gradio frc. hemičar Moasan.

DIJAMANTINA, grad (70 000 st.) u braz. državici Minas Žeraes; ind. koža.

DIJAMETAR (grč.) → prečnik.

DIJAMIDOFENOL → amidon.

DIJANA, rim. boginja lova → Artemida.

DIJAPAZON (grč.), muz. naprava u obliku viljuške, koja daje normalni kamerton tj. ton a1*.

DIJAPEDEZA (grč.), prelaženje belih krvnih zrnaca iz krvnih sudova (kapilara) u okolnu sredinu usled privlačenja (taktizam) od strane mikroba ili produkata raspalih tkiva; cilj d. omogućavanje borbe belih zrnaca protiv mikroba tj. omogućavanje → fagocitoze.

DIJAPOZITIV (grč.-lat.), fotogr. pozit. slika na prozirnoj podlozi (staklo, celuloid, a u poslednje vreme i naročita prozirna hartija); primenjuje se za projekcije prilikom predavanja, ređe za ukras prozora, vrata, abažura itd.; pored prozirnih izrađuju se i takvi koji se gledaju na refleksu kao obični pozitivi; daju veoma lepe slike, ako se pokriju prahom neke boje ili metala, npr. aluminijuma, bronze itd.

DIJAREJA (grč.) → proliv.

DIJARIJUM (lat.), dnevnik.

DIJASPORA (grč.), rasipanje; izraz koji označava da među vernim 1 veroispovesti žive razasuto pristalice dr. vera, npr. Jevreji po M. Az., Grč., Eg.

DIJASTAZA (grč.), encim koji se pojavljuje u semenu pri klijanju; pretvara skrob u maltozu (pored nešto dekstrina), što nalazi primenu pri fabrikaciji alkohola i piva.

DIJASTEMA (grč.), prostor širok oko 2 mm između 2 gornja sr. sekutića; po svoj prilici urođena, nasledna osobina.

DIJASTOLA (grč.), širenje srca, nastaje posle sistole (skupljanja srca), zajedno s njom sačinjava vreme 1 → srčane revolucije; prvo se skupljaju pretkomore pa komore; za vreme d. srce se puni krvlju.

DIJASTROME (grč.), pukotine koje odvajaju slojeve u stenama.

DIJATEZA (grč.), skup bolesnih manifestacija različite lokalizacije i simptoma, ali istog uzroka, koje se javljaju istovremeno ili naizmenično kod iste osobe; naziv u mnogom izgubio od svog značaja otkako mnogim bolestima utvrđeni uzroci (tbk., sifilis); danas označava artritizam i skrofulozu (→ limfatično dete).

DIJATERMIJA, termopenetracija (grč.), način lečenja el. strujom visoke učestanosti (1 000-2 000 promena u 1"). pored vel. jačine struje (do 3 000 miliampera) i nižih vrednosti visokog napona (nekoliko stotina volti); u med. se upotrebljava ili u cilju termoterapiskom ili kao elektrokoagulacija (lokalno uništenje tkiva); za razliku od vrelog vazduha kojim se zagreva samo telesna površina, d. se zagreva telo svugde podjednako, pa i u dubini; dejstvo se ukazuje u smanjenju bolova, ublaženju grčevitog stanja mišića i poboljšanju lokalne cirkulacije krvi putem hiperemije (kod bolova mišićnog tkiva, nevralgije, zapaljenja zglobova s izlivom, izliva plućne maramice, gonoroičnih oboljenja zglobova, jajnika, jajovoda, oboljenja ž. polnih organa, grčevitog stanja pilorusa i ulaza želuca i kod grčevitog zatvora). Elektrokoagulacijom se toplota koncentriše na mestu gde se postavi aktivna elektroda, do tog stepena da se izazove zgrušavanje belančevine; e. se iskorišćuje kod mnogih hir. bolesti, naročito kod nosne šupljine i grkljana, mokraćne bešike itd. Dermatolozi njom otstranjuju sitne izraštaje, bradavice, angiome itd. u cilju lečenja ili kozmetike.

DIJATOMEJE → silikatne alge.

DIJATONIKA (grč.) 1) rastojanje celih i polustepena u osn. prir. muz. lestvici, koja se sastoji od 5 celih i 2 polustepena. 2) rastojanje između 2 susedna stupnja, bilo po prir. rasporedu tonova ili pomoću hromatskih znakova.

DIJAFAN (grč.), proziran, prozračan. Dijafanoskopija, prosvetljavanje; dijagnostički metod kojim se utvrđuje jednostrano oboljenje (gnoj, tumori) paranazalnih šupljina (sinusa), pomoću majušnih el. sijalica, koje se u potpuno zamračenoj sobi unose u usta pacijenta ili pod orbitalni zid frontalnog sinusa.

DIJAFIZA → kost.

DIJAFRAGMA (grč.) 1) mišić u vidu kupole, deli grudnu od trbušne duplje; u sr. delu ima tetivnu površinu, od čijih ivica polaze u vidu zrakova mišićna vlakna; bočne strane d. kreću se za vreme disanja, središni deo stalno miruje; na tom delu leži srce; na d. postoje 3 otvora za prolaz aorte, donje šuplje vene i jednjaka. 2) pregrada, većinom čvrsta, za delimično ili potpuno pregrade prostora s gasovima ili tečnostima; poluporozne d. propuštaju samo rastvarače, a veći molekuli rastvorenih materija ne mogu da prođu kroz pore. 3) d. ili blenda (nem.), naročita naprava u objektivu, koja služi kod prostih objektiva za ublažavanje pojedinih vrsta sfernih nedostataka; kod savr. i složenih se primenjuje radi povećanja obima oštrine, što se postiže smanjivanjem otvora d.

DIJEGO SUAREZ, varoš (12 000 st.) i pristanište na Madagaskaru.

DIJEDAR (grč.). 2 poluravne ograničene svojom pravom preseka. (Na sl. α, ugao d.)

[Illustration]

DIJEZIS (grč.), oznaka u muz. za hromatsko povišenje pri → solmizaciji; supr. → bemol.

DIJELAFOA Žorž (Dieulafoy, 1840.-1910.), prof. interne med. u Parizu; proučavao aspiracije patol. tečnosti u organizmu; konstruisao naročiti aspirator, koji je i danas poznat pod njegovim imenom; izdao klasičan udžbenik interne med.

DIJELEKTRIK, telo koje ne sprovodi el. struju, izolator.

DIJEMEN Antoan (1593.-1645.), hol. kolonizator i istraživač; potstakao na putovanje Abela Tasmana, koji novootkrivenom o. dao D. ime (danas Tasmanija).

DIJEP (Dieppe), varoš (25 000 st.) i pristanište u Frc. na Lamanšu; ind. sapuna i ribolov.

DIJEREZA (grč.), deljenje, rastavljanje; u gram. rastavljanje 2 naporedna samoglasnika u zasebne slogove stavljanjem dveju tačaka nad drugim samogl., npr. lat. aër, roëta; u metrici: odmor, gde ujedno svršetak reči i svršetak stope u stihu.

DIJETA (grč.) 1) način života, način ishrane; po količini i kakvoći utvrđena hrana prema naročitim principima o ishrani, potrebna nekoj osobi za zdravlje (→ ishrana) i za bolesnike; apsolutna d., uzdržavanje od makakvog jela, retko se primenjuje (kod krvarenja želuca, zapaljenja slepog creva, trbušne maramice i dr.); vodena d., davanje bolesniku u toku 24 č. i duže samo kuvane vode (naročito kod želudačno-crevnih poremećaja dece i odraslih, kod bolesti ishrane, pri režimima u cilju mršavljenja i dr.); mlečna d., isključiva ishrana mlekom (normalno pri dojenju, inače kod bolesti jetre, bubrega, creva, srca i dr.); njene dobre strane: siromaštvo u kuhinjskoj soli i purinima, dijuretično dejstvo, prisustvo vitamina i dr.; njeni nedostaci: nedovoljno hranljiva za odrasle, za dojenčad nedovoljno gvožđa (→ mleko). 2) skupština germ. konfederacije (1815.-1866.), pod pretsedništvom Austr.; sastajala se u Frankfurtu na M. Dijetetika, nauka o ishrani, važna grana med. koja se bavi određivanjem naučnih principa o načinu ishrane; u praktičnom smislu, uputstva za propisivanje raznih vrsta dijeta kod zdravog i kod bolesnog čoveka; gl. pojmovi d. obrađeni su kao proste hranljive materije (→ belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, soli, voda, kiseonik) ili složene hranljive materije (→ mleko, začini, voće, povrće); i opšti pojmovi (→ vegetarijanstvo, nutricija, alimentacija, hranljive materije, hrana, presna hrana, konzerve).

DIJECEZA → eparhija. Dijecezalni sinod → Sinod.

DIJECIJA (grč.), dvodomost → diklinija.

DIJUREZA (grč.), lučenje mokraće; može biti normalno, povećano ili smanjeno; prema njemu se ocenjuje stanje bubrega, s obzirom na količinu popijene i izbačene tečnosti, tj. d., znojenje, prirodu stolice i koliko se vode izbacuje disanjem. Dijuretika, dijuretična sredstva, koja se u med. upotrebljavaju da se pojača dijureza.

DIJURNA (lat.), dnevnica. Dijurnist, dnevničar, koji prima nagradu po broju radnih dana.

DIK Viktor (Dyk, 1877.-1932.), češki knjiž.; savladao u sebi dekadentske naklonosti i usvojio nac. program; ali kako se stvarnost nije podudarala s njegovim snovima o nar. savršenstvu, u pesmama ispoljavao nezadovoljstvo sitnom sredinom; otud i njegova satira; u romanima Hakenšmidov kraj i


File: 0332.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------

Decembar slikao intelektualnu i moralnu krizu na kraju 19. v.

DIKA, afr. jelo slično čokoladi; pravi se od prženih semenki biljke Irvingia gabonensis i nekih dr.; od njihove masti se pravi sapun, pomada i dr.

DIKA Pol (Dukas, • 1865.), frc. kompozitor, prof. konzervatorija u sr. muz. šk. u Parizu; prva mu dela pod Vagnerovim uticajem; komponovao: balet, operu Arijadnu, simfoniju i dr.; naročito mu značajna sonata za klavir.

DIKANŽ Šarl (Ducange, 1610.-1688.), frc. naučnik, filolog i istorik; prvi počeo naučno da proučava viz. ist. i izdaje njene izvore.

DIKARLA, frc. inž.-geograf; 1771. pronašao način za pretstavljanje zemljinog reljefa izohipsama.

DIKEARH, grč. filozof, istoričar i geograf iz 4. v. pre Hr.; Aristotelov učenik; pripisivao materiji moć mišljenja; prvi nacrtao kartu tada poznate Zemlje.

DIKENS Čarls (Dickens, 1812.-1870.), engl. pripovedač i romanopisac; kao sin siromašnog činovnika morao rano sam da se bori za svoj opstanak, zbog čega se neredovno školovao; neko vreme bio advokatski pisar i reporter; počeo da piše pripovetke u 22. god. i ubrzo se istakao kao nenadmašan humorist; reljefno slikao karaktere, prizore iz života, bedu fabr. radnika, bezobzirnost birokrata, samoživost trgovaca i druge društvene nedaće, na koje ukazivao kao na leglo poroka i zločina; sva dela mu odišu ljubavlju prema poniženim i uvređenim i mržnjom na sve što je nečovečno; od pripovedaka se potiču: Bozove skice (1. zbirka) i Božićne priče, a od romana najpoznatiji: Pikvikov klub, Oliver Tvist, Mala Dorit, Nikola Niklbi, Sumorni dom, Priča o dvema varošima, Naš zajednički prijatelj, i naročito, kao vrhunac njegova stvaralaštva, David Koperfild, u kojem ima mnogo autobiografskih elemenata i koji pretstavlja 1 od remek-dela engl. knjiž.

[Illustration]

DIKIRIJE (grč.), svećnjak sa 2 ukrštene sveće, kojim ep. blagosilja narod; pretstavlja 2 prirode u Hristu; trikirije, sa 3 sveće, pretstavlja sv. trojicu; primikirije, sa 1 svećom, simvoliše jednog boga, a nosi ga prvi svećenosac pred episkopom.

DIKLER PLOVKA, rasa plovaka rasprostranjena u Normandiji; crne s plavim otsjajem na krilima i glavi i belim na vratu.

DIKLINIJA (grč.), razlučenost polova kod biljaka (m. od ž. cvetova); javlja se u 2 slučaja: 1) monecija (jednodomost), na istoj individui odvojeni m. i ž. cvetovi (npr. kod leske, oraha, kukuruza); 2) dijecija (dvodomost), na 1 individui samo m., a na 2. samo ž. cvetovi (npr. kod konoplje); d. je najsigurniji način protiv samooprašivanja (→ gonohorizam, oprašivanje).

DIKO Rože (Ducos, 1754.-1816.), frc. konventovac, član direktorije i konzul posle 18. brimera.

DIKOVA REAKCIJA, vrši se u cilju određivanja osetljivosti prema oboljenju od šarlaha; razblaženi toksin hemolitičnih streptokoka ubrizga se u samu kožu (ne potkožno!); kod lica naklonjenih šarlahu pojavi se crvenilo u prečniku od 2-4 sm; kod neosetljivih, imunih, nema promena.

DIKODID, fabr. lek, sadrži bitartrat hidrokodeinona; daje se umesto kodeina.

DIKOMEN Eli (Ducommun, 1833.-1906.), švajc. pisac; vel. majstor švajc. masonske lože; dobio Nobelovu nagradu za mir 1902.

DIKOTILEDONE (grč.), dvosupnice (Dicotyledones) klasa angiosperama s klicom od 2 kotiledona; iz klicinog korena (korenka) se u većine razvija gl. koren; i koren i tablo pokazuju sekundarno debljanje; nervatura lista mrežasta (izuzetno paralelna); cvetni delovi po pravilu poređani u krugovima (ciklični raspored), obično se nalaze po 4 ili 5 članova u svakom krugu, ređe po 1, 2 ili više; prema tome da li su krunični listići slobodni ili srasli, dele se na 2 potklase: Choripetalae (slobodni krunični listići) i Sympetalae (srasli); prvi tragovi nalaze se u najstarijoj kredi (neokomu); u mlađem tercijaru nastalo u vel. meri diferenciranje, te nalazimo biljke koje potsećaju na recentne.

DIKROTIZAM (grč.), stanje pulsa kod izvesnih patol. stanja, gde se pod prstom pored gl. pulsacije oseća još 1 slabija, srčanog porekla; d. izuzetno postoji i kod zdravih, ali se može samo aparatima registrovati.

DIKSMID (Dixmude), mesto u belg. Flandriji (4000 st.), na r. Izeri; u svet. ratu vođene ogorčene borbe oko njega između Nemaca i Belgijanaca.

DIKTAT (lat.), ono što je diktovano; nametnuta obaveza. Diktovati, glasno govoriti reči koje drugi zapisuje; fig.: narediti, propisati, primorati.

DIKTATOR (lat.) 1) lice kojem su Rimljani predavali svu vlast u slučaju kakvih vel. opasnosti; diktatorska vlast prestajala čim bi opasnost prošla, a nije mogla da traje duže od 6 meseci. 2) državnik koji neograničeno upravlja zemljom. Diktatura, ničim neograničena* i apsolutistička vladavina koja se naslanja na silu; po svojim ciljevima može biti revolucionarna ili reakcionarna; po nosiocima lična, partiska ili klasna; u svakom slučaju pretstavlja negaciju principa slobode i demokratije; gl. pretstavnici d. u ist.: Kromvel, Robespjer, Kavenjak, Lenjin, Kemal, Musolini i Hitler. D. proletarijata, oblik polit. vladavine p. u periodu prelaza iz kapitalizma u komunizam.

DIKCIJA (lat.), izgovor, način izgovora glasova i celih reči i rečenica.

DIL Šarl (Diehl, • 1859.), frc. naučnik, vizantolog, napisao mnogo studija iz viz. ist.

DILATACIJA (lat.) 1) širenje tela; sva se tela prilikom zagrevanja šire; kod čvrstih tela postoji linearna ili zapreminska d., tj. povećanje 1 ili sve 3 dimenzije (npr. povećavanje samo dužine ili povećavanje zapremine), kod tečnosti i gasova samo zapreminska. Koeficijent d. nije isti za sva tela, izuzev gasova; kod vode negativan, tj. ona se pri zagrevanju od 0-4° ne širi nego skuplja, tako da je na toj tmpt. najgušća; slično se ponaša i kvarc na -60°. 2) med. izraz za proširenja raznih organa (npr. srca, želuca). Dilatator, instrument za proširenje nekih kanala, npr. grlića materice, radi intervencije u njenoj duplji, ili za proširenje patol. suženih kanala. Dilatometar, aparat za određivanje koeficijenta d., tj. promene jedinice dužine odnosno zapremine pri zagrevanju za 1°. Dilatorna ekscepcija, u pravu: isticanje okolnosti koja za neko vreme sprečava vršenje tuđeg subjektivnog prava, npr. prigovor zbog nedospelosti.

DILEMA (grč.), nedoumica, dvoumlje, dvojba pri izboru između 2 stvari.

DILETANT (it.), lice koje se bavi naukom, um. ili sportom iz ljubavi, a ne kao stalnim zanimanjem.

DILIGENCIJA (lat.), marljivost: u pravu dužnost svakog lica da tuđe poverene interese čuva bar onako kako čuva svoje i kako mu to njegove prilike dozvoljavaju; povreda te dužnosti čini osnov za naknadu štete.

DILIŽANS (frc.), vel. poštanska kola; najbrže saobr. sredstvo pre žel.; u Frc. uvedena oko 1730., a u Srbiji 1870.; služila za prevoz pošte, putnika i prtljaga.

DILTHAJ Vilhelm (Dilthey, 1833.-1911.), nem. filozof, istoričar i esejist; tvorac sintetične istoriografije u knjiž. i teorije saznanja po kojoj se naučno-eksperimentalna psih. izdvaja od psih. duhovnih nauka; gl. dela: Suština filozofije, Duhovni svet, Kultura sadašnjice, Tvoračka uobrazilja pesnika, Doživljaj i pesništvo.

DILUVIJUM (lat.: potop), stariji odeljak kvartarne formacije sa sličnim tvorevinama kao u → aluvijumu; gl. karakteristika: jako zahlađivanje i oleđavanje (→ ledeno doba); karakterišu je životinje; mamut, nosorog i dr.; pojava čoveka.

DILj GORA, uzvišenja (471 m) na ji. strani Slav. požeške Kotline; između reka Save, Orljave, Londže i Biča.

DIMA (Dumas) 1) Aleksandar, otac (1803.-1870.), veoma plodan frc. pisac romana i drama; njegova dela, koja imaju spoljne crte romantizma (živopisnost i slobodu uobrazilje), dinamički su zanimljiva i puna zapleta i dramatičnih obrta; s njegovim komadom Anri III i njegov dvor, romantična drama doživela 1. trijumf (1929.); od romana su najpopularniji: Tri musketara, Grof od Monte-Krista, Kraljica Margo itd. 2) Aleksandar, sin (1824.-1895.), frc. pisac drama i romana, tvorac scenskog realizma i komada e tezom, mada se u govoru njegovih ličnosti još oseća dah romantizma; izveo na pozornicu i polusvet, koji dotle bio van umetnosti; najčešće raspravljao problem žene, njen položaj u društvu, braku, prostituciji; od romana najpoznatiji: Roman jedne žene i Kutija za novac, a od poz. komada: Gospođa s kamelijama, Polusvet, Nezakoniti sin, Prijatelj žena,


File: 0333.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------

Pogledi Gospođe Obre, Gospodin Alfons. 3) Matje (1753.-1837.), frc. gen. i vojskovođ: napisao Ist. pregled ratova 1799.-1814. (Na sl.: D. A. otac.).

[Illustration] *sl je na preth. str. proveriti da li je i tamo obel. (da ne bude duplirano)

DIMENZIJA (lat.), prostornost, prostranstvo, veličina; u mat. svaki od 3 pravca u kojem se telo prostire: dužina, širina i visina. Četvrta d., u flz. po teoriji relativiteta svaki fiz. događaj-vreme određen je potpuno pomoću 1 vremenske i 3 prostorne vrednosti nekog koordinatnog sistema; neki empiristi bezrazložno pokušali da spiritističke uzroke smeste u č. d. i da okultne pojave objasne kao njihovo dejstvovanje iz te d.

DIMIJE, deo ž. odeće u Bosni, s dugim i veoma širokim ubranim nogavicama; prave se od atlasa ili svile; slična haljina deo st. varoške nošnje u J. Srbiji (šalvare ili ćintijani), a u običaju i kod dr. varošana, osobito musl., na B. P.

DIMINUENDO (it., skr. dim.), muz. oznaka za postupno slabeću jačinu tona. Diminutiv → deminutiv.

DIMISKIJA, demeškinja, sablja od damaštanskog čelika.

DIMITOR, plan. (1 483 m) z. od Mrkonjić-Grada (Vrbaska Ban.).

DIMITRIJE 1) → Demeter. 2) D. IV Donski, moskovski vel. knez (1363.-1389.), potukao Tatare na Kulikovom Polju (1380.); uveo srebrn novac i vatreno oružje. 3) Jurjević, galiciski knez iz 15. v.; stalno ratovao sa Vasilijem Vasiljevićem kog oslepio. 4) Ivanović (1583.-1591.), sin Ivana IV, ubijen u Ugliču zajedno s majkom. 5) Samozvanac, rus. car (1605.-1606.), izdavao se za ubijenog D.; poginuo od zavere boljara.

DIMITRIJE (DMITAR) ZVONIMIR, hrv. kralj (1076.-1089.), bio ban na području današnje Hrv. i 1 od najmoćnijih hrv. velikaša; pomagali ga Mađari jer za nj bila udata sestra mađ. kralja Geze I. Za vreme meteža u Hrv., kad se borile lat. i nar. stranka, D. Z. 1076. izabran za kralja uglavnom kao kandidat ove druge. Za nj se zalagao papa Grgur VII, kome on postao neka vrsta vazala: to stvorilo jaku opoziciju u narodu; nije izvesno da je pao kao žrtva nar. osvete, kako se beleži u nekim kasnijim izvorima; s njegovom vladavinom, a još više posle njegove smrti, počinje neposredan uticaj Mađara na hrv. drž. politiku, koji doveo do gubitka hrv. samostalnosti.

DIMITRIJE 1) Pavlović (1846.-1930.), srp. patrijarh (1920.-1930.); svršio bogosloviju u Beogradu i bio najpre uč., a zatim (1870.) svešt.; posle studirao na Vel. šk. i postao prof. bogoslovije; od 1884. ep. u Nišu i Šapcu (1898.), a od 1905. beogradski mitropolit; posle oslobođenja, kad se ujedinila i srp. crk. i obnovljena patrijaršija, izabran 12./11. 1920. za 1. patrijarha celog Srpstva; bavio se i knjiž. i naučnim radom; celo svoje, dosta vel. imanje, ostavio na dobrotvorne celji. 2) sv. Mirotočivi († 306.), hrišć. mučenik, rođen u Solunu, gde nasledio oca u zvanju gradskog upravnika; pogubljen po naredbi cara Maksimilijana; crkva ga slavi na dan njegove smrti (26./10.). 3) Rostovski (1651.-1709.), rus. mitropolit. proslavio se borbom protiv jeretika; pomagao Petra Vel.

DIMITRIJEV Ratko (1859.-1919.), prvo bug., pa rus. gen.; istakao se u svet. ratu zauzimanjem Pšemisla; ubijen od boljševika.

DIMITRIJEVIĆ 1) Dragutin »Apis« (1877.-1917.), gštb. pukovnik; bio 1 od gl. osnivača oficirske zavere protiv kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage; s izvesnim brojem drugova osn. 1911. udruženje Ujedinjenje ili smrt, u javnosti poznato pod imenom Crne ruke; dec. 1916. kao član te organizacije uhapšen na solunskom frontu, pod optužbom da je skrivao Rada Malobabića i Muhameda Mehmedbašića, atentatore na prestolonaslednika Aleksandra, osuđen na smrt i streljan na Solunskom Polju zajedno s art. majorom Lj. Vulovićem i R. Malobabićem (14./6. 1917.). 2) Dušan, vojvoda Dule (• 1882.), advokat i četnik u J. Srbiji (1905.); istakao se u borbama balk. i svet. rata. 3) Jelena (• 1862.), književnica, pisala pesme, putopise, pripovetke i romane; putovala po Evr., Amer. i oko sveta; u mladosti zalazila u još zaostale tur. kuće u Nišu i opisala haremski život u nizu pisama i romanu Nove. 4) Živojin (1871.-1925.), mašinski inženjer i pisac; gl. delo: Građa za srp. thn. rečnik. 5) Mita (• 1879.), diplomat, političar i knjiž.; pisao pesme, drame i ekon- polit. rasprave; od drama prikazivane: Računi, Pirovanje, Ljubavnik svoje žene, Sestra Leke Kapetana, Večni Vavilon; za vreme svet. rata objavio ekon.-polit. rasprave: Privreda i trg. J. Srbije, Novopazarski sandžak i njegov etnički značaj, Današnja Bugarska i njene pretenzije, Savez Bug. s Nem. i Austr. 6) Miša (1846.-1889.), političar, 1 od prvaka srp. liberalne stranke u Mađ. i gl. urednik strankinog lista Branika: u knjiž. dao veći broj knjiž. kritika i rasprava o Zmajevoj poeziji; ubio ga urednik Zastave Jaša Tomić zbog novinarske polemike. 7) Miša (1854.-1909.), glumac i dramski pisac; gl. dela: Ljubav ih izmirila. Koban spomen, Jadac, Domaći prijatelj, U dobri čas (s A. Fijanom) i Domaći proizvod.

DIMITRIJEVIĆI, mnogobrojni slikari, svi iz iste porodice, koji radili ikone i freske po Boki Kotorskoj i C. Gori od kraja 17. do početka 19. v.

DIMITROV 1) Asen (• 1894.), bug. kompozitor, dirigent sofiske opere i hora Gusla; komponovao: simfonisku poemu Hadži Dimitr i Digular k'šta ne hrani, gudački kvartet, minijature za klavir, pesme i horove. 2) Emanuil (• 1887.), bug. pesnik i romanopisac; zbirke stihova: San ljubavi, Pesme, Idile; roman: Pred burom.

DIMITROVIĆ Nikola (oko 1510.-1553.), dubrov. pesnik; njegov prevod pokajničkih psalama je 1. delo štampano na nar. jeziku; nije se sačuvao nijedan primerak; veću vrednost imaju njegove Pričice, uzete iz Sv. pisma i raznih filozofa, zbirka moralnih sentencija u dvanaesteračkim distisima, a još značajnije njegove Poslanice prijatelju Nikoli Nalješkoviću.

DIMIC Avgust (1827.-1886.), istoričar; gl. delo; Istorija Kranjske od najstarijih vremena do 1813. (na nem.).

DIMLER Ernst (Dümmler, 1830.-1902.), nem. istoričar neka dela imaju značaj za naš narod; Jugoistočna marka u Karolinškom carstvu, Najstarija ist. Sl. u Dalm.

DIMOVIĆ 1) Danilo (• 1875.), advokat u Zagrebu i Sarajevu, 1 od gl. pokretača omladinske akcije za sh. sporazum; istakao se 1915.-1917. kao branilac Srba u veleizdajničkim parnicama i kao uticajan član sh. koalicije. 2) Đuro (• 1873.), zubni lekar i dramatičar; napisao nekoliko drama, ali nije imao ni poz. ni knjiž. uspeha; unosio u njih mnogo težnje za složenijim pitanjima i rešenjima i mnogo ličnih studija.

DIMOIN (Des Moines), gl. mesto (150 000 st.) države Ajove (SAD), na istoimenoj r., pritoci Misisipe;

DIMON DIRVIL Žil Sebastijen (Dumont d' Urville, 1790.-1842.), frc. kontraadmiral; ispitivao antarktične polarne obl.

DIMORFAN (grč.), sa 2 oblika, dvoobličan. Dimorfizam, javljanje jedinke iste vrste ili samo istih organa ili delova tela u 2 oblika (npr. 2 različite forme cvetova kod iste biljke); može biti: sezonski, kad se među sobom različite jedinke 2 generacija javljaju u 2 različita god. doba (npr. mnogi leptiri); polni, kad se polne jedinke razlikuju među sobom (čovek i žena, petao i kokoš, trut i matica, crnojka i belojka konopića); generacioni, kad se među sobom razlikuju jedinke 2 generacija koje se smenjuju i od kojih svaka ima različit vid razmnožavanja (polip i meduza, mnoge alge); funkcionalni, ako se jedinke istog pola 1 vrste organizama javljaju u 2 oblika; u tom slučaju takve jedinke se mogu razlikovati i po funkciji (npr. matica i neplodna radilica kod pčela).

DIMOTIKA, grad (8 200 st.) u dolini Marice, u grč. delu Trakije.

DIMURJE Šarl (Dumouirez, 1739.-1824.), frc. vojskovođ i državnik; u doba revolucije odneo prve pobede nad neprijateljem (kod Valmija i Žemape) i osvojio Belg.; kad mu oduzeta komanda napustio Frc. i prešao u službu Engl.

DIN, jedinica za silu u sistemu mera C. G. S.; sila koja masi od 1 g saopštava ubrzanje od 1 sm.

DINA, r., izvire na Valdajskoj Visiji, uliva se u Riški Zal. (Baltičko M.); duga 1024 km.

DINAMIZAM (od grč.: dinamis = sila), učenje koje sve pojave prirode i duha objašnjava na osnovi pretpostavke izvesnih centara sila koje se među sobom privlače ili odbijaju, usled čega postoje atraktivne i retrozivne sile. Dinamika → mehanika. Dinamički znaci, u muz.: f, ff, mf. r. rr (za stepen jačine pri izvođenu), cresc, decresc., dim. i dr. (za prelaz iz jednog st. u drugi). D. metar, jedinica za vertikalna merenja i izračunavanja visine neke tačke iznad morske površine; promenljiva jedinica i zavisi od geogr. širine: na 45º geogr. širine 1 d. m. odgovara 1.02 m. D. meteorologija, proučava atmosferska kretanja i vremenske pojave u vezi s tim kretanjima. D. održavanje: za razliku od tela lakših od vazduha (→ baloni), koja se održavaju u vazduhu blagodareći potisku vazduha, tela teža od vazduha (→ aeroplani) moraju da se kreću kroz vazduh da bi se u njemu odr-*


File: 0334.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------

  • žala. D. oluje, naglo pogoršanje vremena duž ciklonskih

frontova, usled upada hladnog vazduha u predeo s toplim vazduhom.

DINAMIT, eksploziv, smeša glicerina i dijatomske zemlje, manje osetljiv na potres od samog nitro-glicerina; pali se kapislom; pronašao ga Nobel 1866.

DINAMICI (grč.), jeretici koji su učili da su bog sin i sv. duh samo sile boga oca (antitrinitarci).

DINAMOMAŠINE, el. generatori jednosmislene struje, sadrže 3 gl. organa: nepomičan induktor indukt i kolektor, koji su pokretni i učvršćeni 1 pored dr., za istu osovinu; induktor ima oblik šupljeg cilindra i na njegovoj unutrašnjoj površini nalaze se elektromagneti koji okružuju indukt mašine i od njega su rastavljeni malim vazdušnim prostorom (međugvožđem); elektromagneti proizvode magnetno polje čiji se fluks zatvara preko međugvožđa i gvozdenog jezgra indukta; kada se indukt obrće magnetni fluks varira kroz zavojke njegovog namotaja i u njima se tada indukuju naizmenične el. struje; zavojci indukta privezani svi za bakarne lamele, izolovane među sobom, koje obrazuju kolektor cilindričnog oblika, o čiju spoljnu površinu taru dirke i odvode iz mašine jednosmislenu struju u kolo iskorišćenja; elektromagneti d. mogu dobivati struju bilo iz kakvog stranog izvora, bilo iz indukta iste mašine; u 1. slučaju mašine sa stranom pobudom, a u 2. sa sopstvenom pobudom; među poslednjim razlikuju se mašine s otočnom, rednom i složenom pobudom: kod prvih mašina induktorski namotaj vezan otočno na indukt, kod drugih na red, a kod poslednjih se sastoji iz 2 dela od kojih 1 (gl.) vezan otočno, a drugi na red s induktom mašine; d. s kolektorom pronašao i konstruisao belg. električar Zenob Gram 1870.

DINAMOMETAR, sprava za merenje jačine i istezanja metala, kože, tkanine, hartije i dr. pod dejstvom tereta; pokreću se rukom ili, ravnomernije, motornom snagom.

DINAN Žan-Anri (Dunant, 1828.-1910.), švajc. knjiž. i filantrop; 1 od osnivača Crvenog krsta; nosilac Nobelove nagrade za 1901.

DINAR 1) naša jedinica novca, po rim. → denaru; po zak. o novcu Kralj. Jugosl. od 1931. vrednost d. odgovara vrednosti težine 26,5 mg čista zlata; iz 1 kg zlata može se iskovati 37 735,85 d ili u 100 d. u zlatu mora biti 2,65 g čista zlata; ovaj novčani sistem uvela Kralj. Srbija zak. od 12./12. 1873. (→ novac). 2) ar. zlatnik (težak 4,25 g); u prvim podražavan oblik viz. solidusa: na licu novca 3 lika, a na naličju stub na stepeništu, oko kojeg piše: Jedan je bog, a Muhamed mu je prorok; posle 696. g. ar. zlatnici bili ispisani s obe strane.

DINARA, plan. između Livanjskog Polja i r. Petine (Vrbaska i Primorska Ban.), dugačka i teško prohodna; najviši vrh Troglav (1913 m); glacijalni trakavi. Dinaridi, plan. grupa u Jugosl.; deli se na prave → Dinarske pl. i → Šarsko-Pindski pl. sistem. Dinarski plan. sistem zahvata vel. prostranstvo u Jugosl.; počinje na SZ Juliskim Alpima i prostire se gotovo preko cele zap. polovine naše države; na J dopire do Skadarskog Jez., Medovskog Zal. i Drima; do prokletiske grupe ima pravac SZ-JI, a u njoj SI-JZ; plan. najvećim delom krečnjačke, usled čega su u njima zastupljene sve kraške pojave: škrape, vrtače, uvale, kraška polja; dele se na 3 grupe: primorske (Promina, Svilaja, Kozjak Mosor, Biokovo, Orjen, Lovćen, Rumija), središne (Karavanke, Kamniški, Juliski Alpi. s najvišim vrhom u državi Triglavom, 2 863 m, Javornik, Vel. i Mala Kapela, Plješivica, Velebit, Dinara, Vitorog, Raduša, Ljubuša, Vran, Čvrenica, Prenj, Bitovnja, Bjelašnica, Treskavica, Lelija, Volujak, Maglić, Durmitor, Sinjajevina, Komovi, Prokletije, Romanija, Tara, Zlatibor, Javor, Golija, Rogozna); i rudne i flišne (Grmeč, Vlašić, Zvijezda, Petrova Gora, Zrinjska Gora, Majdanska Pl., Kozara, Majevica, Gučevo, Boranja, Jagodnja, Medvednik, Jablannk, Povlen, Maljen, Suvobor i Rajac); u prim. i središnim d. p. zemljr. razvijena jedino po kraškim poljima (žitarice, vinova loza, maslina); stočarstvo u prim. u zap. delu središnih pl. slabo razvijeno, jer nema dovoljno paše; od životinja se najviše gaji ovca, koza, magarac i mazga; najveće rudno blago pretstavljaju boksit i laporac; u i. delu središnih pl. bogati pašnjaci i stočarstvo gl. zanimanje (ovce, koze, konji); u obl. rudnih i flišnih plan., koje su znatno niže od ostalih, razvijena zemljr. (žitarice, ind. biljke, naročito duvan), voćarstvo (šljiva) i vanogr.; u njima ima i šuma, pašnjaka, rudnog blaga i miner. izvora. Gl. privr. središta u Primorju: Split, Sušak, Šibenik, Dubrovnik, Kotor, Omiš; u kraškim poljima: Otočac, Gospić, Glamoč, Livno, Tomislav Grad, Nevesinje, Gacko, Nikšić i Trebinje; u kotlinama: Sarajevo, Ljubljana i Celje: u dolinama r.: Banja Luka, Karlovac, Kraljevo, Užice, Čačak, Kranj, Škofja Loka, Novo Mesto i Duga Resa. D. ili jadranska rasa odlikuje se visokim rastom (kod muškaraca prosečno 173 sm), kratkom lubanjom (brahikefalija, indeks 85-87), uskim licem; visokim i širokim čelom, srazmerno dugačkim i visokim, obično povijenim nosem, bledomrkom kožom, smeđom do crnom kosom, vel. kosmatošću, tamnom bojom očiju; gl. oblast rasprostranjenja zap. polovina B. P. sa susednim alpiskim krajevima; pripada joj najveći deo Srba, Hrvata i Slovenaca, Arbanasa i Grka; ima je i kod Švajcaraca i Francuza, pa i u j. Nem. i Ukrajini.

DINARH (oko 360.-292. pre Hr.), grč. besednik, pristalica Filipa Makedonskog.

DINAS-KAMEN, keramička roba u obliku cigalja dobivena lečenjem smeše kvarca s malo kreča ili gline; postojan na visokoj tmpt. (preko 1600°); prir. d. dobiva se sečenjem prir. kvarcnog škriljca; upotrebljava se kao obloga za metalurške i dr. peći u kojima vlada visoka tmpt.

DINAST (grč.), vladalac; u sr. v. vlastelin koji dobio na uživanje drž. feud. Dinastija, vladarska porodica.

DINGO (Canis dingo), podivljali pas, živi u Austral., gde ga doneli doseljenici.

DINITROGLICERIN → nitroglicerin.

DINIĆ 1) Dragoljub (• 1881.), brig. gen., prof. Voj. akad.; napisao: Pešadiski potsetnik i Savr. ratnu thn. 2) Mihailo d-r (• 1899.), istoričar, bavi se našom srednjev. ist.; gl. dela: Srednjev. Srem, O Nikoli Altomanoviću.

DINKA, vrsta vinove loze, rasprostranjena po sev. krajevima Jugosl.; daje crveno grožđe.

DINKE, veće pleme iz tzv. nilotske grupe naroda na G. Nilu, u Afr.; poglavito stočari i zemljr.

DINOA Žan (Dunois, 1403.-1468.) frc. vojskovođ; tukao se uz Jovanku Orleanku protiv Engleza i mnogo doprineo njihovom porazu i progonstvu iz Frc.; posle ratova istakao se kao protivnik Luja XI.

DINOAJE DE SEGONZAK Andre (• 1884.), frc. slikar predela i figura u prir.; čuven i kao akvarelist i ilustrator.

DINOKRAT 1) vođ Mesenjana iz 4. v. pre Hr.; odvojio Meseljane od ahajske lige i pogubio Filopemena. 2) makedonski arhitekt iz 4. v. pre Hr.; izradio plan za Aleksandriju.

DINOSAURI (grč.), izumrle, ogromne, kopnene četvoronožne životinje, duga repa, iz klase reptila; neki dostizali i 30 m dužine i 10-12 m visine; najveći u donjoj kredi; nađeni u S. Amer.

DINjA (Cucumis melo, fam. bundeva, Cucurbitaceae) jednogod. biljka vrežasta stabla; po privr. podeli spada u → bostan; mesnati i sočni plod prijatna i slatka ukusa i arome; množi se iz semena, koje se pre setve ustoji 3-4 god.; u Jugosl. se gaje kao zaseban usev ili kao uzrodica uz kukuruz; najbolja vrsta zvana »ananas«.

DIOGEN 1) iz Apolonije (5. v. pre Hr.), grč. filozof jonske škole, savremenik Anaksagore; usavršio učenje Anaksimenovo, po kojem vazduh pramaterija, a sve stvari preobražaji vazduha. 2) Kinik (413.-323. pre Hr.). rodom iz Sinope na Crnom. M.; osnivač kiničke (ciničke) flz. šk. (koja dobila ime od grč. reči kion, pas, jer živeo veoma oskudno); verovao da je najveća mudrost živeti bez ikakvih želja i potreba; za njega vezane mnoge priče (da je živeo u buretu, po atinskim ulicama usred dana tražio čoveka s fenjerom u ruci itd.). 3) Learcije, grč. filozof iz 3. v. pre Hr.; napisao biografije grč. filozofa, veoma važan izvor za ist. tare flz. (Na sl. D. kinik ).

[Illustration]

DIODON → bodljokoža riba.

DIODOR Siciliski, grč. istoričar (oko Hr. rođenja); pisac Ist. biblioteke, 1 vrste opšte ist., u kojoj ima podataka i o našoj zemlji u ant. doba.

DIOKLECIJAN, rim. car (284.-305.); rodio se u našoj zemlji, možda u Solinu; na presto ga doveli i. legioni posle pobede nad carem Karinom; ukinuo polednje tragove rpb., zaveo apsolutnu monarhiju,


File: 0335.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------

uzeo za savladara Maksimijana, pa obojica (avgusti) uzeli po 1 pomoćnika (cezari) i tako zaveli → tetrarhiju; reorganizovao voj., izvršio novu adm. podelu rim. države na prefekture, dijeceze i prov.; povukao se s prestola (305.) i proveo ostatak života († 313.) u palati kraj grada Solina (u Splitu). Dioklecijanov mauzolej u Splitu, iznutra kružna građevina prečnika 14,60 m, a spolja osmougaona sa stubovima okolo; iznutra 4 polukružne i 4 pravougaone niše sa po 1 stubom između svake 2 niše; unekoliko prerađen, sada kat. crkva. D. palata, čitav kompleks građevina, zatvoren odbrambenim zidom, j. stranom ia obali mora; imao 2 gl. ukrštene ulice, na čijim krajevima bile u zidu kapije; sev. 2 ugla između ulica bila određena za gardu, svitu i poslugu; u j. delovima bili, l. i d. oko 1 peristila, kapela i mauzolej, a još dalje na moru, iza 1 pokrivenog vestibila, odeljenja imperatorova; građena u vreme širenja staro-hrišć. arht. na I; za nju usvojen model orijentalne vladalačke palate, a obrađena i ukrašena na siriski način; docnije ceo kompleks obuhvaćen varoši → Splitom, koja se tu razvila.

[Illustration]

DIOMED 1) kralj Trakije, čuven sa svoje svireposti; hranio konje ljudskim mesom; Herkul ga pobedio i dao i njega konjima. 2) kralj Arga, sin Tidejev; 1 od najvećih grč. junaka pod Trojom; u borbi s Enejom ranio Veneru koja htela da zakloni oblakom svog sina; osnovao više gradova po j. It.

DION 1) Sirakuski, tiranin (357.-334. pre Hr.), Platonov učenik; prognao svog nećaka Dionisija Mlađeg, ali navukao mržnju svojih podanika, koji ga ubili. 2) Kasije, grč. istoričar iz 2. v. pre Hr.; napisao na grč. veoma značajnu Rim. istoriju. 3) Hrizostom, čuveni grč. govornik i filozof (oko 40.-120.); mnogo putovao i stekao vel. obrazovanje; oduševljavao se grč. prošlošću; ostavio oko 80 beseda u kojima propoveda stojičko-kinički moral.

DIONEJA 1) nimfa, kći Urana i Zemlje, ili Okeana i Tetide; voleo je Zevs, s kojim rodila Afroditu. 2) (Dionea muscipula, fam. Droseraceae), bubojedna zeljasta s.-amer. biljka, spljoštenih i krilatih lisnih drški, okruglih liski obodom obraslih bocama; ima ih 3 na 2 liskine pole; čim ih insekt dodirne, skupljaju se i svaruju ga.

DIONIN, fabr. ime za hlorovodoničnu so etil-morfina, beo prašak; upotrebljava se protiv kašlja, jakih bolova i kod očnih bolesti.

DIONIS (Dionysos), grč. bog vina, svakog jesenjeg blagoslova i kulture (u Rimu Bah), sin Zevsa i Semele; Tezej poveo sa Krita njegovu ženu Arijadnu, ali je posle ostavio; u čast D. priređivane bučne svetkovine, a iz njegova kulta postala grč. tragedija; gl. praznik bile vel. dionizije u mesecu martu i trajale 6 dana; u toku 4 dana prikazivane n. tragedije, satirske igre i komedije; vremenom se ta praznovanja izrodila u razvratne igre bahanalije. Dioniziski → apolinski.

[Illustration]

DIONISIJE 1) Mlađi, sirakuski tiranin (368.-356. pre Hr.), sin i naslednik D. Starog; prognan iz Sirakuze, primio se za uč. u Korintu. 2) Stari, sirakuski tiranin (405.-368. pre Hr.), proterao Kartagince sa Sicilije.

DIONISIJE 1) Areopagit sv., crk. pisac u 1. v.g učenik ap. Pavla, osn. i ep.. atinske crk.; umro mučeničkom smrću. 2) Mali (6. v.), tvorac hrišć. ere i zap. crk. prava; uveo računanje Uskrsa i sastavio zbirku od 50 ap. kanona. 3) Perieget, grč. geograf i pesnik iz 4. v.; ostavio opis Zemlje u heksametru. 4) Halikarnaski, grč. istoričar iz 1. v. pre Hr.; napisao delo: Rimske starine.

DIOPTER (grč.), sastavni deo najprostijih instrumenata za neposredno viziranje (→ grafometar), ima 2 metalne pločice, sa po 1 tankim koncem i prorezom, ili samo sa prorezom, koji su vert., te određuju vert. vizurnu ravan; mogu imati i po 1 horiz.konac s rupicom sa strane, za određivanje horiz. vizurne ravni. Dioptrija, jedinica za jačinu prelomne moći naočara: sočivo čija je jačina 1 d. ima žarišnu (fokalnu) širinu 1 m; sočivo od 2 d. ima dvostruku jačinu lomljenja; prema tome ½ žarišne širine, tj. 0,5 m: d. (jačina lomljenja) i žarišna širina su recipročne vrednosti.

[Illustration]

DIORAMA (grč.), slika postavljena u udubljenje i veštački osvetljena tako da se dobije iluzija prostora i plastike.

DIORIT (grč.), bazična, rubinska, zrnasta stena sastavljena od plagioklasa i amfibola ili piroksena ili biotita; ponekad sadrži kvarca (kvarc-d.); važan građevinski i ukrasni kamen (»crni granit«); kod nas ga ima u Jošanici, na Kopaoniku, Kamenici kod Kraljeva itd.

DIOSKOREJA (Dioscorea, fam. Dioscoraceae), dugovečna puzavica ili lijan podzemna krtolasta stabla, srcasta ili strelasta lista; zelenkasta i jedva primetna cveta u grozdastim cvastima; plod krilata čaura, semenke mrkocrne s krilatim kožastim izraštajem; ima ih preko 150 vrsta u tropima, suptropima i sred. oblasti; u Arb. i C. Gori raste D. balcanica, a na Kavkazu njoj srodna D. caucasica; u Kini i Jap. D. batatas, koja daje slatke krtole, bogate skrobom, usled čega se gaji u tim zemljama i Amer.

DIOSKORID Pedanije (1. v.), grč. lekar; pisac 1 vel. med. dela.

DIOSKURI, po grč. mitol. Kastor i Poluks, sinovi Tindarija i lepe Lede, u koju se bio zaljubio Zevs; iz odnosa sa Zevsom rodio se P. koji stoga bio besmrtan, a Tindarijev sin bio K.; braća se toliko volela da se nisu htela nikada rastajati; kad K. poginuo, P. zamolio Zevsa da ostanu večito zajedno, pod uslovom da 1 dan budu u donjem svetu, a 2. na Olimpu među bogovima.

DIOSKURIJA, mesto u st. Kolhidi gde se iskrcali Argonauti.

DIOTIMA, sveštenica iz Mantineje, od koje Sokrat doznao u čemu je suština ljubavi.

DIOFANT (oko 250. po Hr.), aleksandriski matematičar; prvi od grč. matematičara sistematski obradio rešavanje algebarskih jednačina. Diofantove jednačine, j. s više nepoznatih, čija se rešenja traže u celim brojevima.

DIPANLU Feliks (Dupanloup, 1802.-1878.), frc. političar i bisk.; vođ liberalne kat. stranke za vreme 2. carstva u Frc.; protivnik odluke vatikanskog sabora o papskoj nepogrešivosti.

DIPIJ DE LOM Stanisla (Dupuy de Lôme, 1816.-1885.), frc. pomorski inž.; sagradio prvi oklopljeni ratni brod u Frc.

DIPILON (grč.: dvostruka vrata), vrata u Atini, u čijoj blizini nađene st. grč. vaze geom. stila (dipilonske vaze).

DIPL., skr. za diplomiran.

DIPLE (grč.), muz. instrument od javorova drveta, sastavljen od 2 cevi, probušene u 1 komadu uglasto izrađenog drveta i snabdevene s 2 reda uporednih rupa, 2 piska i kutlom, tj. zasebnim delom nad piskovima, u koji se duva da bi se proizvodili tonovi; kutao se često skida i duva se direktno u oba piska; imaju 5 pari rupa, zatim još 1 iznad njih i 2 na l. i d. strani cevi.

DIPLE Žozef (Dupleix, 1697.-1763.), frc. mornar i kolonizator; kao upravnik frc. kolonija u Indiji zauzeo Dekan, ali smenjen na zahtev Engl.

DIPLESI Žan (Duplessis, † 1635.), frc. mornar, ispitivač i kolonizator Gijane i o. u Tihom Ok.

DIPLOE (grč.) → kost.

DIPLOKOKE → bakterije.

DIPLOMA (grč.) 1) svedodžba o svršenoj višoj šk. 2) svečana potvrda članstva nekog društva ili dodeljivanje nagrade, odlikovanja.

DIPLOMAT (grč.) 1) činovnik diplomatske struke. 2) dalekovid, oprezan čovek. Diplomatija 1) nauka


File: 0336.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------

i veština pretstavljanja država i vođenja pregovora i međunar. poslova uopšte. 2) spoljna politika, održavanje međunar. odnosa. 3) činovništvo koje vrši dipl. službu. Diplomatski agent, pretstavnik strane države koji, imajući izvesne prerogative, deluje u obl. međunar. prava i politike po uputstvima min. inostr. poslova svoje zemlje; za njihovo naimenovanje potreban pristanak (agreman) države u kojoj se postavljaju; uživaju → d. povlastice; dele se na 4 reda (→ d. rang). D. zbirka → d. prepiska. D. jezik, u upotrebi na skupovima pretstavnika raznih država i u međunar. ugovorima; u sr. v.: lat., od 17. v. prevladao frc.; na pariskoj konferenciji mira 1919. i u Društvu naroda frc. i engl. usvojeni naporedo kao d. j.; pojedine države u uzajamnim odnosima služe se i dr. j.; obavezan d. j. ne postoji; sve se više uvodi običaj da se strana zastupništva obraćaju zemaljskim vlastima na j. zemlje gde obavljaju svoje funkcije. D. lista sadrži imena, rang i adrese članova d. tela u širem smislu; izdaje je mst. inostr. poslova države u kojoj članovi d. tela obavljaju svoje službene funkcije. D. pasoš, naročita putna isprava koju min. inostr. poslova izdaje prvenstveno svojim d.-konzularnim činovnicima, a potom dvorskom osoblju, aktivnim i b. min., pretsednicima nar. predstavništava, izvanred. izaslanicima, b. poslanicima na strani; međunar. uobičajena učtivost nalaže da sve vlasti s takvim licem postupaju s naročitim obzirom. D. povlastice obezbeđuju d. pretstavnicima slobodno vršenje svoje misije; sastoje se iz imuniteta ličnosti, stana i prepiske, nenadležnosti lokalnih sudova koja apsolutna u krivičnom, a relativna u građ. pogledu (sud nadležan, ako je spor oko nepokretnog imanja ili ako diplomat pristao na nadležnost), oslobođenja od carine i ličnih dažbina; d. p. imaju osoblje poslanstva i njihove porodice, a priznaju se i članovima međunar. sudova i komisija, i delegatima ia međunar. skupovima. D. prepiska, prepiska između država ili između mst. inostr. posl. i d. pretstavnika; u cilju obaveštenja članova parlamenta i javnog mnjenja, min. inostr. posl. objavljuje, ukoliko je potrebno, d. p. o 1 aktuelnom mećunar. pitanju u naročitim knj. koje se nazivaju po boji korica: plava (u Jugosl.), žuta (u Frc.), bela (u Engl.), zelena (u It., Rum.) itd. D. pretstavnik → d. agent. D. rang, utvrđen na bečkom (1815.), a izmenjen na ahenskom kongresu (1818.); bečki akt grupisao diplomate u 3, a ahenski u 4 klase: ambasadori (papski legati i nunciji), izvanredni poslanici i punomoćni ministri; min. rezidenti; otpravnici poslova; ta podela se održala do danas; među pretstavnicima* iste klase stariji r. ima koji je ranije predao → akreditivna pisma. D. reciprocitet, uzajamnost u uživanju prava zagarantovanog međunar. ugovorom; ima 3 vida: a) klauzula neposredne uzajamnosti, tj. u ugovoru se određuje koja će prava stranci uživati; b) klauzula izjednačenja, po kojoj se ne pravi razlika u uživanju prava između domaćih i stranaca pripadnika ugovorne države; v) klauzula najvećih povlašćenja, prema kojoj se državljani ugovorne države tretiraju kao i državljani neke dr. povlašćene države. D. služba → diplomatija. D. telo, d. kor, skup osoblja stranih d. izaslanstava u 1 prestonici; ambasador odn. poslanik koji po vremenu vršenja svoje misije u toj prestonici najstariji (doajen) predvodi d. t. pri zvaničnim ceremonijama i ulaže protest kad je učinjena kakva povreda međunar. prava. D. uniforma, spec. u. propisana odredbama zemlje kojoj pripada d. činovnik i koju oblači pri naročitim svečanostima; neke države nemaju d. u.

DIPNOE (Dipnoa), grupa tropskih riba; imaju pored škrga i pluća i njima dišu za vreme suše; žive u slatkim vodama Braz., Afr., Austral., koje presušuju za vreme leta.

[Illustration]

DIPON DELER Žak Šarl (Dupon de l'Eure, 1767.-1865.), frc. političar, pretsednik privrem. revoluc. vlade 1848.; 1 od vođa rpb. stranke.

DIPON DE NEMUR Pjer Samuel (Dupont de Nemours, 1739.-1817.), frc. nac. ekonom, osn. → fiziokratizma; gl. delo: Fiziokratija ili najkorisnije prir. uređenje.


DIPRA Antonije (Duprat, 1463.-1535.), frc. kancelar za vlade kralja Fransoa I, kardinal i papski legat. u Frc.; gl. tvorac bolonjskog crk. konkordata (1516.), koji zaključili papa Lav X i Fransoa I.

DIPSOMANIJA (grč.), povremena pojava neodoljivog nagona za pićem alkohola kojoj obično prethodi depresivno stanje (kod psihopata, padavičara, manijako-depresivnih bolesnika, i dr.).

DIPTERE → dvokrilci.

DIPTEROS (grč.), klasični hram čija osnova okružena s 2 reda stubova, u vidu dvostrukog trema okolo hrama.

DIPTIH (grč.) 1) 2 ploče od slonove kosti na kojima izrađeni reljefi i koje vezane šarkama. 2) 2 slike izrađene na dvema daščicama vezanim šarkama, koje se mogu sklapati i rasklapati. 3) ploče namazane voskom, u koje se upisuju za crk. važna ili zaslužna lica, koja se pominju pri bogosluženju; mesto ploča došli posle listovi hartije ili male knjižice; kod privatnih te knjižice se danas obično zovu čitulje.

DYRRHACHION, trg. varoš na obali Arb. u ant. doba; osnovali je Grci u 7. v. pre Hr.; danas → Drač.

DIRAM-GOVEČE, rasa goveda poreklom iz Engl.

DIRAN Alis → Grevil Anri.

DIREKTAN (lat.), neposredan. D. akcija, parola i borbeni metod sindikalista: teži da neposrednim i elementarnim putem ostvari socijalizam. D. notovanje → notovanje deviza. D. trata → komisiona trata.

DIREKTOAR (frc.), stil u kojem rađen nameštaj i unutrašnja dekoracija za vreme Direktorija u Frc. (1795.-1799.), tačnije za vreme cele revoluc. epohe; prestavlja prelaz ka ampiru, odlikuje se elementima pozajmljenim od grč.-rim. um., u 1. redu od slika u Pompejima.

DIREKTOR (lat.), 1) upravnik, upravitelj, starešina sr. šk., autonomne uprave. poz., lista, hotela, banke, trg. ili ind. preduzeća i dr. 2) 1 od članova izvršne vlasti u Frc. za vreme Direktorije. Direktori, vrsta vinove loze, dobivena hibridacijom amer. sorti: ne mora se prskati ni zaprašivati sumporom; daje loše vino, zbog čega je Mst. poljopr. zabranilo sađenje i naredilo da se povadi. Direktrisa 1) nepomična kriva po kojoj klizi ili na koju se oslanja generatrisa kad otpisuje neku površinu. 2) upraviteljica trg., naročito pomodne radnje ili 1 njenog odeljenja. D. koničnih preseka → konični preseci. Direkcija, uprava.

DIREKTORIJA, oblik vladavine u Frc., u doba revolucije (27./10. 1795.--9./11. 1799.); zaveden posle Konventa, ustavom od 3. god., po kojem zakonodavna vlast podeljena između Saveta od 500 i Saveta starijih, a izvršna vlast poverena petorici direktora; d. u početku imala dosta uspeha; poslala Bonapartu u Pijemont i Eg., umirila Vandeju i zaključila s Austr. kampoformiski mir; kasnije potučena u Nem., izgubila It. i objavila drž. bankrotstvo; u Frc. onda nastalo doba korupcije i razvrata, u kojem prednjačio 1. direktor Baras; posle uzaludnog pokušaja jakobinaca, monarhista i komunista da obore d., Napoleon Bonaparta izvršio drž. udar 18. brimera i ukinuo je.

DIRER Albreht (Dürer, 1471.-1528.), nem. slikar i graver; skoro ceo vek proveo u Nirnbergu, a više puta posetio It.; bio i ostao tipičan pretstavnik germ. rase, najizrazitiji nem. slikar, pun srednjev. tradicija, obdaren bujnom maštom, blizak narodu, više zainteresovan plastičnošću i crtežom svojih figura nego koloritom i apstraktnom lepotom svojih slika; gl. uljene slike: Četiri evanđelista, Sv. trojica, Portret X. Holcšuera, Autoportret (→ sl.); od mnogobrojnih gravira najčuvenije: Melanholija, Vitez, đavo i smrt, Sv. Đorđe i Apokaliptički konjanici.

[Illustration]

DIRI Viktor, (Duruy, 1811.-1894.), frc; državnik i istorik; preuredio nastavu u Frc. kao min. prosvete i oduzeo šk. od sveštenstva.

DIRIGENT, kapelnik, lice koje rukovodi izvođenjem orkestarskih, horskih i operskih dela, kao i ansamblima, pomoću određenih pokreta ruku; ima dužnost da pravilno interpretira 1 delo, oživi ga i sugerira izvođačima kako da ga najbolje izvedu; moderno dirigovanje počinje ustvari od Hansa fon Bilova, Vagnera i Berlioza, a čuveni d.: Nikiš, Vajngartner, Toskanini, Bruno Valter, Furtvengler, Malko.

DIRIGOVANA PRIVREDA, sistem u privredi, suprotan liberalnoj individualističkoj nar. p.; u njemu država, u ime društvene celine, utiče na proizvodnju i potrošnju, podvrgavajući individualnu inicijativu i rad svojim uputstvima i


File: 0337.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------

naredbama; krajnji oblik tako organizovane p. bili bi socijalizam i komunizam; između njih stoje fašizam, nacional-socijalizam, i uopšte svaka planska p., odn. svaki etatizam koji daje proizvodnja i potrošnji dalekosežne direktive i čini pojedince u privr. životu skoro izvršnim organima 1 opšte nar. ekon. politike.

DIRIŽABL (frc.) → vazdušna lađa.

DIRING Eugen (Dühring, 1833.-1902.), nem. filozof, matematičar i ekonomist, poznat sa svoje teorije flz. stvarnosti koja prožeta jakim idealističkim primesama; nepomirljiv protivnik marksizma i soc. demokratije, pokušao bez uspeha da stvori svoju posebnu radničku stranku.

DIRKA 1) Dirkeja, Likova žena; progonila Antiopine sinove, koji je vezali za rogove divljeg bika, a ovaj je razneo; Bah je pretvorio u česmu. 2) → tangenta. 3) četkica, metlica, organ el. mašina kojim se uspostavlja stalna el. veza između obrtnih delova mašine (kolektora, prstenova) i njenih nepomičnih delova; sadrži obično komad ugljena koji oprugom pritisnut na obrtnu površinu i koji trenjem o nju održava stalnu el. vezu.

DIRKEM Emil (Durkheim, 1858,-1017.), frc. sociolog, pristalica društv. solidarnosti.

DIS (lat.) 1) predmetak u složenicama sa značenjem: raz-, ne-, npr. disonanca, distrakcija i dr. 2) nota de (d) ispred koje stoji znak krst #* koji povišava ton za polustepen.

DISAŽIJA → ažija.

DISANjE, respiracija, primanje kiseonika (spoljašnje d.) i njegova potrošnja (unutarnje d.) u procesima fzl. sagorevanja (oksidacije) u živoj materiji, pri čemu iz složenih org. materija postaju proizvodi: ugljen-dioksid, voda i oslobođava se energija koja prilikom asimilacije (endotermnog procesa) vezana; oslobođenu energiju organizmi iskorišćuju za izvođenje životnih radnja; d. koje se vrši u prisustvu molekularnog kiseonika naziva se aerobno d. ili d. u užem smislu; u širem smislu pod d. se podrazumevaju svi procesi kojima organizmi dobivaju potrebnu energiju za život. Svi organizmi dišu; procesi d. vrše se u svim živim ćelijama neprekidno, i danju i noću; energija zavisi od stupnja razvića organizma; mladi organizmi i organi koji brzo rastu dišu intenzivnije; kao merilo intenziteta d. uzima se količina ugljen-dioksida koja se izluči na jedinicu žive supstance za jedinicu vremena; suha semena biljaka dišu veoma neprimetno; sa klijanjem se d. postepeno pojačava za nekoliko prvih dana, zatim postepeno opada; cvetovi dišu veoma intenzivno: polni organi dišu jače od cvetnog omotača; posle oprašivanja naglo se pojačava d. plodnika (u vezi s razvijanjem embriona); na d. utiču i spoljašnji faktori (tmpt. i dr.); na ranama d. intenzivnije. Procesi oksidacije u živoj supstanci nisu još dobro poznati; za razliku od običnih sagorevanja, ovo se u protoplazmi vrši hladno, bez visoke tmpt. (fzl. sagorevale); tu su svakako u pitanju encimatične radnje koje se izvode pomoću izvesnih endoencima (oksidaze). Kod čoveka pri udisanju (inspiraciji) skupljaju se rebarni, porebarni mišići i prečaga, zato povlači za sobom promenu zapremine grudnog koša u sva 3 pravca; izdisanje (ekspiracija) je pasivno, pri čemu se grudni koš vraća u prvobitnu zapreminu; i pri udisanju i pri izdisanju pluća prate kretanje grudnog koša: i ona se šire i skupljaju, jer su elastična. Kod d. razlikujemo: broj (16 u min., na 5 srčanih otkucaja 1 disajni pokret), dubinu, ritam, i tip (kod žene više rebarni, kod muškarca trbušni); i u mnogim patol. slučajevima disajni pokreti mogu biti promenjeni; pokretima upravlja živčani sistem (centar u produženoj moždini). Prvi disajni pokreti nastupaju kod novorođenčeta odmah posle rođenja, čim prestane posteljični krvotok, preko kojeg je za sve vreme materičnog života začetak dobivao iz materine krvi hranljive materije i kiseonik. Ako se ne jave odmah, mogu se izazvati trljanjem hladnim ubrusom i → veštačkim d. (→ asfiksija).

DISEKCIJA (lat.), sečenje. 1) u geogr.: reljef Zemljine površine s dubokim (jaka d.) ili plitkim (slaba d.) dolinama. 2) u med.: paranje leša radi anat. proučavanja.

DISELDORF (Düsseldorf), nem. grad (495 000 st.) na Rajni; lepo uređeni parkovi, med. i um. akad., zvezdara, muzeji; veoma razvijena ind.: metalurgiska (mašine, lokomotive i vagoni), hem., staklarska, tkst., kožarska; trg. kolon. robom i drvetom.

DISENTERS (engl.), verski disidenti u Engl.

DISERTACIJA (lat.), raspravljanje, naučna rasprava, teza, sastavni deo ispita za doktorat.

DISIDENT (lat.), otpadnik od vere, stranke.

DISIMILACIJA (lat.), razjednačavanje; supr. → asimilacija.

DISIMULACIJA (lat.), pretvaranje, prikrivanje; u med. prikrivanje sopstvenih bolesnih pojava; javlja se uglavnom kod duševno bolesnih (melanholičara i paranojičara), koji prikrivaju pojave za koje znaju da ih okolina smatra bolesnim: kod duševno zdravih d. česta iz raznih motiva.

DISIPACIJA (lat.), rasipanje, rasturanje.

DISJUNKCIJA (lat.), rastavljanje, razlikovanje; u logici deoba 1 pojma prema njegovu obimu. Disjunktivni pojmovi, koji se uzajamno isključuju, a pripadaju 1 višem pojmu, npr. gvožđe i bakar su d. p. u odnosu prema pojmu metal.

DISK → diskos. Diskobol (grč.), bacač diskosa; čuvena skulptura grč. vajara Mirona iz 5. v. pre Hr. (→ sl.).

[Illustration]

DISKANT (lat.) 1) sopran, tj. najviši ž. glas. 2) u or. v. diskantus, ustvari, značio zvučanje 2 glasa, tj. dijafoniju. kako Gvido od Areca nazvao metod višeglasnog pevanja.

DISKVALIFIKACIJA (nlat.), isključenje iz učestvovanja u javnim poslovima; u sportu isključenje iz daljeg takmičenja zbog grubih sportskih prestupa i prekršaja pravila,u konjarstvu poništenje dobivene nagrade. Diskvalifikovati, isključiti iz utakmice; odreći nekom potrebne stručne ili moralne uslove.

DISKOKARPIJA (grč.), plod koji se sastoji iz 2 ili više monokarpija povezanih ujedno akcesorijama (pipak ruže).

DISKONT, diskontni posao, diskontovanje (it.), kupovanje men. pre roka; od men. sume odbija se interes ili diskont (eskont) za vreme od dana kupovanja pa do roka men.; tako dobivena suma je upravo kupovna vrednost men., eskontovana men.; uslovi za d. nisu jednaki na svim tržištima: oni čine diskontne uzanse (običaje); u građ. pravu dužnik nema prava d., ali u stečajnom pravu se vrši pri prijavljivanju tražbnna koje nisu dospele. Diskontant ili diskontent, daje men. u diskont. Diskonter, diskontar, eskonter, prima men. u diskont (diskontuje). Diskontne ili eskontne banke, one koje poglavito rade d. posao. D. stopa, po kojoj se računa diskont (interes). Diskontovati, kupiti men. pre roka i isplatiti po odbitku diskonta. Diskonto → kasa skonto.

DISKONTINUELNA SLUŽBENOST, stvarna službenost koja se vrši samo po vremenu, npr, službenost kopanja krečnjaka.

DISKONTINUITETNA LINIJA, na → vremenskoj karti razdvaja različita stanja meteor. elemenata: tmpt., vlage, vetra i dr. D. površina, dodirna (razdvojna) površina u slobodnoj atmosferi između vazdušnih masa nejednakih fiz. i dinamičkih svojstava (→ polarni, topli i hladni front).

DISKORDANCIJA (lat.), neslaganje; nesložan položaj 2 sloja ili 2 serije slojeva (→ konkordancija).

DISKOS, disk (grč.) 1) u prav. crk. metalni kotur na koji se meće agnec za osvećenje na liturgiji. 2) glatki metalni obruč, spojen sa drvenim trupom, u čijem središtu pločica sa napravom za regulisanje težine (ne manja od 2 kg); baca se sa dlana ruke, posle dvostrukog okreta u krugu, iz kojeg se ne sme izići dok d. ne dodirne zemlju. 3) → gramofonska ploča.

DISKREDITOVATI (frc.), ubiti nekome kredit.

DISKREPANCIJA (lat.). nesaglasnost, neslaganje. Diskrepantan, odudaran, suprotan.

DISKRETAN (lat.), obazriv, poverljiv, koji čuva tajnu. Diskreciona vlast, pravo donošenja odluka protiv kojih nema pravnog leka: d. v. ministra; min. odluke donete u okviru d. v. ne mogu se oboriti kod upravnih sudova.

DISKRIMINANTA (lat.), mat. izraz obrazovan od koeficijenata algebarske jednačine koji služi za određivanje broja njenih realnih korena.

DISKURIRATI (lat.), prelaziti; pregovarati. razgovarati se. Diskursivan, naučni izraz za misaoni proces u kojem se pomoću analize pojmova i sudo-*


File: 0338.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------

  • va izvode zaključci, pa se na taj način dolazi do

saznanja istina; supr. intuitivan. Diskusija, raspravljanje u vidu razgovora; u raspravi: iznošenje razloga za neku tezu i protiv nje; raspravljanje nekog značajnog pitanja preko javnosti (npr. o privr. krizi); pretresanje predloga, izveštaja.

DISLOKACIJA (lat.), raspadanje; razmeštaj, raščlanjavanje u voj. smeštaj trupa i ustanova, za vreme mira, u izvesna mesta ili pa izvesnoj prostoriji; podešava se prema obzirima sigurnosti teritorija i drž. granica i uslova ugodnosti smeštaja.

DISMENOREJA (grč.), menstruacija praćena bolovima kod mladih devojaka, posledica nedovoljne razvijenosti ili nepravilnog položaja materice; često se stišava posle porođaja; kod starijih žena obično u vezi o kakvim oboljenjem unutarnjih pol. organa (materice, jajovoda i jajnika). Dysmenorrhoea membranacea → decidua.

DISOLUCIJA (lat.), rastvaranje, raspuštenost, raspojasanost.

DISONANCA (lat.), nepravilan akord, neprijatan za uho; u njih se ubrajaju: vel. i mala sekunda, septima i nona, umanjena kvinta, prekomerna seksta, umanjena septima, kao i njihovi obrtaji, i zadržajni, prolazni i dr. tonovi.

DISOCIJACIJA (lat.), razjedinjavanje, raspadanje društva. D. elektrolitička, povratni proces spontanog razlaganja molekula hem. jedinjenja u vodenim i nevodenim rastvorima, rastopima i smešama i u homogenim tečnostima, na pozitivno ili negativno naelektrisane delove, → jone; kod slabih elektrolita, kod kojih je relativno slaba, između supr. naelektrisanih jona nema jako izraženih elektrostatičkih sila privlačenja; kod jakih elektrolita. koji podležu skoro potpuno e. d. (anorganske soli, baze i kiseline u vodenim rastvorima i rastopima), joni su u svome ponašanju jako podložni uticaju elektrostatičkih sila. D. termiska, razlaganje, raspadanje molekula gasovite materije, većinom na višim tmpt., na atome i atomske grupe.

DISPANZER (lat.-frc.), soc.-med. ustanova gde lekari vrše preglede bolesnika i daju savete i uputstva za lečenje i predohranu; ima d. za tbk., odojčad, trahomatozne, venerične. i dr. bolesti.

DISPARATAN (lat.), različit, koji s nečim drugim nema nikakve zajedničke veze, npr. pojam plave boje i pojam plemenitosti su u logici d. pojmovi.

DISPAŠER (frc.), sudom naimenovan stručnjak za procenu štete nanete brodu ili tovaru prilikom zajedničkih → avarija.

DISPENZACIJA (lat.), razrešenje (→ arhijerejski blagoslov); vlast d. se sastoji u pravu 1 činioca (vladaoca, činovnika, suda) da u izvesnim slučajevima može pojedine građane osloboditi redovnog izvršenja uslova predviđenih u zak. ili redovnih dužnosti; čuvena srednjev. trgovina d. od strane papa; danas u priv. pravu postoje mnoge d. u bračnom (npr. brak bez oglašenja, između srodnika u daljim stepenima) i trg. pravu (npr. pravo min. trg. i ind. da se skupština a. d. ne drži o roku).

DISPEPSIJA (grč.), otežano varenje hrane usled poremećaja stomačnog i crevnog soka; prati oboljenja želuca i creva, kojiput usled nervoze, kvarnih zuba, preteranog pušenja duvana i dr.; bolesnik nema apetita, oseća muku, bolove i težinu posle jela; kojiput praćena prolivom.

DISPERZIJA (lat.) 1) d. ili razlaganje, rasipanje složene svetlosti: kad bela svetlost padne na providnu → prizmu, ona se pri izlasku iz prizme razlaže u proste boje i daje → spektar. 2) u statistici: razdaljina pojedinog broja iz → stat. serije od sredine serije (→ centralni broj), kao i uopšte razmeštaj pojedinih brojeva u seriji s obzirom na centralni broj.

DISPNEA (grč.) → zaptiv.

DISPOZITIVAN (lat.), koji određuje, uređuje, raspolaže. D. pravo, zak. odredba koja sporazumom stranaka može da bude izmenjena (supr. → jus kogene); ali u onom što se odnosi na javni poredak i moral, stranke ne mogu ništa da izmene svojom voljom. Dispozicija 1) raspodela, raspored, poredak. 2) raspolaganje (stojati nekome na d.); u tom smislu: dispozicioni fondovi, d. dobra, koja ne daju nikakav doprinos, kojih se možemo lišiti. 3) urođena sklonost (npr. d. za neku bolest). U med. se razlikuju: a) lična d., koja zavisi od biol. osobina organizma, spoljnih uslova, prir. pojava i društvenih odnosa; pojačavaju je nazeb, glad, dug i težak rad, loš stan itd.; b) uzrastna d., odojčad osetljiva prema otrovima saprofitnih bakterija iz mleka, dobiju poremećaje u organima za varenje: mnoge bolesti dolaze poglavito u dečje doba: difterija, šarlah, mrase, zaušnjaci, vel. kašalj, akutna dečja uzetost; neke napadaju većinom odrasle: pegavac, crevni tifus; 3) polna d.: od zaraz. bolesti obolevaju više ljudi no žene (pegavac), od bolesti spavanja među Evropljanima više boluju žene, jer su zbog načina odevanja više izložene ujedima insekata; 4) rasna d.: Evropljani više naklonjeni žutoj groznici od Crnaca, međutim Crnci više stradaju od sifilisa i tbk.; u istoj rasi razne narodnosti imaju različitu d. Aglosaksonci naklonjeni kostobolji i mrasama, Jevreji nervnim oboljenjima, Holanđani debljini i kostobolji, Jsl. manje naklonjeni difteriji, jače šarlahu. Dispoziciona roba, koja se stavlja isporučiocu na dalje raspolaganje, jer je ne prima onaj kom je isporučena. D. fond, kredit kojim min. raspolaže diskreciono za određene ciljeve. Disponent, lice od dužeg vremena zaposleno u trg. preduzeću i tu zauzima viši položaj; lice ovlašćeno da izvesne obaveze preuzima na sopstvenu odgovornost.

DISPOZIJUM (Dy), hem. element iz grupe obojenih zemalja; atom. tež. 162,5; njegov oksid (Dy2* O3*) bezbojan, ali gradi većinom zelenkasto-žute soli.

DISPROPORCIJA (lat.), nesrazmera.

DISPUTA (lat.), naučna prepirka.

DISTANCIJA (lat.), rastojanje, razmak. Distans trgovina (distance = otstojanje), kad kupac i prodavac pri zaključivanju poslova nisu u 1 mestu.

DISTARNA SOČIVA, optička s. koja imaju svojstvo da produžuju žižne daljine objektiva; stavljaju se na prednji, a ređe na zadnji rub okvira objektiva; zamenjuju dugačkožižni objektiv i daju objektivu smanjenu svetlosnu jačinu.

DISTELEOLOGIJA (grč.), učenje koje poriče celishodnost i savršenstvo prir. i sveta; po njemu sve bivanje jedino kauzalno uslovljeno i biva jedino po strogim meh. zak. prirode.

DISTINKCIJA (lat.), razlikovanje, izdvajanje.

DISTIH (grč.), ant. strofa od 2 stiha (heksametar i pentametar).

DISTOMA (grč.) → metilj. Distomatoza, metiljavost.

DISTONIRATI (lat.), ne biti u tačnoj tonskoj visini.

DISTORZIJA (lat.) → uganuće.

DISTRAKCIJA (lat.) 1) razonoda, zabava. 2) u med.: odvajanje polomljenih ili oštećenih udova.

DISTRIBUCIJA (lat.), razdavanje, deljenje. Distributivan zakon vezuje sabiranje s množenjem; a (b + c) = ab + ac, po kojem proizvod zbira jednak zbiru proizvoda.

DISTRIKT (lat.), delokrug nadležnosti 1 adm. ili sudske vlasti, okrug.

DISTROFIJA (grč.), poremećaj ishrane.

DISFAGIJA (grč.), bolovi pri gutanju, ponekad tako žestoki da bolesnik umire od gladi, ali se ne usuđuje da guta; pojava kod zapaljenja, gnojavih i ulceroznih procesa u ždrelu i grkljanu, naročito kod tbk. ranica na ivici epiglotisa i na granici grkljana i jednjaka, ili oduzetosti mišića ždrela i jednjaka, usled pritiska na jednjak koji stvaraju tumori u grudnom košu ili aneurizma aorte.

DISHARMONIJA (lat.-grč.), sazvučje u kojem se javljaju disonantni tonovi koji traže razrešenje.

DISHIDROZIS (lat.-grč.), kožno oboljenje na prstima ruku i nogu u obliku sitnih mehurića s bistrom tečnošću, praćenih svrabom; kad se otvore, nastaje lučenje, a zatim sasušivanje i obrazovanje krasta.

DISCIPLINA (lat.) 1) propisi za održavanje reda u nekim organizacijama, kao u voj., crk., šk. 2) navika na pokoravanje izvesnom poretku. 3) obl. neke nauke ili sporta. Disciplina arcani (lat.), uredba o tajnama; u početku hrišćanstva crk. držala u tajnosti vršenje bogosluženja, osobito sv. tajni (otud: misterije), da se ne bi krivo tumačili obredi; stoga pripravnici za krštenje morali izići iz crk., kad bi počela liturgija vernih. D. vojna, vojnička vrlina; sastoji se u dobrom poznavanju i usrdnom vršenju svih pravila, propisa i naređenja u voj.; treba da se ogleda u svakom vojniku; pretstavlja red kojim voj. živi i radi. Disciplinska vlast nad drž. činovnikom je: za neurednost neposredni starešina svakog višeg nadleštva (čl. 161, Zak. o čin.); za d. prestupe upravni sud u 1. stepenu, a Drž. savet u 2. stepenu; za činovnike prvih 5 gr. 1. kateg. Drž. savet je d. v. 1. st. (čl. 169.); nad službenicima Nar. skupštine d. v. vrši pretsedništvo skupštine, za službenike i slušaoce univ. postoje naročite d. v. na univ. D. kazne drž. činovnika za neurednosti: opomena i novčana kazna do 10% mes. plate (čl. 160. Zak. o čin.); za prestupe: ukor, oduzimanje do 20% plate, najviše za 1 god., penzionisanje bez ili s umanjenjem penzije (najviše do 20% i to najduže za 10 god.); otpuštanje iz službe (čl. 165.). D. postupak, izviđanje i suđenje či-*


File: 0339.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------

  • novničkih neurednosti i d. prestupa; osnovna pravila:

službenik se ne može kazniti dok se ne sasluša; suđenje dvostepeno, pravo žalbe na prvostepenu osudu; pretres usmen i javan (čl. 189.); okrivljeni ima branioca nasuprot d. tužiocu koji brani drž. interes; sudi se po slobodnom uverenju: većanje suda tajno, a saopštenje presude javno.

DISCITE, MONITI! (lat.), učite, upozoreni (ste)!

DITA (it.), firma.

DITERS FON DITERSDORF Karl (Ditters v. Ditersdorf, 1739.-1790.). nem. kompozitor, prethodnik Mocarta u obl. nem. komične opere; komponovao: oratorijume (Estira, Jov, Isak), simfonije, kamer-muz. dela i opere, od kojih najčuvenija: Doktor i apotekar.

DITIRAMB (grč.), kod st. Grka prvobitno obredna pesma u slavu boga Dionisa (Baha); danas lirska pohvalna pesma u slavu nečiju, puna oduševljenja.

DITKO Aleksić († 1916.), četnički vođ, učestvovao u četničkoj akciji od 1904., postao vođ 1911., poginuo na solunskom frontu.

DITO (it., skr. do) 1) → deto. 2) prst, palac (it. mera: 1/12 stope).

DITRIH OD BERNA, najpopularniji junak nem. nar. epike; miroljubiv, odan, a opet iskusan i jači od svih; pod tim imenom se slavi Teodorik, kralj I. Gota.

DIU, port. posed na ostrvu ispred j. obale pol. Katijavara; varoš D. (14 000 st.), nekad živo trg. pristanište; stan. se bavi ribolovom.

DIFAJ Gijom (Dufay, 1400.-1474.), kompozitor hol. šk.; obazrivo primenjivao imitaciju i upotrebljavao spretnije harmoniske veze; komponovao: mise, psalme, motete i troglasne šansone; dela mu se nalaze u arhivama i biblt. Sikstinske kapele, Vatikana, Liceja filharmonskog u Bolonji i dr.

DIFAMACIJA (lat.), uvreda i kleveta; po građ. pravu uvređeni i oklevetani ima pravo na naknadu štete u novcu (pored kazne po kriv. pravu); šteta se određuje prema težini dela i njegovim posledicama u privr. odnosima uvređenih i oklevetanih.

DIFENILAMIN, HN (C6 H5)2*, aromatičan sekundarni amin; bele ljuspice koje se tope na 54°; ključa na 310°; osn. materija za dobivanje azo-boja; u analitičkoj hem. služi s koncentrovanom sumpornom kiselinom kao reaktiv za kvalitativno dokazivanje azotne i azotaste kiseline.

DIFERENCIJA (lat.), razlika (→ računske radnje). Diferencijal, po Lajbnicu beskonačno mali priraštaj dx nezavisne promenljive x ili df (h) funkcije f (h); podesan za praktično i formalno računanje (→ infinitezimalni račun). Diferencijalna geometrija → geometrija. D. jednačina u kojoj se javljaju nepoznata funkcija i njeni izvodi; rešiti je znači odrediti funkciju, integral d. j., koji je identički zadovoljava; npr. u=S * e ah* je integral d. j. u 1* - au=0, gde S proizvoljna integraciona konstanta. D. metod se upotrebljava u statistici pri istraživanju uzročnosti pojava; upoređuju se 2 mase za koje se veruje da na njih ima uticaj isti kauzalni faktor, i odmeravaju prema tom faktoru. D. namotaji, upotrebljavaju se u thn. slabih struja, razlikuju se od običnih elektromagnetnih n. što umesto 1 imaju 2, električnosimetrična i uravnotežena n., tako da ovakav kalem ima 4 umesto 2 izlaza; u naročitom obliku ovakvi n. nazivaju se bifilarnim; upotrebljavaju se u vidu d. transformatora i translatora, d. relea, otpornih kalemova bez samoindukcije i sl. D. posao, posao razlike, berzanska spekulacija, mogućna kod ročnih poslova, gde prodavac i kupac prividno obavljaju kupoprodaju, a ustvari ugovaraju da isplate samo razliku u ceni između ugovorenog i stvarnog kursa o roku; od kursa zavisi ko će pri tome dobiti, a ko izgubiti; ovi poslovi »razlike« čine pravu berzansku igru (ažiotažu); njima se bave ažioteri ili kulisjeri. D. postupak, u privr. odnosima između raznih zemalja manje povoljno ili nepovoljnije postupanje s nekim zemljama nego s drugim; klauzula najvećeg povlašćenja otstranjuje d. p. na štetu ugovornih strana; u obl. carina d. p. se primenjuje, kao izuzetna mera, u vidu retorzivnih, kompenzatornih i carina na indirektan transport (→ d. tarifa). D. račun → infinitezimalni račun. D. tarifa, kad se roba iste vrste različno carini, iz razloga trg. politike, a prema tome da li se prenosi vodom ili suhim, da li se uvozi neposredno ili preko treće države, na brodovima države izvoznika ili na brodovima treće države itd. Diferenciranje 1) proces koji dovodi do različnosti delova 1 živog sistema ili celih organizama, 1 od bitnih procesa individualnog razvića; prvobitno među sobom jednake embrionalne ćelije u početku razvića postaju postepeno različite, diferentne, menjajući oblik i građu i stvarajući u sebi specifične produkte, žive ili mrtve; tako postaju različite vrste ćelija po građi i funkciji; grupe jednako diferenciranih ćelija stvaraju različite vrste tkiva; i delovi organizma u razviću diferenciraju se, postaju različiti u građi i funkciji. Teoriski značajan problem dediferenciranja tkiva i ćelija, tj. vraćanje na prvobitni, nediferencirani stupanj. 2) u filogeniji proces postajanja različitih vrsta iz zajedničkog praoblika (pretka).

DIFIL, grč. komediograf iz 3. v. pre Hr.; Menandrov savr., od koga dosta pozajmljivao Plaut.

DIFFICILE EST SATYRAM NON SCRIBERE (lat.), teško je ne pisati satiru, tj. da se čovek nečem ne naruga (Juvenal).

DIFOB, sin trojanskog vladara Prijama, najhrabriji posle brata Hektora; dobio za ženu lepu Jelenu, posle smrti svog brata Parisa; Jelena ga nije volela i posle pada Troje predala ga svom mužu Menelaju.

DIFRAKCIJA (lat.), savijanje svetlosti pri prolazu kroz uske otvore, otstupanje od pravoliniskog prostiranja, objašnjava se talasnom prir. svetlosti.

DIFTER, manji trg. brod udešen za hvatanje mina.

DIFTERIJA (grč.), zarazno, opasno oboljenje sluzokože, najčešće krajnika, ždrela dece, ređe kože; inkubacija 2-3 dana; početak postepen, tmpt. ne mora biti vel., bol u guši, otok podviličnih i vratnih žlezda, bele, docnije prljave skrame u guši brzo prelaze na nepce, ređe na jezik, desni, obraze, mogu preći na glasne žice i dušnik (→ krup); prouzrokovač, Leflerov bacil, luči otrove opasne po život koji štete sve organe, poglavito srce, živce, jetru, bubrege, nadbubrežne žlezde; komplikacije mnogobrojne, najčešće iznemoglost srca, paralize mekog nepca, očnih živaca; veoma uspešno se leči antidifteričnim serumom, koji treba dati što pre i što više; opasno čistiti gušu, samo ispirati; što potpuniji mir, podržavati srce; predohrana: izolovati obolele, dezinfikovati sve što je s njima bilo u dodiru; postoji zaštita (imunizacija), brza ali kratkotrajna, ubrizgavanjem manje količine antidifter. seruma; sporija, dugotrajnija (5-7 god.) ubrizgavanjem anatoksina 2 ili 3 puta u razmaku od 3 nedelje; d. se može ponavljati; prezdraveli dugo mogu biti opasni za ovoju okolinu. D. pernate živine, zarazna bolest kokoši, ćurki, fazana, pauna i golubova; prouzrokuje je nevidljivi virus; znaci: na sluzokoži usta i na koži glave, koja nije pokrivena perjem, pojavljuju se erozije pokrivene žutim membranama, često puta cela glava otečena, zapaljenje očne sluzokože (konjunktivitis), tako da je 1 ili oba oka zatvorena; obolela živina nevesela, ne jede; tok bolesti različit; uginuća mogu često da se popnu preko 50%; lečenje lokalno: čistom krpom obrisati žute skramice sa rana i rane premazati jod-glicerinom; za zaštitu zdravih cepljenje. Difterično zapaljenje oka, samostalno oboljenje na vežnjači oka, slično blenoreji, karakteristično membranama, koje se mogu skidati (pri tom krvare); kapci otečeni i tvrdi; lečenje prvenstveno serumom.

DIFTONG (grč.) → dvoglasnik.

DIFUZIJA (lat.), proces spontanog mešanja i homogeniziranja tečnosti, rastvorenih materija ili gasova koji se nalaze u dodiru u zajedničkom prostoru, na osnovi (kinetične) energije kretanja najmanjih čestica materije i težnje da homogeno ispune svaki prostor koji im stoji na raspoloženju; opažena je i lagana d. čestica i u čvrstim materijama; d. se naziva i prodiranje gasova kroz čvrste i tečne prepreke; ubrzava se povećavanjem tmpt. i razlike u koncentraciji na raznim mestima u zajedničkom prostoru. Difuzer, kotao za dobivanje rastvora šećera iz rezanaca šeć. repe; 8-16 d. vezuju se cevima u difuzionu bateriju. Difuzna svetlost, koja se posle odbijanja od neke površine ili posle prolaza kroz neka tela rastura u svim pravcima.

DIHOGAMIJA (grč.), česta pojava kod hermafroditnih cvetova: nejednako vremensko sazrevanje m. i ž. polnih organa; mogućna 2 slučaja: 1) → protandrija (proterandrija) i 2) → protoginija (proteroginija); sprečava autogamiju (→ oprašivanje).

DIHOTOMIJA (grč.) 1) podela 1 pojma na 2 potpojma (trihotomija, tetratomija itd.: podela na 3, odn. 4 potpojma) na osnovi 1 oznake koja čini osnov podele. 2) primit. način grananja biljaka prostije organizacije (npr. alga), pri čemu se vegetaciona tačka deli na 2 nove (→ izdanak), koje dalje izrašćuju u 2 grane; st. osovina prestaje dalje rasti; obe n. grane mogu biti ili podjednako snažno razvijene ili 1 od njih znatno slabije; snažnija grana zauzima pravac rastenja st. osovine, a slabiju potisne ustranu, pa se dobiva utisak → monopodijuma: međutim ovde je osovina sastavljena iz niza članova (simpodijum) postalih putem d. 3) hrišć. učenje po kojem se čovek deli na 2 dela: dušu i telo.

DICENTRA (Dicentra), biljni rod iz fam. dimnjača (Fumariaceae); vrsta D. spectabilis ukrasna.