Sveznanje G5

SVEZNANjE

Grebenarica—Gfefer

GREBENARICA, mašina za grebenanje vune; pokreće se ručno ili mašinski; na njoj se vunena vlakna postavljaju u paralelan položaj i daju traku pogodnu za upredanje. Grebenica → položnica.

GREBNER Fric (Graebner, 1877.-1934.), nem. istoričar; odao se sasvim etn.; istakao se kao muzejski radnik i ispitivač Okeanije i Austral.; 1 od gl. pretstavnika kult.-ist. šk. u etn.; svojim metodom i radom mnogo uticao na razvoj moderne etn.; gl. dela: Novi Meklenburg, K istoriji austral. religija, Melanežanska lučna kultura, Metod etnologije, Etnologija, Primitivci o svetu.

GREVI Žil (Grévy, 1807.-1891.), frc. političar i 3. pretsednik Frc. Rpb.

GREVIL Anri, pseudonim frc. književnice Alise Diran (1842.-1904.); slikala život rus. društva u romanima: Dozia i Ispaštanje Savelia.

GREGARINE (Gregarinaria), parazitske životinje iz grupe sporozoa, koje žive poglavito u crevu mnogih beskičmenjaka; razmnožavaju se sporama koje dospevaju iz domaćina u spoljašnu sredinu (→ sporozoe).

GREGORAS Nićifor (1295.-1359.), viz. istoričar, pisac čuvene Rimske istorije.

GREGORAC (Gasterosteus), mala ribica iz grupe košljoriba, snažnih bodlja u

лећном перају и коштаних

ploča na telu; više vrsta; neke žive u moru, gde grade gnezdo u kojem mužjak čuva jaja; slatkovodni g. živi kod nas u vodama dunavskog sliva i u nekim dalm. vodama.

[Illustration]

GREGORIJE → Grgur, Grigorije. Gregorijanski kalendar → kalendar. G. pevanje, cantus gregorianus ili c. choralis , horsko pevanje u kojem se melodija peva unisono ili praćena ostalim glasovima u kvarti, kvinti i oktavi; nazvano po papi G. I, koji utvrdio način pevanja crk. melodija u zap. crk. G. crkva → jermenska crkva.

GREGORIĆ Ilija († 1573.), komandant voj. u ustanku hrv. seljaka protiv mađ. i hrv. plemstva; po ugušenju ustanka uhvaćen i pogubljen.

GREGOROVA Hana (• 1882.), slovačka književnica i feministkinja; dela: Žene, Moj svet.

GREGOROVIJUS Ferdinand (1821.-1891.), nem. pisac polit. satira, romana i ist. naučnih dela; odlikuje se bogatstvom dokumenata i um. izlaganjem; gl. dela: Verodomar i Vladislav (romani), Istorija rim. cara Hadrijana, Putovanja kroz It., Ist. grada Rima, Nadgrobni spomenici papa, Lukrecija Bordžija, Ist. grada Atine u sr. v.

GREGORČIĆ Simon (1844.-1906.), svešt. i pesnik neospornog talenta; pisao patriotske i pobožne pesme, s nešto zbirka Poezija obuhvata uglavnom ceo njegov pesnički rad (→ sl.).

[Illustration]

GREDA, klada, kladina; gimnastička sprava, vodoravna, duga oko 4 m, na 2 kratka stupca; može se podizati i spuštati; izvode oe vežbe okretnosti; zgodna za decu i ženske.

GREZ Žan Batist (Greuze, 1725.-- 1805.), frc. slikar, radio scene iz svakidanjeg života, anegdotičnog i patetičnog sadržaja; najčuvenije mu slike mladih devojaka, ljubaznog i naivnog izgleda (Seoska nevesta, Razbijeni krčag, Mlekarica i dr.).

GREJ 1) Eduard (Greu. 1862.--1933.), engl. političar i min. spoljnih poslova (1905.--1916.), učvrstio prijateljstvo s Rus. i Frc.; u aneksionoj krizi (1908.--1909.) ustao protiv samovoljnog akta A.-U., a u balk. ratovima (1912.--1913.) se stavio na stranu balk. naroda; uveo Engl. u svet. rat; napisao Dvadeset pet god. službe (1892.--1916.). 2) Tomas (Grau, 1716.--1717.), engl. pesnik oda i elegija; značajna njegova Pisma iz It. i delo O književnosti. 3) Čarls (Greu, 1764.--1845.), engl. državnik, vođ vigovaca; proturio u parlamentu (1832.) čuveni zak. o izmeni izbornog sistema. 4) Džen (1537.--1554.), unuka Marije, sestre engl. kralja Henria VIII; zavladala engl. prestolom posle smrti Eduarda VI, ali ubrzo zbačen i pogubljena od Henrijeve ćerke Marije Krvave.

GREJANjE STANOVA vrši se sagorevanjem materija koje sadrže mnogo ugljenika (drvo, ugljen, neki gasovi, masti itd.); postrojenja za g. treba da ispune sledeće uslove: a) da zagrevaju do potrebne toplote i da je ravnomerno održavaju; b) da daju tmpt. podjednaku u svim delovima zagrejanog prostora; v) da vazduh ne kvare gasovima sagorevanja; g) da budu laka za rukovanje, bezopasna, sigurna i jevtina; d) da dovoljno nekorišćuju ogrev; sobe za stanovanje zagrevaju se na 17-19°, dok relativna vlažnost u njima treba da iznosi oko 30--50%. Postoje 2 vrste g.: lokalno i centralno. Lokalno g. je kad svaka prostorija ima zaseban toplotni izvor (otvoreno ognjište, peć, kamin, gasnu ili el. peć), Centralno g. je kad postoji samo 1 izvor toplote koji zagreva više prostorija; vrši se zagrevanjem vode u kotlu na oko 80° (vodeno g.) ili parom (parno g.); vrela voda, odn. para kruži kroz cevi, hladi se na putu i tim zagreva prostorije u kojima se cevi nalaze; ohlađena voda ili kondenzovana para vraća se u kotao, tu se ponovo zagreva na prvobitnu meru, ponovo započinje kruženje itd.; kod parnog postoje 2 vrste cevi: parne, kroz koje prolazi para, i vodene, za kondenzovanu paru (prve su većeg, druge manjeg prečnika); za vodeno dovoljan je 1 sistem cevi (jednocevni sistem); vrela voda i para lakše su od ohlađene vode koja se vraća u kotao i zato se penju, obično prvo na tavan (gornji razvod), a odatle se razvode u prostorije koje treba zagrevati; pri zagrevanju voda se širi i zato se na gl. razvodnu cev postavlja otvoren sud (ekspanzioni sud) u kojem se ovo širenje uravnotežava; umesto prir. kruženja tople i hladne vode može se kruženje održati pomoću pumpa; vazdušno centr. g. sastoji se u zagrevanju vazduha koji se nateruje (ventilatorom) da prelazi preko zagrejanog snopa cevi u kojim npr. kruži vodena para; vazduh odaje primljenu toplotu u prolazu kroz prostorije u koje se uvodi. Etažno g., vrsta centr. g. za 1 sprat ili stan; njegove dobre strane su što je lakše rukovanje, jer nije potrebno svaku peć zasebno ložiti; što se lakše nadgleda i bolje iskorišćuje toplota; i što ne zagađuje prostor i vazduh. Nezgodna strana centralnog g. što cela zgrada ostaje pri kvaru bez g. i što isušuje vazduh. Grejač za vodu, naprava za prethodno zagrevanje vode koja služi za napajanje parnih kotlova; mahom se sastoji od snopa cevi kroz koje teče voda, a koje se spolja zagrevaju vrelim gasovima iz kotla.

GREJEMOVA ZEMLjA, plan. deo Antarktika (j. od Ognjene Zemlje), sastoji se od 2 ostrva.

GREJHAUND, engl. hrt za trke i lov; kratke i sjajne dlake, prelomljenih ušiju, razne boje: beo, riđ, zatvorenomrk, crn, beo i crn, beo i žut; najbrži pas.

GREKO → El Greko.

GREKOV Dimitrije (1847.-1901.), bug. političar; bio min. pravde, inostr. poslova i pretsednik vlade.

GREKOMANIJA (grč.), preteran zanos za sve grčko.

GREMER SKULS (engl. Grammar schools), sr. šk. u Engl. i SAD.

GREMPIJENSKE PLANINE (Grampians), u Škotskoj (Ben Nevis 1343 m), pod jez., šumom, i pašnjacima; ima gvožđa, olova i srebra.

GREN, gran, grejns → engleske mere.

GRENADIRI, vrsta peš. u 18. i početku 19. v., prvenstveno u Frc. i Pruskoj; snažni ljudi visoka rasta, upotrebljavaju se za bacanje ručnih granata.

GRENVIL Džordž (Grenville, 1712.--1770.), engl. državnik; svojom nepromišljenom politikom izazvao ustanak u amer. kolonijama.

GREND REPIDS (Grand Rapids), varoš (164 000 st.) u državi Mičigenu (SAD); ind. drveta i metala.

GRENLAND, najveće setrvo (2180 000 km²) na Zemlji, između Atlanskog Ok. i Bafinovog M.; vel. delom pokriveno inlandajsom; obala izreckana fjordovima; na zap. obali, slobodnoj od leda, žive oko 15 000 → Eskima; po svet. privr. nema značaja; važnija mesta Gothob, Kristijanshob, Godhavn i Upernivik; pripada Danskoj.

GRENOBL, grad (91000 st.) u Frc., na r. Izeru i na z. podnožju Alpa; utvrđenje, palata pravde (15. v.), zvezdarnica; st. ind. (rukavice, gvozdena i metalna roba, el. materijal, cement).

GRET JARMAT (Great Yarmouth), varoš (58 000 st.)

и пристаниште на обали Сев. М. (Енгл.); риболов,

tkst. fabrike.

GRETRI Andre Ernest Modest (Grétry, 1742.--1813.), frc. operski kompozitor, komponovao 50 ozbiljnih i komičnih opera, motete, rekvijem, simfonije, kvartete, klavirske sonate i dr.

GREF (frc.), sudska arhiva. Grefije, javni službenik u Frc., jednovremeno sudski zapisničar i sudski arhivar; ne mora imati nikakve šk. kvalifikacije.

File: 0291.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

GREFE Alfred (Gräfe, 1828.-1870.), berlinski očni lekar i prof. okulistike, tvorac mnogih teorija o lečenju očnih bolesti (operativno lečenje glaukoma).

GREH, prekršaj nekog moralnog propisa ili zabrane ili prosto nevršenje dužnosti. Laki g., u hrišć. crkvi g. oprostivi, nehotice učinjeni. G. praroditeljski, po učenju hrišć crkve g. prvih ljudi Adama i Eve (prestupanje božje zapovesti): svaki čovek rođenjem nasleđuje taj g., kojeg se oslobađa krštenjem.

GREC Hajnrih (Grätz, 1817.-1891.), nem. istoričar; gl. delo. Istorija Jevreja.

GRECIZAM (ilat.), grč. jezička osobina. Grecist, poznavalac st.- grč. jezika i kulture.

GREČANINOV Aleksandar T. (• 1864.), rus. kompozitor; komponovao operu Dobrinja Nikitič, pesme, kamernu i crk. muz., horove, komade za klavir i violinu i dr.

GREŠ, jagurida, grožđe koje se docnije zametnulo, te ne može da sazri, već ostane kiselo.

GREŠEM Toma (Gresham, 1519.-1579.), engl. finansijer: sagradio berzu u Londonu.

GREŠKA 1) u mat.: otstupanje 1 veličine a¹ od, njene tačne vrednosti a, tj. razlika a-a¹; ukoliko g. prouzrokovana posmatranjem, predmet je teorije g.; pri računanju izbegavaju se podesnim probama. 2) u pravu se razlikuju: g. u pisanju, g. suda u izlaganju činjenica, ali ne i pravnih rezonovanja; može je zaključkom ispraviti sud koji je učinio kao i viši sud u svako doba kad je primeti, pa i onda kad sudska odluka koja sadrži g. postane pravomoćna; i g. računska, koja se smatra za zabludu; izvršan račun može se obarati zbog r. g. tužbom iz zablude.

GRŽETIĆ Josip (1837.-1894.), pripovedač bez veće vrednosti, pisao pripovetke i roman Urotnici.

GRZA, l. pritoka Crnice (Moravska Ban.); izvire u Kučaju, a uliva se i. od Paraćina.

GRIBOJEDOV Aleksandar S. (1795.-1829.), klasični rus. komediograf; pisao pesme i lake komedije, od kojih najznatnija: Jad od pameti, 1 od najboljih dela rus. dramske knjiž., satirična slika moskovskog društva u početku 19. v.

GRIVEC Franc (• 1878.), teolog, prof. univ. u Ljubljani; bavi se naročito izučavanjem ist. crk. i bogoslovlja; dela: Istočno crk. pitanje, Pravoslavlje, Pravovernost sv. Cirila in Metoda i dr.

GRIVNA 1) nakit za ruku. 2) st.-rus. mera za težinu i novčana računska jedinica; bilo ih 3 vrste: kunovinske, srebrne i zlatne (u listinama 11. v. teži 409,5 g). Grivnjaš → golub.

GRIG Edvard Hagerup* (Grieg 1843-1007.), norv. kompozitor i dirigent; inspirisao se norv. nar. muz.; najjači u klavirskoj i kamernoj muz.; komponovao lirske komade za klavir, muz. iz Per Ginta, violinske sonate, norv. igre, klav. i violinski koncerte. scene iz Olafa Tritvasona i dr. (→ sl.)

[Illustration]

GRIGORESKO Nikola (1838.- 1937.). rum. slikar, realist, veoma raznovrstan po temama, najveći rum. um.

GRIGORIJE 1) sv., ktitor man. sv. Nikole na Sv. Gori, koji je po njemu prozvan Grigorijat; živeo krajem 14. v. i početkom 15. v., po predanju srp. porekla. 2) G. II, raški ep. u doba kralja Milutina: prepisao zakonik sv. Save ili Krmčiju (1305.) i darovao je man Hilandaru.

GRIGORJEV Apolon (1822.-1864.), rus. kritičar i pesnik, nemiran romantičan duh, protivnik larpurlarizma, pobornik slovenstva; pisao o Puškinu, Gribojedovu, Ljermontovu, L. Tolstoju i dr.; autobiografiju i polemike.

GRIGOROVIĆ 1) Vasilije I. (1815.-1876.), rus. slavist, prof. univ. u Kazanu i Odesi; radi naučnih ispitivanja putovao po B. P., gde skupio mnogo st. rukopisa, koji se sada nalaze u Rumjancevskom muzeju; gl. dela: Kratak pregled sl. književnosti, Istorija Mongola, članci o st.-sl. jeziku, spis O Srbima 14. i 15. v. 2) Dimitrije (1822.-1899.), rus. knjiž. realističkog pravca; među prvima obratio pažnju na patnje seljaka (Anton Goremika); opisao raspadanje feudalnog sistema u rus. selu. 3) Konstantin Danil (oko 1798.-1873.), slikar; učio kod A. Todorovića, potom u Beču; putovao po It.; odlikuje se bogatim, prefinjenim i harmoničnim koloritom (crtež mu nije uvek najbolji), i nežnom ljudskom i slikarskom osećajnošću, koja katkad prelazi u sladunjavost; možda najbolji jel. slikar u 1. polovini 19. v.; kao slikar ikona, sav u znaku baroka i pod jakim uticajem evr. slikara 17. v.; kao portretist radio u duhu malograđanske klasike svog vremena; prvi obilniji rad ikonostas Uspenske crk. u Pančevu; potom izradio ikonostas u Uzdinu, Temišvaru, Dobrici i Jarkovcu; slikao i portrete, od kojih dosad identifikovano oko 50. (Na sl.: T. Konstantin Danil.)

[Illustration]

GRIŽA → srdobolja.

GRIZAJ (frc.: grisaille), jednobojna slika u sivom, koja daje iluziju reljefa; tako rađene u sr. v., na krilima oltarskih slika, figure koje trebalo da liče na statue (kod braće Van Ajk); taj način ponovo oživeliu 17. v, hol., a prihvatili u 18. v. frc. slikari; istim imenom se nazivaju i emalji slikani u Limožu u doba renesanse.

GRIZAR Hartman (1845.-1932.), nem. istoričar; gl. dela: Luter, Život Martina Lutera i njegovo delo.

GRIZELDA, neobično lepa pastirka koja postala kneginja; tip idealne supruge obrađivan od Bokača, Petrarke i dr.

GRIZLI MEDVED (Ursus horribilis), s.-amer. medved vel. porasta (preko 400 kg) i sive dlake; 1 od najopasnijih zveri s.-amer. šuma.

GRIZLICA→ ulkus.

GRIL, Odisejev drug; veštica Kirka ga pretvorila u svinjče, a on posle odbio da uzme ljudski oblik.

GRILPARCER Franc (Grillparzer, 1791.-1872.), nem. dramatičar iz Beča; počeo kao romantičar »sudbinskom dramom«, zatim težio Geteovoj klasici, zaostajući iza njega i darom i nižim, skoro servilnim shvatanjem čojstva; iskoristio klasične i romantičarske teme za postavljanje psih. problema; drame: Blanka Kastilijanka, Pramater, Safo, i trilogija Zlatno runo, Kralj Otokar, Jevrejka iz Toleda, Verni sluga svog gospodara; novela: Sandomirski manastir.

[Illustration]

GRIM 1) Vilhelm (Grimm, 1786.-1859.), nem. knjiž.; s bratom Jakobom izdao čuvenu zbirku Dečje i kućne bajke; gl. delo: Nemačke junačke priče. 2) Jakob (1778.-1863.), filolog, osnivač nem. ist. gramatike, istoričar nem. starine; sa bratom Vilhelmom počeo Nemački rečnik; nas zadužio znalačkim slavljenjem naših nar. pesama, pomaganjem Vuku i jednom Crp. gramatikom; članci o nama u Sitnim spisima. 3) Hans (• 1875.), nem. pripovedač, nac.-socijalist; pokušao da um. ilustruje nac. socijalizam; gl. dela: roman Narod bez prostora, novela Put kroz pesak. 4) Herman (1828.-1901.), duhovit nem. esejist (Ogledi).

[Illustration]

GRIMALDINSKA RASA, crnačkoj slična rasa, koja živela u paleolitsko doba u j. Evr.; ostaci nađeni kod Mantona (Frc.); obeležja: duga lubanja, široko i nisko lice, nizak, širok nos i jaka prognatija; rast iznad osrednjeg, podlaktice i goleni srazmerno veoma duge.

GRIMASA (frc.), iskrivljivanje lica; podrugljiv izraz lica; neoubičajeni i preterani pokreti lica; kod dece često iz loše navike; nekad posledica živčanih oboljenja.

GRIMELSHAUZEN Kristof (Grimmelshausen, 1625.- 1676.), nem. romanopisac, najveći u 17. v., potucao se svuda u 30-god. ratu i svoja zapažanja uneo u roman Simplcisimus, važan dokument ondašnjeg društva.

GRIMZBI, grad (89 000 st.) i najveće riblje pristanište na Hamberu (Engl.); izvozi i ugalj.

GRIMIZ (ar.), purpur, prir. org. ljubičasto crvena boja; dobiva se u obliku bezbojnog soka (koji stajanjem na vazduhu prelazi u boju) iz raznih purpurnih školjaka (Murex purpurea) Sred. M.; po sastavu je dibrom-indigo; danas se izrađuje sintetički; malo se upotrebljava, jer boja nije postojana.

GRIN 1) Anastasijus (Grün, pseudonim Aleksandra Auersperga, 1806.-1876.), rodom iz Ljubljane; nem. pesnik, liberal, poslanik; gl. dela: Šetnje jednog bečkog pesnika, Nar. pesme iz Kranjske (prevod sa slov.). 2) Džon (Green, 1837.-1883.), engl. istoričar.

File: 0292.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

pisac odlične Istorije engl. naroda. 3) Džordž (1793.-- 1841.), engl. matematičar i fizičar; teoriski proučavao magnetizam i elektricitet, za čiju mat. obradu uveo pojam potencijalne funkcije i izveo tzv. G. obrasce.

GRINEVALD Matijas (Grünewald, • između 1470.-- 1483., † 1530.), nem. slikar, pun srednjev. misticizma u svom rel. osećanju i slikarskim temama, ali renesansni čovek po um. izvođenju i thn.; najznačajnije delo oltar u Kolmaru (1511.), 1 od najuzbudljivijih i najizrazitijih slika modernog slikarstva.

GRINELOVA ZEMLjA, deo arhipelaga sz. od Grenlanda (j. od Grantove Zemlje).

GRINIČ (Greenwich), deo Londona, u kojem je zvezdarnica (1675.), čiji se podnevak uzima za početni: mornarska šk.

GRIN MAUNTENS (Green Mountains), pl. lanac u

држави Вермонту (САД); највиши врх 1337 м.

GRINOK (Greenock), grad (81 000 st.) u Škotskoj (Engl.), na r. Klajdu; brodogradnja.

GRINTOVEC, najviši vrh (2558 m) na Savinjskim Alpima (Dravska Van.); blizu austr. granice.

GRINjA 1) (Tinea granella, fam. Tineidae), mali leptirić, čije bele larve pustoše po ambarima, izjedajući zrnevlje. 2) → pregljevi.

GRIP 1) (grippus epidemicus), zarazno oboljenje, povremeno se javlja u većim epidemijama, pandemijama; inkubacija oko 1 dana, češće kraća, ređe duža; počinje obično naglo; malaksalost, drhtavica, tmpt., bolovi mišića, zglobova, lak bol ždrela, kijavica, kašalj, glavobolja, zakrvavljene oči, često krvavljenje iz nosa, sukrvičav ispljuvak; mogu se javiti crevni simptomi (crevni oblik), plućni (plućni oblik) itd.; posle 3--8 dana tmpt. obično pada; ako ne nastupi komplikacija, dobro se završava; komplikacije: najčešće zapaljenje pluća, plućne maramice i dr., naročito često u epidemijama, uzrok smrtnog završetka; prouzrokovač nepoznat; nalazi se u krvi, sluzi nosa, ždrela obolelih i zdravih; prenosi se veoma lako, čak i dahom; lečenje simptomatično; predohrana: čuvati se bolesnika, prezdravelih, dezinfekcija nosa, ždrela, za vreme epidemije izbegavati skupove. 2) g. obalni, ribarska mreža potegača koju ribari potežu s mora na obalu ili na laću; ima krila i bokove, vreću nema; okanca vel. 10 mm; upotrebljava se za lov razne obalske ribe. 3) g. povlačni, mreža koju vuku brodovi na jedra ili s meh. pogonom; duga 50, visoka 12 m; upotrebljava se za lov ribe koja živi na dnu mora.

GRIS → brašno. G. kožni → kesaste promene.

GRIFIJUS Andreas (Gryphius, zapravo Greif, 1616*.--1664.), najveći nem. tragičar i komediograf 17. v., tipičan za barok (→ sl.).

[Illustration]

GRIFON (lat.-grč.) 1) kod st. Egipćana, Grka i Rimljana mitol. životinja: lav s orlovskom glavom, vratom i krilima; simvol vernog čuvara; u ant. arht. omiljena dekoracija u vidu plitkog reljefa. 2) pas srazmernih linija, dugačkih klempavih ušiju, podjednako duge ili oštre dlake, čija boja različita prema rasama; postoje vel. g., lovački psi, i mali g., kepeci, sobni psi. Rase vel. g.: frc. g., zvani šervilj, šareno-crven; korzikanski g., snažan i jak za lov u šumi; kortals g., poreklom iz Nem., gvozdenosiv s mrkim i sivim pegama, odličan za sve vrste lova; pinč ili penčer, šialjate njuške, nešto dužih ušiju, zatvoreno*sive i oštre dlake; ruski g., krupan, razvijenih obrva, beo sa crnim pegama; it. g., sn*inon, odličan za sve vrste lova, boje kulašaste ili bele, između prstiju ima smeđu opnu. Mali g.: briselski, oko 4 kg težak, riđ, dlake čekinjave; hol., nema obrva, žut, beo ili mrk. G. majmun, plavkastosiv, žut ili mrk, vel. i okrugle glave.

GRIČ, osamljeni krš.

GRK 1) → Grci. 2) vrsta vinove loze, crna grožđa, daje odlično crno vino; uspeva u Dalm., naročito na o. Korčuli.

GRKLjAN (larynx), deo aparata za disanje, organ govora; leži ispred ždrela; gornjim krajem vezan za jezičnu kost, donjim se nastavlja u dušnik; prednja strana ispupčena na vratu, naročito kod čoveka; sagrađen od 3 neparne hrskavice (štitaste, prstenaste i epiglotične) i 3 parne (trouglaste, Vrizbergove i Santorinijeve), koje čine šupalj kostur vezan i pojačan membranama i mišićima, koji omogućuju kretanje pojedinih hrskavica i glasnih žica; unutrašnjost g. obložena sluzokožom; na bočnim zidovima po 2 nabora: gornji su lažne, donji prave glasne žice; epiglotis (u čiji sastav ulazi epiglotična hrskavica) ima ulogu poklopca i zaštitnika g.; sprečava da hrana i tečnosti ulaze u organe za disanje (→ glas, govor, laringizam, laringitis, laringospazmus).

GRKOKATOLICI → unijati.

GRLENSKI VISOVI, položaji kod Kočana i Careva Vrha na bug. granici, čuveni zbog borbi u srp.-bug. ratu 1913.

GRLICA → golub.

GRLO, prednja strana vrata. Grleni suglasnici → suglasnici.

GRLOVIĆ Milan (1852.-1015.), knjiž. i publ.; pisao pesme, novele i feljtone; gl. dela: Album zaslužnih Hrvata i Moj život.

GRMEČ, plan. visoravan između varoši Bihaća i Ključa (Vrbaska Ban.); pojedini visovi 1 100--1 600 m, najviši Crni Vrh (1 604 m).

GRMLjAVINA, praskav zvuk koji se javlja pri el. pražnjenju u vazduhu (→ grom).

GRMUŠE (Sylviidae), pevačice naših krajeva, meka perja, šiljata jaka kljuna; obično prave gnezda po grmovima i čestaru; većinom selice; gl. rodovi: → slavuj, crvendać, crvenperka, carić.

GRNČARI → lončari. Grnčarstvo → keramika.

GRO Antoan Žan (Gros, 1771.-1835.), frc. slikar. klasičar, radio vel. kompozicije koje slave život i pobede Napoleonove; gl. dela Kužni u Jafi i Bojište kod Ejlaua.

GROB NEZNANOG JUNAKA, nađen 1921. na vrhu Avale i tu privremeno podignut skroman kameni krst; sad se, troškom Kralja Aleksandra, podiže monumentalan spomenik, koji se radi po zamisli i planu I. Meštrovića na samom vrhu Avale.

GROBARI (Silphidae), lešinari, bube tvrdokrilci koje se hrane uginulim životinjskim ostacima; veći broj vrsta: grobar (Xecrophorus), snažna crna buba sa dvema poprečnim prugama na prednjim krilima; polaže jaja na lešine malih sisara i ptica, koje zatrpava u zemlju; smrduša (Silpha atrata), crne boje; hrani se i biljnom hranom; slaninar (Dermestes lardarius), odrasli i larve se hrane slaninom, suhim mesom, krznom i dr.

[Illustration]

GROBLjE, kao naročito mesto za sahranjivanje mrtvih, postoji i kod većine primit. naroda; u Evr. bio nekada običaj da se mrtvi sahranjuju u kući (mnogo uspomena na taj običaj i u nas, npr. u poštovanju praga); od kraja neolitskog doba g. u blizini naselja, na vidnim mestima: raskršćima, bregovima itd.; rano nastao običaj da se grobovi obeležavaju nadgrobnim spomenicima: gomila, kamena ploča ili stub i sl., kod Jž. Sl. nalaze se obično u blizini naselja i u njima svaki rod ima svoj poseban deo; nekrštena deca i samoubice ne sahranjuju se u g.; u dalm. prim. i varošima J. Srbije, zbog oskudice u zemljištu, a pod stranim uticajima, postoje i kosturnice, u koje se prenose kosti iz običnih grobova (→ kult mrtvih).

GROBNIK, selo i st. grad kod Sušaka na it. granici; pripadao porodici Zrinjskih-Frankopana (1225.--1671.). Grobničko Polje, karsno polje s. od S*ušaka (Savska Ban.); zap. deo niži i veoma plodan, a i. viši, kamenit i nerodan.

GROG (engl.), piće od ruma, konjaka ili araka, vruće vode i šećera.

GROGI (engl.), ošamućeno stanje kod boksera koje* proizveo oštar i precizan udarac.

GRODNO, grad (35 000 st.) na r. Njemenu u Polj., važno tržište za žito i za drvo.

GROŽĐANI ŠEĆER, vrsta šećera u slatkom voću; u život. organizmu nastaje iz → glikoze.

GROŽĐE, plod → vinove loze; duguljaste ili okrugle bobice razne boje, skupljene u kupast, valjkast ili krilat grozd, čija veličina i težina zavisi od sorte; obično ih 2 na lastaru i to na supr. strani od lista; bere se kad potpuno dozri, a za vino tek pošto nadležna vlast dozvoli (§ 8 Zak. o vinu); vreme berbe utvrđuje se najpouzdanije merenjem šećera (širomerom) i kiseline (titracijom sa četvrtonormalnim rastvorom natrijeva luga, n/4 NaOH) širi; merenje se vrši svaki 3. ili 4. dan; kad se utvrdi da se procenat šećera ne povećava, a kiselina ne smanjuje, znači da je g. dozrelo; ako se takvo g. ne obere, bobice se smežuraju i nastaju sušci (suvarak), koji mogu na nekim sortama u povoljnim god. da se dobiju i dejstvom → plesni; berbu treba vršiti po suhom i toplom vremenu; treba paziti na čistotu g. i posuđa, odvajati natrulo g. od zdravog i paziti da šira ne

File: 0293.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

dođe u dodir s gvožđem, bakrom i cinkom. Rehuljavost g., nastaje usled lošeg sastava cveta, suhog vetra, dugotrajnih kiša ili niske tmpt. u vreme cvetanja, ili usled prevelike bujnosti čokota; suzbija se zaprašivanjem sumpornim prahom u cvetu, veštačkim oplođavanjem i zalamanjem bujne loze pred cvetanje i u cvetanju. Grozdovača → komovica.

GROZD (racemus), vrsta grozdaste cvasti, dugačka gl. vretena, na kojem raspoređeni cvetovi s dugačkim cvetnim peteljkama. Grozdast kelj → kelj.

GROZDBOJA (Phytolacca, fam. Phytolaccaseae), višegod. zeljasta biljka, visoka do 3 m, žbunasta, krupna lista i bela do zelenkasta cveta u grozdastoj cvasti; plod crna bobica; unesena iz J. Amer. i zadivljava svuda u j. Evr.; njene bobice služe za, bojenje vina, šećernih proizvoda i dr.

GROZNI, grad (97 000 ot.) na s. Kavkazu, nalazište nafte.

GROZNICA, patol. stanje organizma karakteristično isključivo po povišenju telesne tmpt. s ubrzanjem pulsa i disanja; nije iznenadno proizvedena, vel. količina toplote koju organizam ne može da reguliše i održi stalnost svoje unutarnje tmpt., već je termoregulatorni aparat iznenada regulisan za nenormalnu (višu) tmpt.; stoga se homotermni organizam uporno bori za održanje ove nenormalne (povišene) tmpt., kao što se pre toga uporno borio za održanje normalne tmpt.; kad uzroci ovog regulisanja termoregulatornog aparata za višu tmpt. iščeznu, iščezava i g., a organizam se vraća na svoju normalnu telesnu tmpt.; za merenje g. služi toplomer, koji se meće u usta ispod jezika, u čmar, pod pazuho ili u prepone; pod pazuhom normalna tmpt. iznosi do 37°, u čmaru i ustima do 37,5°; tmpt. 38° smatra se malom, do 39,5° srednjom, a preko toga visokom; i pod normalnim uslovima, naročito posle jela, telesna tmpt. može porasti na 37,2°-37,5°.

GROL Milan (• 1876.), prevodilac, kritičar i političar; upravnik Nar. poz.; min. prosvete (1928.).

GROM, naglo el. pražnjenje između oblaka i zemlje oličeno → munjom i → grmljavinom; javlja se kada je olujni oblak nisko, najčešće ispod 1500 m; obično udara u visoke predmete (građevine, drveće); hrast i topolu najčešće pogađa, jer sadrže najviše vode. Udar g,. čest u plan.; znaci: jasno ograničene opekotine, od kojih su 1 ulazne a dr. izlazne, te pokazuju pravac prolaska struje kroz organizam; izaziva potres mozga, mišićnu uzetost i zastoj, odnosno potpuno prestajanje disanja; 1. pomoć: dugotrajno veštačko disanje, po potrebi i nekoliko sati, dok posle ne počne sam disati; davati kardijake, kofein, efedrin i dr.; posledice kod preživelih mogu biti veoma teške, npr. poremećaj vida i sluha, nesanica, nesećanje na prošlost i dr. teške neuroze. Gromobran, postrojenja za zaštitu zgrada od groma; prir. groma objasnio, posle svog značajnog eksperimenta sa zmajem (1753.), Amerikanac Bendžamin Franklin; on ujedno postavio i 1. g. 1760.; danas postoje 2 tipa g.: Franklinov s dugačkim metalnim (i pozlaćenim) šiljkom, i Melzensov, dat 1865., bez ikakvih šiljkova; metalni šiljak Franklinovog g, postavlja se na najuzvišenijem mestu zgrade i vezuje za zemlju metalnim sprovodnikom koji se spušta duž zidova zgrade ukoliko je moguće strmije i bez okuka; Melzensov g. sastoji se od spleta metalnih sprovodnika postavljenih po krovu i po zidovima, i privezanih na više mesta za zemlju; u obe vrste g. atmosferska pražnjenja (udare groma) primaju šiljkovi ili splet žica po krovu i odvode ih u zemlju bez ikakve štete po zgradu; povrh toga, Melzensov g., koji svojim spletom žica i zemljom obrazuje manje ili više dobar Faradejev kavez, onemogućuje manje ili više da se spoljne manifestacije elektriciteta uopšte prenesu u zgradu; danas se mnogo više upotrebljavaju Melzensovi g., za koje i iskustvo pokazalo da su efikasniji od Franklinovih; osim g. za zaštitu zgrade, postoje takođe i razne vrste g. za zaštitu el. vazdušnih linija i dr. el. objekata u centralama.

[Illustration]

GROMADA, vel. masa kakve magmatske stene, obično nepravilna oblika, koja probila sedimentne ili koje dr. stene; ponekad i veće mase kakvih dr. masivnih stena (kam. soli, sprudnih krečnjaka i dr.). Gromadne planine, mase, masivi, postale ili izlivom vulkanskih stena, ili rasedanjem i pomeranjem plasa Zemljine kore.

GRONINGEN →Hroningen.

GRONICA, nar. ime za oboljenja svinja kod kojih otekne vrat (gronik); tim imenom se nazivaju antraks, bedrenica, hemoragična septikemija, a u nekim krajevima uopšte zarazno oboljenje svinja.

GROPIJUS Valter (• 1883.), nem. arhitekt, gl. pretstavnik moderne arht. koja se služi armiranim betonom i staklom.

GROS (nem.), vel. tuce, jedinica za merenje pisaljki, pera, dugmeta; 12 tuceta = 144 komada. Vel. g. = 12 g. ili 144 tuceta = 1 728 kom. Grosse aventure (contrat à la, frc.), zajam koji pomorci zaključuju i u kojem zajmodavac snosi rizik brodoloma, propasti broda ili robe usled više sile (frc. trg. zakonik, gl. 311. i d.). Grosist (nem.), trgovac koji ne prodaje robu direktno potrošaču, već trgovcu ili prerađivaču, i to obično u većim količinama.

GROS Džordž (Gross, • 1893.), nem. slikar, tendenciozan i ironičan kritičar modernog društva; odličan crtač; blizak karikaturi.

GROSGLOKNER, vis u Visokom Tauernima, u grupi Gloknera, na granici Tirola i Koruške; najviši (3 798 m) u austr. Alpima.

GROSUPLjE, selo kod Ljubljane; fabr. užarskih proizvoda.

GROT 1) Klaus (Groth, 1819.-1899.), nem. liričar, opevao na donjonem. dijalektu sev. ravnicu. 2) Nikolaj (1852.-1899.), rus. filozof; pripisivao uzroke bola i zadovoljstva različitosti ljudske aktivnosti; gl. delo: Psihologija osećanja. 3) Džordž (Grote, 1794.-1871.), engl. istoričar i državnik; gl. delo: Istorija Grčke.

GROTGER Artur (1837.-1867.), polj slikar, najviše obrađivao patetične patriotske teme.

GROTE Džordž (Grote 1794.-1871.), engl. istoričar; gl. delo: Grčka istorija.

GROTESKA (it.) 1) ornament koji za vreme renesanse otkriven u ruševinama rim. građevina, u duboko zatrpanim sobama, nazvanim pećinama (grotte); izveden u duhu pompejanskih fresaka, odlikuje se ljupkošću majušnih figura, čistotom linija i skladom celine; može biti i slikan i izveden plastično u stuku; ponovo ga uveli u um. Pinturikio i Rafael, radeći za pape u Vatikanu; mnogo se radio po celoj Evr. od 16. do kraja 18. v. 2) smešna figura, bliska karikaturi. Groteskan, preteran, neprir., veoma smešan.

GROTEFEND Georg (1775.-1855.), nem. filolog; otkrio metod za čitanje klinaste azbuke (Novi prilozi za razumevanje persepolitanske klinaste azbuke).

GROTLO 1) otvor na vulkanskom krateru. 2) otvor na palubi broda za ukrcavanje tereta i spremišta; za sigurnost broda važno da g. budu čvrsto zatvorena, da ih valovi ne bi otkrili i spremišta napunili vodom.

GROHAR Ivan (1867.-1911.), slikar; do 1900. bio realist i radio žanr (Devojka sa cvetom, Tiha sreća, itd.); posle, unekoliko i pod uticajem svoga zemljaka Ažbeta, u čijem ateljeu u Minhenu radio, prihvatio impresionističku thn.; kad se vratio kući, ušao u ljubljansku grupu slikara koji delili njegova shvatanja (Jakopič, Vesel, Oternen, Jama), i učestvovao s njima na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu; tu najviše radio pejzaže; nije bio mnogo plodan, ali raspolagao izuzetnim vizuelnim darom i dubokom slikarskom osećajnošću.

GROHOT 1) glasan, zvučan smeh. 2) parčad i blokovi stena na površini zemlje. Grohotljiva zemlja, u kojoj ima parčadi i blokova od stena, koje plug izorava.

GROCIJUS Hugo (Grotius, 1583.-1645.), hol. pravnik, državnik i humanist, osn. opšteg drž. i međunar. prava; u svom delu: De iure belli ac pacis trudio se da opravda ustanak Holanđana protiv Filipa II i

File: 0294.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

dokazivao da su ljudi stvorili državu ugovorom umnih i slobodnih građana, ali da ni posle toga nisu izgubili pravo na međusobnu jednakost i jednakost pred zak.

GROCKA, varošica (2 800 st.), sresko mesto i pristanište na Dunavu, u Srbiji (Dunavska Ban.); postala u 18. v.; kod nje Turci potukli Austrijance (1737.).

GROŠ (preko nem. od srlat. grossus), srebrn novac, u sr. v. kovali ga Italijani, Nemci, Francuzi U Turu, Česi pod kraljem Većeslavom II, a za Uroša I i Srbi; u Srbiji se delio na polugroševe i četvrtake; u 19. v. i početkom 20. v. u Srbiji 20 para; danas u Austr. stoti deo šilinga.

GRUBER Dane d-r (1856.-1927.), istorik; napisao niz rasprava iz hrv. ist. od kojih najznatnije: Borba Hrvata s Turcima od pada Sigeta do žitvadoroškog mira, Vojevanje Ljudevita I u Dalm., Borba Ljudevita I s Mlečanima za Dalm.

GRUBIŠNO POLjE, varošica (2 000 st.) i sresko mesto između gornjih tokova Čazme i Ilove (Savska Ban.); ciglana, strugara i parni mlin.

GRUDA, 1 od najstarijih božanstava u Indiji; pretstavljano kao jastreb ili orao s ljudskim telom.

GRUDEN 1) Igo (• 1883.), slov. pesnik; kao đak ušao u knjiž. i stekao izvestan glas kao pesnik; izdao dosad nekoliko zbirki. 2) Josip (1869.-1922.), slov. istoričar; napisao najopširniju popularnu ist. Slovenaca i mnoge rasprave na slov. i nem. jeziku; gl. delo: Zgodovina slov. naroda.

GRUDI, toraks, telesna obl., leži ispred (kod čoveka iznad) trbušne; nalazi se kod mnogih člankovitih životinja, naročito kičmenjaka; sadrži grudnu duplju, deo telesne duplje; kod zglavkara se sastoji iz većeg ili manjeg broja članaka (kod insekata 3, kod viših rakova 8); često mogu srasti s glavom u jednostavnu glaveno-grudnu obl. (npr. kod paukova); kod insekata samo grudni članci nose noge, uz to još i krila. Grudna duplja, kod sisara i čoveka, šupljina ograničena sa spoljne strane → grudnim košem, prema trbuhu dijafragmom; prema vratu široko otvorena (taj otvor ispunjen: mnogim organima koji su u vezi s vratom); podeljena s 2 plućne maramice na 2 dela; u svakom, l. i d., smešteno po 1 plućno krilo, odvojena međusobom sredogruđem (mediastinum), koje sadrži važne organe: srce sa gl. arterijama i venama, dušnik i dušnice, jednjak, mnogobrojne limfne žlezde i g. žlezdu kod dece (→ timus). G. influenca konja, zarazna bolest (prouzrokovač nepoznat); prenosi se uglavnom disanjem; znaci: vel. tmpt., mlitavost, ubrzano disanje i puls, nosni izliv (koji postaje žućkastosmeđ); komplikacije: najčešće krupozno zapaljenje pluća, a zatim edemi, nekroze kože, artritisi itd.); opasna i veoma zarazna bolest, leči se simptomatično. G. kanal (ductus thoracicus) → limfni sudovi. G. koš (thorax), koštano-hrskavični omotač g. duplje; obrazovan (kod čoveka) od g. pršljenova, 12 rebara i kosti; rebra vezana za g. kost rebrenim hrskavicama; prvih 6 pari vezuju se direktno, iduća 4 vezuju se zajedničkom hrskavicom,poslednja 2 slobodna, tj. ne vezuju se za g, kost; sve kosti g. k. pokrivene mekim tkivima, a unutarnja strana obložena plućnom maramicom. Grudnjak, deo m. i ž. nošnje u sev. Srbiji i Vojvodini; bez rukava, od pamučne tkanine ili od kože; u dr. krajevima mu odgovaraju gunjić, jelek, đečerma i sl. Grudobran, zemljani nasip male visine ispred ili sa strane rova da zaštiti strelca ili oruđe.

[Illustration]

GRUŽ. predgrađe i gl. luka grada Dubrovnika (Zetska Ban.); parobrodske veze sa svim našim i većim zap.-evr. lukama; žel. u vezi s unutrašnjošću Jugosl.; voj. pomorska akad., dominikanski man., agencije naših i većih stranih parobr. društava.

GRUŽA 1) l. pritoka 3. Morave, izvire na Vel. Brdu si. od G. Milanovca. 2) obl. u slivu r. Gruže, s 58 naselja i varošicom G. (Dunavska Ban.).

GRUZIJA → Đurđijanska.

GRUJEV 1) Damjan (1871.-1908.), četnik, rodom iz Smiljeva kod Prespe, prešao u Sofiju, gde bio među pokretačima makedonske unutrašnje organizacije i aktivan borac. 2) Joakim (1822.-1912.), bug. nac. radnik i pesnik, poznavalac i. jezika; pisao prigodne pesme, sastavio Bug. gramatiku i Tur. gramatiku.

GRUJIĆ 1) Jevrem (1826.-1895.), državnik; s mladom srp. inteligencijom stvorio 1. osnove liberalne stranke u Srbiji; istakao se na svetoandrejskoj skupštini 1858., u kojoj bio sekretar; 1860. postao min. pravde, ali brzo došao u sukob s kn. Mihailom zbog neslaganja u unutr. politici; osuđen na 3 god. zatvora (1864.), ali pomilovan (1865.); u aktivnu politiku ušao ponovo posle ubistva kn. Mihaila; zatim bio drž. savetnik i min. unutr. dela i pravde (1875.-1878.), poslanik u Carigradu, Londonu i Parizu; zanimljivi njegovi memoari Zapisi J. Grujića. 2) Nikanor (1810.-1887.), pesnik, crk. besednik i pisac; bavio se i prevođenjem s frc.; u knjiž. nazvan Srb-Milutin; istakao se kao govornik na majskom saboru u Karlovcima (1848.) i svesl. kongresu u Pragu; od 1871. administrator karlovačke patrijaršije; u poeziji prethodnik Branka Radičevića i polit. satiričar; oštro kritikovao Vukov prevod N. zaveta (Primetbe); gl. dela: Sv. Sava Nemanjić (spev), Uvod u tumačenje Sv. pisma, Iz života sv. ugodnika božjih; od znatne knjiž. i kult. vrednosti i njegova Autobiografija. 3) Radoslav d-r (• 1878.), prof. univ. u Skoplju; pisao mnogo, a najviše se bavio ist. srp. crkve i šk.; najbolji mu rad Srp. škole u beogradsko-karlovačkoj mitropoliji 1718.-1739,; u Skoplju uredio muzej; uređuje Glasnik Skopskog naučnog društva, 4) Sava (1840.-1913.), političar; vojnik po šk. i vaspitanju, vel. deo svog života proveo u diplomatskoj službi i politici; bio 5 puta pretsednik min. saveta, 4 puta min. vojni, poslanik u Atini, Petrogradu i Carigradu i pretsednik Drž. saveta; pod njegovom vladom uveden u život ustav od 1888. i doneseni osn. i najpotrebniji zak. u vezi s njim.

GRUJOVIĆ Božidar (Filipović Todor, 1778.-1807.), prof. univ. u Harkovu, prešao u Srbiju (1804.) i bio 1. sekretar Praviteljstvujuščeg sovjeta.

GRUM 1) gruj (it.) → ugor. 2) (engl.), sluga, pratilac, lakej.

GRUND Alfred (1875.-1914.), prof. nem. univ. u Pragu, geomorfolog; pored ostalog bavio se karsnom hidrografijom i morfologijom Dinarskih plan.

GRUNDGARN, gruntkorn (nem.), pređa dugačka 40-89 m, sastavljena iz trostruke mreže u koju se riba sama uplete; vuče se po prudovima sa 2 čamca, ili s 1 čamcem, ali joj tada drugi kraj vezan za barku.

GRUNDIRATI (nem.), postaviti donju, osn. boju, po kojoj se posle slika bojama.

GRUNDTVIG Nikolaj (1783.-1872.), danski rel. pesnik i mislilac, pripada nac. romantici; studijama iz danske i skandinavske prošlosti i mitol. (Nordička mitologija) hteo da oživi i uzdigne duh danskog naroda; tvorac prvog nar. univ

[Illustration]

GRUNTOVNE KNjIGE, gruntovnice → baštinske, zemljišne knjige.

GRUPA (it.) skupina. 1) društvena zajednica, čija se organizacija zasniva na nekom prolaznom zajedničkom cilju (npr. u igri se igrači podele u razne g. koje imaju razne ciljeve). 2) manji odred u voj. (peš., vplov. g.). 3) u mat.: skup elemenata (brojeva, permutacija itd.) kod kojih se kombinovanjem dvaju njegovih elemenata po određenom zak. dobiva ponovo element toga skupa; u novije vreme teorija g. ima važne primene u algebri, geom. i fiz. G. petorice, pretstavnici nac. muz. pravca u Rus., iz petrogradske šk.: Mili Balakirez, Cezar Kjuj, Modest Musorgski, Aleksandar Borodin i Nikolaj Rimski-Korsakov, čiji ideal bio: da stvore nac. stil kao sredstvo za izraz u muz. nac. karakteristike, da sačuvaju u svojoj muz. njenu unutarnju vrednost kao apsolutne muz. i da naprave vokalnu muz. izvorom iz kojeg će da teče jasno psih. razjašnjenje; smatrali da operska muz. mora da ilustruje tekst verno i da ne sme da bude prazna, kao što to bio slučaj u it. operi. Grupeto (it.), melodiski. ukras oko gl. tona, bilo odozgo naniže ili obrnuto; u 1. slučaju znak se piše \sim*, a u 2. obrnuto

GRUPNI BRAK → brak.

GRUS (nem.), kvarceviti pesak koji postaje raspadanjem stena u kojima ima dosta kvarca (granit, gnajs i dr.).

GRUŠALICA (kolostrum), prvo mleko po porođaju kod žene. Gruševina, kod sirenja deo potsi-*

File: 0295.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

renog mleka, koji se odvoji od surutke i očvrsne,

te služi za izradu sira; kod zgrušanog mleka (pokvarenog) tako se nazivaju čvrsti sastojci koji su sadržani u takvom mleku.

GRUŠI Emanuel (Grouchy, 1766.-1874.), frc. maršal; istakao se u revoluciskim i Napoleonovim ratovima, ali svojom neaktivnošću mnogo doprineo Napoleonovom porazu kod Vaterloa.

GRCI, narod ariskog porekla u j. delu B. P. i na o. u Jonskom i Egejskom M.; u svemu oko 10 mil.: 6 mil. u Grč., ostali u Rus, Carigradu, na Kipru, u Aleksandriji, j. It. i SAD; iz M. Az. preseljeni gotovo svi u Grč. 1922.-1924.; današnji G. mešavina od ariskih Jelina, neariskih starosedelaca, Sl. i Arbanasa, a bilo i dr. (npr. rom.) primesa; ipak očuvali svoja gl. obeležja (većinom pripadaju mediteranskoj rasi), jezik i kulturu, mada u mnogom podlegli stranim uticajima; u Trakiji i Makedoniji bave se više zemljr., inače stočarstvo pretežnije, kod primoraca ribolov, trg. i pomorstvo; veoma razvijeno gajenje vinove loze i masline; karakterističan deo grč. nar. m. nošnje → fustanela; po veri prav., ali u običajima i verovanjima mnogo ostataka iz st. jelinske rel.; ima i verovanja sl. porekla (npr. verovanje u vukodlake). »Grci«: u zap. delu Crne Gore, u B. i H., pa i u Beloj Kranjskoj ima mnogo priča o G. ili Kaurima kao starijem stan.; njima se pripisuju i starine iz sr. v.; možda taj naziv uspomena na ranije hrišć., primljeno od Grka, kad je »Grk« značio isto što i hrišć. (u dr. krajevima se takve starine pripisuju Latinima, tj. kat.).

GRČ (spasmus), svako iznenadno, bez naše volje, bolno skupljanje (grčenje) mišića izazvano živčanim nadražajem; zahvata mišićne grupe, pojedine mišiće ili samo pojedina vlakna. Klonični g. u obliku trzaja; tonični g. u obliku kočenja; obe vrste izražene naročito kod padavice.

GRČIĆ 1) Jovan (• 1855.), prof.; studirao prava, a 1877. postao nastavnik gmn. u N. Sadu; uređivao 2 knjiž. lista: Stražilovo (1885.-1888., 1892.-1894.) i Javor (1889.-1892.); na osnovi prepiske za vreme tog urednikovanja obradio 4 knj. Portreti s pisama; poznat po svojoj Istoriji srp. književnosti (nedovoljno kritična i samostalna); dao više udžbenika, nem.-srp. i mađ.-srp. rečnik; mnogo pisao o poz. i dao za njegovu ist. kod nas dosta priloga; mnogo prevodio s nem. 2) Jovan Milenko (1856.-1876.), pesnik i pripovedač; pesme mu nejednake vrednosti, s dosta opštih romantičarskih tema, ali malo istinskog talenta; dao nekoliko stvari pune topline i neposrednosti koje duboko potresaju; u našoj poeziji među prvima imao posebno osećanje za prir. i ispevao u tom rodu nekoliko dobrih pesama; mada romantičar, unosio u pripovetke prijatan ton humora (→ sl.).

[Illustration]

GRČICA 1) larva tvrdokrilca gundelja. 2) (Menyathes trifoliata fam. Gentianaceae), zeljasta biljka s rizomom, tročlana lišća, belih do crvenih cvetova skupljenih u cvast grozd; krunice levkaste i iznutra dlakave; sadrži glikozid meniantin, nešto smole i skroba; u med. se upotrebljava obično u obliku čaja, koji svojim gorkim ukusom popravlja apetit (folia Trifolii fibrini); ranije se upotrebljavala i protiv groznice, glista i dr.: a narod je primenjuje i spolja kod dugotrajnih kožnih bolesti.

[Illustration]

GRČKA, kraljevina na J B. P. (130 199 km², 6.5 mil. st.); prim. zemlja veoma razuđene obale, s puno zal., pol. i o.; vel. broj o. u Egejskom M. vrši ulogu spajanja G. sa M. Az.; unutrašnjost većinom plan. (stočarstvo), mahom gola (pasivni krajevi) s visokim plan. (Pind, Tajget, Parnas; najviši Olimp 2918 m); veće ravnice u dolinama većih r., naročito u Tesaliji i maked.-tračkom prim. (zemljr.); na celom prim. i nizijama u unutrašnjosti sred. klima s toplim i suhim letom, koja nije dovoljno pogodna za zemljr.; 4 vel. reke, čiji celi tokovi u G.: Arta i Aspropotamos (sliv Jonokog M.), Salamvrija i Bistrica (sliv Egejskog M.); u maked. prim. donji tokovi r. Vardara, Strume i Meste; donji tok Marice čini granicu prema Tur.; stan. prav. → Grci; na Kritu ima i musl. Grka; Srba ima u Makedoniji, Arbanasa u Epiru, na Atici i Peloponezu i nešto Aromuna na Pindu; zemljr. se zanima 54%, stočarstvom 20%, ind. 18%, i trg. 8% stan.; zemljr. jača u Tesaliji, Makedoniji i Trakiji: cerealije zadovoljavaju ⅗ potrošnje; pored žita, duvan i pamuk; u st. G. mnogo vinograda i maslinjaka; zbog oskudice u uglju ind. slaba; stoga se i rude (gvožđe, olovo, cink, mangan, boksit), kojih i nema mnogo, izvoze neprerađene; ⅓ fabr. radnika zaposleno u fabrikama duvana; posle Rus. druga zemlja po izvozu duvana; izvozi još: vino, suho grožđe, smokve, masline, ulje; uvoz mnogo veći od izvoza; trg. mornarica po rangu 10. u svetu; prestonica Atina, gradovi: Pirej, Volos, Larisa; na Peloponezu: Patras, Aros i Kalamata; na Kritu: Heraklion, u Epiru: Janjina, u maked. prim.: Solun, Serez, Drama i Kavala; mnogi gradovi znatno uvećani naseljavanjem Grka iz M. Az. po razmeni stan. 1923., između G. i Tur.: Atina narasla za 282%, Pirej za 402%, Solun za 478%. U preist. doba: naseljena narodima nepoznata porekla (Prejelini), koje Grci nazivali Pelazgima; u to vreme imala veoma razvijenu kulturu (→ egejska kultura). Jelinsko doba (12.-4. v. pre Hr.); od 1500. počeli da se naseljavaju Grci (Jelini), koji vremenom naselili kopnenu G., o. i naspramne obale M. Az., ali u toku celog st. v. živeli podeljeni po plemenima; u 6. v. pre Hr. o prvenstvo u G. otimale se → Sparta i Atina; u toku → grč.-pers. ratova prevagu stekla Atina, koja u 5. v. pre Hr. okupila pod svojim vođstvom i najveći broj o. (atinska hegemonija); u strahu za svoje posede na kopnu, protiv nje otpočela borbu Sparta (→ peloponeski ratovi) i uspela privremeno da izbije na čelo svih Grka (hegemonija Sparte); ali ni njena vlast nije trajala dugo; u 1. polovini 4. v. pre Hr. nju potisla Teba, koja u sr. G. obrazovala svoju hegemoniju; oštre borbe između Sparte, Atine i Tebe iznurile sve grč. državice i nagnale ih, posle bitke kod → Mantineje (362. pre Hr.), da zaključe opšti mir, po kojem se G. raspala na mnogo malih državica. Jelinističko doba (4.-2. v. pre Hr.); slabost grč. državica iskoristio krajem 4. v. pre Hr. maked. kralj Filip II i nametnuo im svoju vrhovnu vlast (posle bitke kod → Heronrje 338.); njegov sin → Aleksandar Vel. zauzeo celu Prednju Az. i Eg. i osn. vel. carstvo; ali po njegovoj smrti ono se ubrzo raspalo na → Eg., Siriju i Makedoniju sa G.; neslogu i međusobice ovih država iskoristili Rimljani i zauzeli prvo Makedoniju (168. pre Hr.), pa zatim Siriju (64. pre Hr.) i Eg. (30. pre Hr.); pored sve nesloge st. Grci učinili ogromne usluge celom

File: 0296.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

čovečanstvu, jer presadili kulturu i. naroda u svoju otadžbinu, razvili sve njene grane i predali ostalim evr. narodima. U sr. v. G. ulazili u sastav →Viz. i potpala zajedno s njom pod Turke; pod njihovom vlašću ostala sve do početka 19. v.: za razliku od ostalih hrišć., Turci davali Grcima u toku 17. i 18. v. znatne povlastice: poveravali im sve više položaje u prav. crk., dopuštali da trguju i davali im (za novac) zvanja gospodara u knež. Vlaškoj i Moldavskoj; pri svem tom kod Grka se, početkom 19. v., javila težnja za potpunim oslobođenjem; u zemlji su na tom radili hajduci, a u inostranstvu društvo → Heterija; znak za ustanak dali su (1821.): Ipsilanti, ađutant rus. cara Aleksandra I, i Ali-paša Janjinski; ustanak trajao 8 god. (1821.-1829.); strahovita zverstva, koja tad izvršili Turci, izazvala ogorčenje cele Evr. i nagnala vel. sile (Rus, Frc. i Engl.) da intervenišu u korist Grka (bitka kod → Navarina); kad Turci ostali uporni i posle toga, rus. car Nikola I objavio Typ. rat i nagnao je da pristane na osn. nezavisne grč. kraljevine (1830.), koja obuhvatila krajeve j. od Artskog i Voloskog Zal. i deo Kiklada; novoosnovanom grč. državom vladali 1830.-1932. prvo ustanički vođ Kapodistrija, zatim Oton I, Konstantin I i Aleksandar I; za vlade Đorđa I (1863.-1913.) G. dobila od Engl. Jonska O. (1863.), vodila 3 rata e Turcima (1878., 1897. i 1912.) i 1 o Bugarima (1913.); u njima dobila: Tesaliju, j. Makedoniju,j. Trakiju i o. Krit; njegov sin Konstantin (1913.-1917. i 1920.-1922.). kao zet Vilhelma II, naginjao u toku svet. rata Nem.; stoga Venizelos digao revoluciju (1916.) na Kritu i uvukao G. u rat s Nem. i Bug.; prisiljen od saveznika na abdikaciju, Konstantin ustupio presto sinu Aleksandru (1917.-1020.), za čije je vlade G. proširena u Trakiji i M. Az.; kad je A. umro, na presto opet došao Konstantin, ali posle neuspelog rata s Turcima, za vreme kojeg preseljeno 1,5 mil. Grka iz M. Az. u G., ponovo prinuđen na abdikaciju (1922.); 1922.-1935. G. bila rpb., pa onda pretvorena u monarhiju, s kraljem Đorđem II na čelu. Grčka azbuka, razvila se iz feničanske; do 5. v. pisalo se s desna na levo, kao i feničanski; ima 26 slova. G. jezik, pripada kentum-j. indoevr. jezičke porodice, ali ne pripada nikakvoj grupi srodnijih j.; razlikuje se: → starogrč. i → novogrč. G. vatra, smeša kreča i nafte; upotrebljavala se u st. doba u bitkama na moru; paljena na splavovima i onda terana među neprijateljske brodove. G. književnost sačuvala u svom razvoju savršen kontinuitet u toku skoro 3000 god. i pokazuje bitne osobine jelinske rase: utančanost duha i živahnost mašte; deli se na 3 vel. perioda: klasični, viz. i moderni ili novo-g. 1) Klasični period: dela vel. pisaca g. antike spadaju u red najsavršenijih i najoriginalnijih tvorevina čovečjeg duha; junački ep izvire iz dubina jelinske nar. duše (Ilijada, Odiseja, dugo pripisivane Omiru, i kozmogone pesme Hezioda); u 6. v. pre Hr. njega zamenjuje lirsko pesništvo rel., polit. ili eligičvog karaktera (Kalin, Terpandar, Tirtej, Mimnerm, Solon, Teogen, Arhiloh, Alkeja, Safo, Anakreon, Alkmeon, Stezihor, Simonid, Bahilid, Pindar i Arion); u Periklovo doba (5. v. pre Hr.) svi knjiž. rodovi dostižu najčistiji oblik: tragedija (Eshil, Sofokle, Euripid), komedija (Aristofan i Menandar), proza i ist. (Herodot, Tukidid i Ksenofon), flz. (Platon i Aristotel), besedništvo (Antifon, Lizije, Izokrat, Demosten, Eshin, Hiperid i Likurg); gl. pretstavnici aleksandriskog i g.-lat. razdoblja su: Apolonije sa Roda i Kvint iz Smirne (epigram), Teokrit iz Sirakuze (idila), Zenon (stojicizam), Epikur (epikurejizam), Piron (skepticizam), Plotin, Porfir i Jamblik (neoplatonizam); ist. obrađivali Arat, Polib, Dionizije iz Halikarnasa, Diodor sa Sicilije, Plutarh, Pauzanije i geogr. Strabon; od romanopisaca istakao se Lucijan, a od kritičara i gramatičara Zenodot, Zoil i Aristarh; u dodiru s hrišć. (2.-4. v.) g. duh je našao nove knjiž. oblike: apologiju, rel. polemiku (Justin, Irinej, Klement iz Aleksandrije i Origen), i propoved (sv. Vasilije, sv. Grgur Nazijanac, sv. Jovan Zlatoust); to je ustvari prelaz u sledeći period. 2) Viz. period: g. srednjev. knjiž., mada se držala ant. tradicija i klasičnih oblika, imala obeležje pobede hrišć., koje je duboko izmenilo jelinski duh; istoriografija beleži plejadu istaknutih pisaca, čije su preteče Prokop, Agatije, Petros Patrikios, Menandar Protektor i Teofilakt; ohrabljena od Konotantina VII i podržavana delima patrijarha Fotija, istoriografija dobiva poleta u 9. v.; Mihailo Psel, najčudniji i najsjajniji duh svog vremena, trudio se (2 v. kasnije) da podigne u 1. red ovaj knjiž. rod, koji će blesnuti punim sjajem u 12. v. (Nićifor Brijenski, Ana Komnina, Jovan Kinam, Nikita Akominat i Evstatije iz Soluna); pod dinastijom Paleologa javljaju se značajni istorici: Đorđe Akropolit i Pahimeriji (13. v.), Nićifor Gregor i car Jovan VI Kantakuzen (14. v.), Laonik Halkokondil i Đorđe Francis (15. v.); svetovno pesništvo, elegično i didaktičio. manjeg značaja, pretstavlja u 1. redu Đorđe Pisid; epigram obrađuju: monahinja Kasijana, Jovan Geometris, Hristofor s Mitilene i Jovan Mauropos; a stihovani roman Teodor Prodrom (Ptohoprodrom), veoma raznolik pesnik, koji neke pesme piše na nar. jeziku; dok sentimentalni roman uglavnom ide tragom aleksandriske šk., dramsku um. pretstavljaju samo »misterije«; u obl. rel. pesništva, gl. pretstavnici viz. knjiž. (Roman, Jovan Damaskin i Kuzman Jerusalimski) stvaraju dela trajne vrednosti; rel. proza uzima nar. karakter (Ćirilo iz Skitopola, Leontije, sv. Teodosije, Jovan Malalas i Teofan); međutim, pod uticajem klasične antike, javlja se uporedo reakcija protivu ovog nar. pravca u knjiž., koja dolazi do izraza u delima patrijarha Arete (9. v.), Ceca, Evstahija, Grgura ič Korinta (12. v.), Panudisa (14. v.), Teodora sa Tasa, Laskarisa, Krisolorada, Musurisa i Argiropolosa; ovi poslednji svojom delatnošću u It. uveli humanizam na 3. 3) Moderna g. k. mogla se razviti tek posle oslobođenja; pred rat za nezavisnost (1821.) pojavile su se pesme klefta, koje spadaju u red najlepših nar. poezija; izražavaju ljubav prema prir., otadžbini i porodici, a divlju mržnju prema ugnjetaču; docnije prevlađuje polit. tendencija; pesme Rige od Fere (1751.-1798.) potstiču balk. narode na pobunu; među intelektualcima ovog doba posebno mesto zauzima Adamant Korajis (1748.-1833.), koji se smatra ocem očišćenog jezika (katarevusa), zatim Jovan Vilaras (1771.-1823.), lirski pesnik. i Atanas Hristopulos (1772.-1849.), anakreonski pesnik; odmah se javljaju 2 šk.: jonska, koja dala najlepše n.-g. lirske pesme do kraja 19. v.; osn. je → Solom Dionis, pored koga su se istakli pesnici: Andrija Kalvos (1792.-1867.), pisao ode čudnog jezika i ritma; Antonije Matesis (1794.-1874.), pisac 1 ist. drame; Julije Tipaldos (1814.-1883.), nežan lireki pesnik; Jakov Polilas (1824.-1896.), Đorđe Tercetis (1800.-1874.), Gerasim Markoras (1826.-1911.) i Andrija Leokaratos (1811.-1901.), satiričar; i atinsku šk., koju karakteriše jezički purizam; u njoj se ističu: → Rangavis, Aleksandar i Panajot Sucos, Teodor Orfandis (1817.-1886.), Dimitrij Vernardakis (1834.-1907.), dramski pisac i komentator Euripida), Ahil Parashos (1838.-1895., lirski pesnik), Dimitros Paparigopulos (1843.-1873.) i Spiridon Vasilijadis (1845.1874, Galateja); u obl. proze dali značajna dela: Pavlos Kaligas (1814.-1896., romam Tano Vleka), Angelos Vlakos, Irinajos Asopios i Emanuel Roidis (1835.-1904., roman Papa Jovanka); atinskoj šk. prnpadaju svi romantičari savr. G.; izvesni knjiž. obrazovali posebnu grupu, njihova dela ih stavljaju čas u jednu, čas u dr. šk., čas u obe istovremeno: Đorđe Zalokostas (1805.-1858.), čije najlepše pesme pisane nar, jezikom; Spiridon → Zambelioo, Aristotelis Valaoritis (1824.-1879.). nac. pesnik (pesme Atanasije Dijakos, Kira Forsini i Fotinos); Dimitrios Vikelav (1835.-1909., Lukis Laras); Đorđe Vizinos (1852.-1892., balade u duhu g. tradicije) i Dimitros Koromilas (1850.-1898., vodvilj Pastirkin ljubavnik i Marulina cpeća). H. razdoblje n. g. k. otvorio Jovan → Psiharis, koji je svojim delima učvrstio upotrebu nar. jezika; njegovi su saradnici i učenici: Aleksandar Palis, D. Tangopulos, M. Filintas, Al. Fotiadis itd.; pored njih u duhu Psiharisa pisali još i romanopisci Argirio Eftaliotis (1849.-1923.),. Jovan Vlahojanis (• 1868.), Andrija Karkavicas (1886.-1922.), Konstantin Hadžopulos (1871.-1920.); lirski pesnici Lambros Porfiras (1879.-1932.), Jovan Griparis (• 1871.), pripovedač i dramaturg Jovan Kambisis (1872.-1932.) i pesnik i pripovedač Đorđe Drosinis (• 1859.); najistaknutiji pesnik ovog doba je Kostis → Palamas; posebnu grupu obrazuju knjiž., koji ostali po strani psiharističkog pokreta: Alekeandar Papadiamandis, Al. Morantidis, Kosta Kristalis, Jovan Kondilakis, Konst. Hristomanos, Pavlos Nirvanas, Zaharije Papandoniu, Konst. Kavafis, St. Marzokis, L. Mavilis, Konst. Teotokis i M. Argiropulos; u savr. n. g. k. pretstavnici pesništva: Sotiris Skipis, Angelos Sikelianos, Kosta Varnalis, Markos Avgeris, Rigas Golfis, Kostas Uranis i T. Drakopulos (pseud.; Mirtiotisa); novele i romana: Demosten Vutiras, Emanuel Lukidis, An. Travlandonis, Dem. Kamburoglu, D, Kokinoo, Trasos Kastanakis, Staratis Mirivilis; poz. knjiž.: Grgur Ksenopulos, Spiros Melas (drama Život jedne noći igrana u Beogradu), Pantelis

File: 0297.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

Horn, Timos Moraitinis, Teodor Sinadinos, Dimitr. Bogris i Galateja Kazancakis; knjiž. kritike: Fotos Politis, Aristos Kambanis i Ilias Vutieridis, Kleon Paraohos, Telos Agras, P. Haris, K. Dimaris itd. G. ljubav → pedofilija. G. muzika, st. m. se razlikovala od današnje, jer melodija bila u zavisnosti od teksta; najkraće trajanje tona zvalo se hronos protos, a od njih već stvarane ritmičke celine; Grci imali znake za visinu i trajanje tonova; vokalnu i instrum. muz., kao i znake za njihovo obeležavanje; u g. m. nije postojala harmonija u našem smislu, već samo sviranje ili pevanje melodije u raznim oktavama; osnova tonskog sistema tetrahord (4 tona), od koga bile sastavljene potpuna (teleion) i promenljiva potpuna (metabolon) sistema; gl. oktavne vrste (skale): dorska (e¹-e), fritiska (d¹-d), lidiska (s¹-s); sporedne, koje su postajale menjanjem tetrahorda osn. oktavnih vrsta: gornji stavljan ispod donjeg (hipo-lestvica) ili donji stavljan iznad gornjeg (hiper-lestvica), a bilo ih 4: hipolidiska (F-f), hipofrigiska (hiperlidiska; g-g¹), hipodorska (hiperfrigiska; A-a), hiperdorska (h-h1*); imali i transpozicione skale: osn. ton dorske skale uzimao se kao polazni, iznad njega izgrađivane sve aktivne vrste sa svojim rasporedom tonova; imali 3 zvučna roda; dijatonski, hromatski i enharmonski; kod enharmonskog primenjivana i četvrtina tona; od žičnih instrumenata imali liru i kitaru, a od duvačkih aulos i dr. Srednjev. g. m. → vizantiska muzika. G.-pers. ratovi, vođeni između Grka i Persijanaca (500.-448. pre Hr.); dele se na: → Darijeve, → Kserkeove i ratove delskog saveza. G. projekt → Katarina II. G. religija, upočetku prir. r. s obožavanjem predaka; bogovima u životinjskom obliku prinošene žrtve; najvažnija boginja Mati Zemlja (Gea); pobedom pojedinih plemena pobeđivali i njihovi bogovi, koji vremenom očovečeni; njihov krug smanjen od seobe Grka (2000. pre Hr.); pesnici Omir i Heziod počinju mitol. doba izborom najboljih (12) bogova na Olimpu: Zevs, Hera, Posejdon, Demetra, Hefaist, Atena, Apolon, Artemida, Ares, Afrodita, Hermes i Hestia; pored toga Grci verovali u podzemni svet (had), sudbinu (→ parke), vile (erinije i furije), imali proročišta i priređivali verske svečanosti: misterije (Demetri i Dionizu); kasnije se opet širila nar. r., st. mitovi tumačeni etički i stvarani novi (sofisti, Platon, Evripid); u jelinističko doba orijentalni kultovi (Izida, Kibela i kult Mitre) potisnuli domaće, a javile se i monoteističke ideje; vera bila državna; žrtve prinosili kraljevi ili najviši drž. činovnici. G. umetnost, um. st. Grka trajala, otprilike, 8.-3. v. pre Hr.; arht. prvenstveno rel. karaktera; gl. spomenik hram, u čijoj se celi bez prozora nalazio kip božanstva kome je posvećen; imao pravougaonu osnovu, stubove, grede i dvoslivni krov, koji obrazuje zabate (frontone, timpane); svodova i kubeta u g. arht. nema; materijal za zidanje prvo drvo i kamen, a od 5. v. mramor; pojedini delovi na hramovima bili bojadisani; veoma jasni i jednostavni po osnovi i konstrukciji, hramovi nisu bili naročito raznovrsni niti se vremenom mnogo menjali; ima ih 3 vrste: dorskog stila s oniskim i zdepastim stubovima i jednostavnim kapitelima, triglifima i metopama; podizani u 6. i 5. v. pre Hr. na zemljištu današnje j. It. i Sicilije (u Pestumu, Agrigentu, Selinuntu) i balk. G. (na o. Egini, u Olimpiji, Atini); najznačajniji spomenik dorskog stila i 1 od najlepših na svetu: Partenon, koji sagradio arh. Iktinos na atinskom Akropolju u Periklovo doba; jonskog stila imaju vitkije stubove i kapitele s volutama, a podizane najviše u 4. v. pre Hr. u M. Az. (u Efezu, Halikarnasu); i korintskog stila, čiji stubovi imali kapitele bogato ukrašene akantovim lišćem; lepota g. hramova u logičnoj zamisli, jednostavnim oblicima i znalački nađenim proporcijama; osim hramova g. arht. ostavila mnoge druge spomenike: monumentalne kapije ili propileje, gimnazije, poz., stadione, grobnice itd. Vajarstvo najradije pretstavljalo ljudske prilike i to u prir. srazmerama; likovi bogova malo se razlikuju od ljudskih; kult nagog tela bio veoma razvijen i našao najviši izraz; do 5. v. samo m. figure nage, a posle često i ženske; kipovi najviše rađeni za hramove, ali bilo i nadgrobnih spomenika i poprsja; prvi materijal drvo i kamen, od polovine 7. v. pretežno mramor, a od 5. v. još i bronza; najstariji kipovi (od 8. do kraja 6. v.) shvaćeni stilski i monumentalno: s malo pokreta, u dostojanstvenom stavu, punoj i mirnoj plastici, bez duševnog izraza na licu; od početka 5. v. vajarstvo više realističko, davalo figurama komplikovane stavove i žive pokrete, savršeno poznavalo anat. ljudskog tela i težilo da ostvari idealnu i apstraktnu lepotu čovečjeg lika; Miron, Fidija i Poliklet u 5. v. a Skopa, Praksitel i Lisip u 4. v., pretstavljaju;* vrhunac g. klasične skulpture, koja je čovečnija, od ijedne pre nje u ist. čovečanstva; Mironov Diskobol, Fidijina Atina, friz i frontoni na Partenonu, Polikletovi Sportisti, Praksitelov Hermes, Skopine glave i Lisipove Figure rs i biste, uz još mnoge kipove i reljefe nepoznatih um., pretstavljaju večito i dragoceno bogatstvo svet. vaj*arstva. Slikarstvo, koje bilo raznovrsno i na vel.. visini, nije se očuvalo; o njemu se sudi na. osnovi rim. imitacija i slika na vazama; i ono se razvijalo od stilskog ka realističkom, i od linearnog ka kolorističkom; najslavniji slikari bili Polignot i Zeuksis; radile se i freske i slike na dasci. Primenjena, zan. um. bila veoma razvijena i raznovrsna; Grci unosili svoj vel. um. smisao u obradu i najmanjeg predmeta, bio on od. ilovače, drveta i bronze ili slonove kosti, srebra i zlata. G. filozofija, počinje oko 550. pre Hr. u M. Az.; karakteristika: prir. flz., panteizam, evolucija; gl. pretstavnici Tales, Anaksimandar, Anaksimenes, Heraklit, zatim Pitagora, Ksenofon, Parmenid, Zeno, Empedokle, Anaksagora, Demokrit i dr.; sofisti: Protagora, Gorgija, Prodikos, Kritija i dr. idu više za praktičnom primenom pomenute flz. na moral, veru i politiku; pojavom → Sokrata (469.-399. pre Hr.) g. f. menja iz osnove svoj pravac i pristupa izučavanju unutrašnjeg života čovekova, a tim ulazi u svoju klasičnu fazu sa → Platonom i → Aristotelom na čelu. G. crkva postala u današnjoj G. od njene samostalnosti (1821.-1829.); njom upravlja atinski mitropolit.

GRŠKOVIĆEV ODLOMAK, glagoljaški st.-sl. spomenik sh. recenzije iz 12 v., nađen 1890.

GUAM, najveće o. (544 km2) u grupi Marijanskih O. (Vel. Ok.); kablovska stanica; pripada SAD.

GUANAKO, životinja slična lami i alpaki; živi naročito u visokim predelima Anda (J. Amer.), naročito u Čileu.

GUANO 1) prir. đubrivo, nagomilani miner. ostaci životinjskih ekskremenata i leševa, koji se nalaze u vel. naslagama i vel. prostranstvu u suhim i beskišnim predelima (Peru, Afr.; sporadično u pećinama i drugde); sastoji se uglavnom od lako rastvornih fosfata i jedinjenja azota (15% N); ispiranjem kišom smanjuje se sadržaj u azotnim jedinjenjima; i sam g. (do vrsti ptica g.),. kao i fosfati iz kojih kiša isprala azotna jedinjenja imaju značaj kao sredstva za veštačko đubrenje zemlje; raniji njihov značaj znatno smanjen fabrikacijom miner. soli za veštačko đubrenje. 2) naročita vrsta vešt. đubriva za poljopr. svrhe; spravlja se mlevenjem delova morskih životinja (školjke, fosili itd.).

GUANČI, izumrli stanovnici kanarskih O., po jeziku bili srodni Verberima.

GUARANI → Tupi.

GUATO, indijansko pleme oko g. toka → Paragvaja.

GUBA 1) bolest → lepra. 2) gljiva → trud. G. ovaca (Stomatitis infectiosa crustosa), zarazna boleet ovaca i koza, najčešće kod jagnjadi i jaradi, ali mogu da obole i starije ovce i koze; znaci: ospe oko ustiju i nosa, koje se pretvore u kraste; jak svrab, zbog čega se životinje češu i pogoršavaju stanje krasta; odrasla grla bolest lako podnose i ozdrave u roku od mesec dana; mlade životinje ne mogu da sisaju od bola; usled otežanog uzimanja hrane kod njih može nastupiti jako mršavljenje, često i smrt; leči se održavanjem čistote i lečenjem obolelih mesta mazanjem mastima ili tečnostima (jodni glicerin, razblaženo sirće itd.). Gubavica 1) krastava žaba. 2) → u macaklici.

GUBAR (Lymantria dispar), leptir čija gusenica štetočina listopadnih šuma i voćnjaka; krilati leptir viđa se u julu i avg.; ženka, prljavo-belih krila, troma, ne leti, polaže na koru drveta 400-800 jaja, umotava ih u lepljivu masu na koju se nalepe žute malje sa njenog trbuha; gusenice izlaze tek idućeg proleća; imaju na leđima 6 nizova bradavičastih ispupčenja plave i crvene boje, brste lišće šumskog drveća i voćki, i posle 2 mes. se preobraze na lišću u lutku; na-*

[Illustration]

File: 0298.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

vale gusenica traju obično 3-4 god.; suzbijanje: sastrugati

i spaliti gomilice jaja ili ih premazati smešom katrana i petroleuma ili jakim rastvorima voćnih karbolineuma; protiv gusenica, čim se pojave, prskati ili zaprašivati arsenovim sredstvima; stresati gusenice sa voćaka i stavljati na debla lepljive pojaseve ili obviti stabla vunom i vezati da se spreči penjanje gusenica na voćke.

GUBER, grubo tkan i težak pokrivač od vune ili težine; tkaju same žene.

GUBERNATIS Anđelo (de Gubernatis, 1840.-1913.), it. pisac pesama, novela, drama, naučnih studija iz orijentalne knjiž., mitol. i folklora; gl. dela: Biografski rečnik savr. pisaca, Opšta ist. knjiž.

GUBERNIJA, vel. adm. obl. u Rus; u doba carstva evr. Rus. se delila na 50, Polj. na 10, Sibir na 5 g. itd.; bile veoma prostrane: npr. Arhangelska g. obuhvatala 858 930 km², u Sibiru bile još veće; na čelu jedne nalazio se gubernator, a na čelu nekoliko g. (Kavkaz): gen. gubernator, u SSSR zamenjuju se postepeno drugom podelom.

GUBEC Matija († 1573.), vođ seljačkog ustanka u Hrv Zagorju protiv hrv. i mađ. plemstva; uhvaćen i umoren u Zagrebu prikivanjem na usijan gvozden presto i krunisanjem usijanom gvozdenom krunom.

[Illustration]

GUVERNANTA (frc.), vaspitačica, odgojiteljica.

GUVERNER (frc.), gl. upravnik neke pokrajine. kolonije ili ustanove. Guvernman, uprava nad nekom pokrajinom.

GUVIJON-SEN-SIR Loran (Gouvion St. Cyr, 1764.-1830.), frc. maršal; istakao se u borbama kod Novog i u Pruskoj, Šp. i Rus; ostavio Memoare.

GUGUTKA → golub.

GUDAČKI KVARTET, kamerni ansambl koji se sastoji iz 1. i 2. violine, viole i violončela; javlja se još u polovini 18. v., više u orkestarskom stilu; ustvari stvorio ga Jozef Hajdn, a usavršili ga pretstavnici bečke šk.: Mocart i Bethoven.

GUDEA, vladar grada Lagaša (oko 2 490. pre Hr.), otpočeo borbu protivu naroda Gutu; sagradio hram bogu Nin-Girsi i ukrasio ga svojim bistama. kojih do danas nađeno 12.

GUDEL Vladimir (• 1869.), knjiž. istoričar; gl. delo: Nem. utjecaji u hrv. preporodnoj lirici.

GUDIMEL Klod (Goudimel, 1505.-1572.), frc. kompozitor, pripadnik prot., hugenotskog pokreta, zbog čega i stradao u vartolomejskoj noći; nasuprot principima hol. šk., uneo u crk. pesme nar. melodiski stil, u kojem vlada harmonski, a ne kontrapunktski princip; komponovao Horacijeve ode, šansone, motete, mise, ali najznačajniji psalmi.

GUDRON (frc.), veštački asfalt, smolasti ostatak dobiven preradom nafte posle destilacije maziva; dodaje se čvrstom prir. asfaltu, a upotrebljava se kao vezivni materijal pri briketiranju uglja, a i za izoliranje temelja zgrada od vlage.

GUDRUN → Kudrun.

GUD TEMPLARS (engl.) → Gut-templerski red.

GUŽON 1) Aleksandr (Goujon, 1766.-1795.), 1 od poslednjih montanjara u frc. konventu; osuđen na smrt zbog učešća u prerijalskoj zaveri; ubio se pre no što je poslan na gijotinu. 2) Žan (1515.-1568.), frc. vajar i arhitekt iz doba renesanse; najčuvenije delo: Česma nevinih.

GUZMAO, šp. fizičar, nazvan »leteći čovek«; podigao se u vazduh pomoću dima (1709.) paljenjem izvesnih materija ispod svoje sprave.

GUJANA 1) → Gijena. 2) obl na SI J. Amer., između Orinoka i Amazona; ispresecana rečnim dolinama; tropska klima i vel. količina taloga, naročito na obali Atlanskog Ok.; z. deo pripada Venecueli. j. Braz., a i. je kolonijalna obl. Vel. Vrit., Hol. i Frc. Britanska G. (231 774 km², 308 000 st.), ½ obrađene zemlje pod šeć. trskom, ostalo pod orizom. kavom, j. voćem, kakaom itd.; vade se zlato i dijamanti; izvozi: rum, šećer, oriz, batate, drvo, dijamante; gl. mesto Džordžtaum. Francuska G., (88 240 km², 18 000 st.) zemljište na J plan.; terasasto nagnuto prema obali Atlanskog Ok.; klima topla, veoma vlažna i nezdrava; zemljr. (kakao, kava, šeć. trska) i eksploatacija kaučukovih šuma; gl. mesto Kajena. Holandska G., hol. posed (129100 km², 150 000 st.), između Engl. i Frc. G.; klima tropska. nezdrava, zemljište plodno: oriz, šeć. trska, kava kakao, banane, kaučuk; od ruda: zlato i boksit; gl. mesto Paramaribo. Gujanske Planine, na SI J. Amer.; najviši vrh Roraima (2 600 m.).

GUJIN ČEŠALj (Julus), sjajnomrka valjkasta šumska stonoga, čvrste kože i nežnih, mnogobrojnih nogu kojima lagano mili; hrani se biljnom hranom; boravi na vlažnim mestima.

[Illustration]

GUKE → kesaste promene.

GULAŠ, u pari kuvana, u parčad sečena goveđina sa raznim začinima (poglavito lukom i crvenom paprikom).

GULDEN (nem.), forinta, hol. forinta, florin, jedinica novca Hol.; deli se na 100 centa; iz 1 kg čistog zlata kuje se 1653,44 g.

GULE, komadi drveta nepravilna oblika, dobiveni iz deblovine nesposobne za thn. svrhe, a najviše iz paljevine i krupne granjevine; prave se od hrastovine guljenjem beljike i kore, a od kestenovine guljenjem kore i like (otud i naziv); od njih se prave ekstrakti za štavljenje kože.

GULIVEROVA PUTOVANjA, satira engl. pisca Svifta na ljude i društvene ustanove; imaju 4 dela: Guliverovi doživljaji kod Liliputa (patuljaka), U Brobdinjaku kod divova, Na letećem ostrvu Laputi i Među razumnim konjima.

GULIJANSKA (SVRLjIŠKA) OVCA, rasprostranjena u okolini Svrljiga i po ograncima Svrljiškeh Pl., prilično sitna, bela, crna ili šarena; daje vunu nešto bolju od krivovirske ovce.

GULO, zver → žderavac.

GULŠEHRI, šejh Ahmed, tur. mistični pesnik 14. v.

GULjELMINETI Amalija (• 1885.), it. pesnikinja; ogledala se pa drami, prozi i pesmama koje se odlikuju uglađenom formom i osećajnošću; gl. dela: Glasovi mladosti, Ljubav i dr. (zbirke).

GUMA 1) (grč.), smeša vulkanizovanog kaučuka i različitih dodataka (do 75%): cink-oksida, faktisa, oksida gvožđa, smole, čađi i upotrebljene g. (regenerata); dobiva se iz smeše kaučuka, pomenutih dodataka i određene količine sumpora presovanjem i izvlačenjem u različite oblike, koji se potom vulkanišu (→ vulkanizacija) da se dobiju gumeni predmeti; gumirano platno i slični gumeni objekti s umetnutim tkaninama izrađuju se prevlačenjem tkanina pastom, dobivenom iz smeše kaučuka, dodataka i benzina, koji ovde služi kao rastvorno sredstvo za kaučuk, pa se posle toga vulkanišu na hladno sumpor-monohloridom. 2) (grč.-lat. gumma), patol. proizvod stvoren uticajem raznih uzroka (tbk. sifilisa, sporotrikoze, mikoze); kod sifil. g. postoje 3 zone: centralna sadrži nekrotično tkivo postalo raspadanjem ćelija; sr. ima očuvane ćelije i tvorevine karakteristične za sifil. zapaljenja; granična je y kontaktu s organom ili tkivom u kojem se širi patol. proces. Gumasti kupus → keleraba. Gumene čarape od rastegljive tkanine ili protkane gumenim vlaknom, upotrebljavaju se kod proširenih vena, ili kod otoka, posle povreda idi preloma; smanjuju tegobe; umor nastupa teže. Gumi-arabika → arapska guma. Gumi-štampa → ofset-štampa. Gumigut, biljna smola dobivena zasecanjem kore tropskog gumi-drveta u Indiji i na Cejlonu; čvrsta zelenkasta masa, upotrebljava se za izradu boja, lakova i u med. Gumijevac → fikus.

GUMILEV Nikolaj (1886.-1921.), rus. pesnik i teoretičar akmeizma, ispočetka učenik simvolista, zatim samostalan; voli egzotiku, podvige, daleke strane; streljan u Petrogradu kao neprijatelj sovjetske vlasti; zbirke pesama i knj.: Nasleđe simvolizma i akmeizam.

GUMPLOVIĆ Ludvig (Gumplowicz, 1838.-1909.), austr. pravnik i sociolog sl. porekla; pisao o drž. pravu, soc. flz. i naročito sociol. (Borba rasa).

GUNARSON Gunar (• 1889.), islandski pesnik i romanopisac, opisuje islandske legende i savr. život; romani: Prezreni, Sedam dana u tami (iz svet. rata).

File: 0299.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

GUNDELjI. majske kokice (Melolonthidae), krupne bube tvrdih prednjih krila i nevešte letu; obično se pojavljuju početkom leta i brste lišće hrasta, vrbe, trešnje, šljive i dr. drveća i voća; larva živi u zemlji i hrani se korenovim žilicama; celo razviće g, traje 3-4 god.; u vel. broju javljaju se određenih god. i nanose vel. štete; mogu se upotrebiti za hranu svinja i kokoši, i za đubrenje zemlje; suzbijanje: skupljati ~ uništavati odrasle bube, što češće obrađivati zemlju, uništavati crve (dovoditi živinu za vreme obrade); voćke prskati ili prašiti arsenovim sredstvima.
[Illustration]
GUNDOLF Rihard (pseud. Gundelfingera, 1880.-1931.), najveći nem. kritičar 20. v.; protivnik ist.-filološke i formalno-estetske šk., materijalizma i realizma; tumačio pesnike kroz dinamičku analizu lnčnosti i dela; gl. dela: Helderlin, George, Hajnrih Klajst, Cezar. Cezar 19. v., Šekspir, Gete.
GUNDULIĆ 1) Ivan, Dživo (1598.-1638.), najveći jsl.
[Illustration]
književnik ranijih pokrajinskih knjiž.; dramski pisac, pesnik, filozof i istorik; dao dela po jez. prilično zastarela, ali po mislima i osećanjima trajna; iz plemićke porodice koja je Dubr. rpb. dala mnoge kneževe, poslanike na stranim dvorovima, sudije, osnivače man., naučnike i hadžije: obrazovanje stekao u Dubrovniku; kao činovnik rpb. idealno savestan; bio knez u Konavlju, član Apelacionog suda, oi*. zastupnik, senator, sudija i član Malog vijeća; za kneza nije biran, jer umro pre 50 g.; mladost, izgleda, proveo u renesansnim zabavama, zatim izdržao duboku unutarnju borbu. pokajao se i postao tumač ideja kat. reakcije: bio duboko religiozan, vel. patriot i Ol.; sahranjen u dubrov. franjevačkom samostanu; napisao 11 drama, od kojih sačuvano 5: Dubravka (prikazana 1628.), Arijadna (štampana 1633.), Prozerpina ugrabljena, Dijana, Armida (dramatizovana scena iz Tasovog Oslobođenog Jerusalima); iz ljubavne lirike sačuvan samo Ljubovnik sramežljiv (prevod s it.); Ferdinandu II, knezu od Toskane (prigodna pesma), Pjesni pokorne kralja Davida (prevod 7 psalama), Od veličanstva božijih (pobožna pesma); od svih dela najvažnija: Dubravka (pastorala), apoteoza dubr. rpb., → Suze sina razmetnoga (rel. spev) i → Osman (ist. romantični opev u 20 pevanja). 2) Trojan, trgovac; primio štampariju kn. Radiše Dmitrovića i oštampao u Beogradu (1552.) Evanđelje; o toj štampariji nemamo mnogo podataka, ali je po svoj prilici prenesena u Mrkšinu prk. 3) Franjo (1539.-1589.), dubrovački istoričar; opremao arhivsku građu za ist. Dubrovnika, ali je nije sam iskoristio, već to učinili M. Gundulić i J. Ristić; bio cenjen kao crk. pravnik i zastupao Rpb. sv. Vlaha u Rimu; 1570. učinio joj neprocenjivih usluga za vreme rata hrišć. lige protiv Turaka; moderno kodifikovao st. dubr. Statut od 1272. 4) Dživo Šiškov (1678.-1721.), unuk → 1), dubrovački pesnik. nimalo originalan; njegova pastirska igra Radmio poslednja te vrste u dubr. knjiž. 5) Šiško (1633.- pesnik, sin → 1); očuvana mu drama Sunčanica: nije imao ni približno talenta svog oca.
GUNERA (Gunnera, fam. Gunneraceae), biljni rod rasprostranjen na j. hemisferi. naročito u Austral. i J. Amer.; vrsta G. chilensis gaji se u Evr.
GUNO Šarl Fransoa (Gounaud, 1818.-1893.), frc. kompozičor i dirigent; pod uticajem nem. romantičara; komponovao opere: Safo, Krvava monahinja. Faust, Filemon, Kraljica od Sabe, Romeo i Julija i dr , Te Deum, Oče naš, Sedam reči Hristovih. Stabat Maher, kantate, oratorijume i dr. (→ sl.).
[Illustration]
GUNTER, u Nibelunškoj pesmi kralj Burgunda, stvoren po ist. ličnosti Gundikaru; u pesmi brat Krimhilde, a muž Brunhilde i 1 od krivaca za Sigfridovu smrt; pao kao žrtva Krimhildine osvete na Atilinom dvoru; pod imenom Gunar junak nord. legende.
GUNj, gunjac, gušče, gunjiče, deo nar. balk. nošnje od sukna tamnosmeđe ili crne boje, s rukavima, obično dug do pojasa, ponegde (sev. Bosna, Slav., Vojvodina) skoro do kolena; nose ga i žene, naročito zimi; u Crnoj Gori beo g. zovu gunjina (→ bjelača). Gunjić, u J. Srbiji jelek, sukneni haljetak, deo m. nošnje; kratak do pojasa, bez rukava; ako je od čohe, zove se fermen.
GUNjA → dunja.
GURBET, gurbetač, gurbetin (tur.) 1) Ciganin. 2) → pečalba.
GURGL, selo u Ectalskoj Dolini (Austr.) na najvećoj nadm. v. (1927 m).
GURGO Gaspar (Gourgaud, 1783.-1852.), frc. gen.: otišao s Napoleonom na o. Sv. Jelenu i tamo pisao Memoare, po Napoleonovom diktatu.
GURIDI, musl. dinastija (1148.-1215.) u Afganistanu l Indiji koja smenila → Gaznavide.
GURKO Josif (1828.-1901.), rus. gen.; istakao se u krimskom ratu i rus.-tur. ratu (1877.-1878.), za vreme kojeg dopro u blizinu Carigrada.
GURKHE, indisko ratničko i vladajuće pleme u Nepalu (oko 10 000). odlični voj.; nar. oružje kukhri. širok kriv nož.
GURLIT 1) Kornelijus (• 1850.), nem. um. istoričar i arhitekt, pisao o nem, i frc. arht. iz doba baroka, po um. u Dalm. 2) Ludvig (• 1885.), pedagog, najvatreniji kritičar intelektualističko-dogmatičke šk. u Nem.; pobornik individualnog vaspitanja; smatrao da u vaspitanju treba poći od prir. deteta (Rusoov princip), da vaspitanje ženskih treba da bude približno muškom i da se stvaranje čoveka jake volje i karaktera može postići preko um. vaspitanja i ručnog rada; vel. protivnik rel. nastave; gl. dela: Nemačka i njene škole, Vaspitanje za muškost.
GURMAN (frc.), koji jede mnogo a probrano. Gurme, poznavalac, ljubitelj vina i dobrog jela
GURMON Remi (Gourmont, 1858.-1915.), frc. pisac; u romanima opisuje erotična raspoloženja i nastranosti; plodan kritičar i knjiž. istoričar simvolizma i nove knjiž.; gl. dela: Fizika ljubavi, u kojem dao flz. erotike, Estetika frc. jezika i Problemi stila.
GURNE Vensan (Gournay, 1712.-1759.), frc. ekonomist; prvi fiziokrat.
GUSAR (lat.) 1) kpt. ili istovremeno i vlasnik trg. broda koji u ratu dobivao ovlašćenje da može zarobljavati nepr trg. brodove.* treba ga razlikovati od pirata, koji na svoju ruku pljačkao i ubijao posade trg. lađa, bez razlike narodnosti; iz naše ist. (Neretljani, Omišani itd.) vodili rat po načelima tog doba i nisu bili pirati; gusarenje ukinuto pariskom dek laracijom (1856.). 2) veslački klub u Splitu; 1932. prvak Evr. u osmercu.
GUSENICA 1) larva leptira crvolikog izgleda; na grudima ima 3 para člankovitih nogu, a na trbuhu po pravilu još 5 pari tzv. lažnih nožica:
[Illustration]
koža često pokrivena izraslima i dlačicama katkad otrovnim; u toku rastenja g. se presvlače; odrasle često grade čaurice od svilaste materije u kojima se preobražavaju u lutku; hrane se pretežno biljnom hranom i mnoge od njih vel. šumske i poljske štetočine; uništavaju ih mnoge ptice i grabljivi insekti, a i paraziti. 2) u mašinstvu, beskrajna traka sastavljena od povezanih čeličnih pločica; upotrebljava se umesto točkova kod traktora, tenkova itd. Guseničar, mirišljava brzonoga (Colosoma sycophanta), 1 od naših najkorisnijih i najlepših insekata tvrdokrilaca zelenozlatnih pokrilaca, glave i grudi sjajno tamnoplavih; hrani se gusenicama i lutkama štetnih leptirova i u vel. mera učestvuje u slabljenju i prestanku njihovih navala; kada se uhvati izbacuje žitku tečnost jakog zadaha.
GUSINjE, varošica (2600 st.) u Plavskom Polju, z. od Plavskog J. (Zetska Van.); klima oštra, jer mesto opkoljeno visokim plan.
GUSIĆI, st. hrv. pleme oko grada Biograda na moru; docnije se povukli u Piku; od njihovih saplemenika veoma, važno bratstvo Kurjakovića u 14. v. i linija Krbavskih knezova.
GUSKE (Anseridae), ptice plovuše slične plovkama, ali krupnije i sa mrežastim piskom bez vel. štitića; više vrsta; divlje vrste legu se poglavito na S; kao domaće životinje jako rasprostranjene u čitavom svetu; njihovo gajenje kao privr. grana veoma rentabilno; gaje se radi mesa, jaja i perja; naročito cenjeno meso od kljukanih g., guščija mast, jetre od kljukanih g., od kojih se spravljaju spec. pastete; guščje perje prvorazredno, najskupocenije; nekada od guščjih pera iz krila pravljena pera za pisanje; 1934. u Jugosl. bilo 1 132 507 g. Guščja koža, naježena k. kod čoveka usled spoljnih nadražaja (hladnoće), sa pojavom

File: 0300.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

sitnih kvržica i podignutim maljama (usled skupljanja kožnih mišića uspravljača malja); jako izražena kod utopljenika. G. trava → slez.
GUSLE, gudački instrument, napravljen obično od 1 kom. javorovine, orahovine, hrastovine, borovine, dudovine i dr. tvrđeg drveta; spoljašni oblik varjača (corpus) ima: dno ili dance (krug), ivicu (venac), strane (lice) od kojih se na 1 nalazi kljun (repačica, zapinjača, tetiva), a na dr. divčik (držak, duz-drvo) s 1 ili 2 rupe za čivije (držalje ili ključeve); na kraju divčika nalazi se glava (ili slika); preko šupljeg korpusa razapeta uštavljena koža, na kojoj ima nekoliko rupa (jasnica); na donjem kraju g. nalaze se 1-2 kljuna (zapinjače) za koji se utvrđuju mala povesma crne konjske dlake debljine g-žice kod violončela; njihov dr. kraj omota se oko čivije da bi se strune mogle zatezati ili otpuštati; strune su od kože odvojene kobilicom i udaljene od divčika, tako da ga prsti pri sviranju uopšte ne dodiruju; svira se gudalom, pravljenim od leskovine ili šimšira, savijenim za četvrtinu kruga; i na njemu je crna konjska struna; gudalo se maže smolom (jednogodišnjom); na g. je mogućno izvesti oktavu i po, ali guslari najčešće upotrebljavaju obim do kvinte; kod dvostrunih g. 1 struna drži osnovni ton, a 2. ide hromatski za oktavu; retko su štimovane u terci ili kvinti; karakterističnije je kada d. strupa daje kvartu naniže (5. st.); flažolet tonovi izvode se jakim pritiskivanjem prstiju na strune i lakim prevlačenjem gudala bliže kobilici. Guslar, pevač nar. epskih pesama uz gusle; najobičnije slepci. kojima to u izvesnoj meri i profesija; najznačajniji Filip Višnjić, poznat pesnik i pevač pesama o 1. ustanku; danas najbolji u Crnoj Gori, Herc. i Sandžaku, gde se epska poezija još neguje; u Srbiji se modernizuju, a u Vojvodini ih više nema; bili ne samo pevači, već i dobri interpretatori, a često i tvorci nar. pesme; živeli nekad na dvorovima vlastele, a imali ih i poneki bos. i herc. begovi; obično pevaju uveče, prilikom domaćih svetkovina. i javno ponajviše na crk. saborima.
[Illustration]
GUSTAV 1) G. I Vaza, šved. kralj (1528.-1560.), kao običan plemić oslobodio svoju otadžbinu od Danske, sekularizovao crk. imanja i razvio ind. i trg. 2) G. II Adolf (1611.-1632.), obnovio šved. vojsku i uzeo učešća u 30-god. ratu u Nem.: ubijen od Valenštajnovih voj. kod Lucerna. 3> G. III (1771.-1792.), izneo mnoge liberalne reforme, smanjio povlastice plemstva i ratovao s Danskom i Rus. 4) G. IV (1792.-1809.), zbačen s prestola. 5) G. V, šved, kralj. stupio na presto 1907 (Na sl.: G. II Adolf.)
[Illustration]
GUSTIJERNA → cisterna.
GUSTINA, masa jedinice zapremine nekog tela, izražena u gramovima. G. žel. mreže, broj km žel. pruga u nekoj obl., podeljen brojem km njene površine. G. naseljenosti, prosečan broj stan. na 1 km² površine; dobiva se kad se broj stan. neke obl. podeli brojem km² njene površine; zavisi od prir. uslova obl., kult.-privr. stupnja stan. i ist. prilika. G. struje el., pretstavlja odnos jačine s. u amperima (Amp.) i površine elektrode u sm² (dm², mm²); izražava jačinu s. po jedinici površine; g. s. u sprovodnicima odn. specif. jačina s. (s) je od- nos između jačine s. i preseka sprovodnika s = /q*
GUTA (lat.) 1) kap, suza. 2) → giht.
GUTANjE, prenošenje hrane iz usta u želudac; voljni akt dok hrana ne dodirne meko nepce. tj. dok ne upadne u ždrelo; otad počinje serija refleksnih pokreta; pri piću, tečnost silazi sopstvenom težinom do pred ulaz u želudac; ako je u jednjaku njena nakupljena količina dosta vel., ulazi u želudac, ne čekajući pokret jednjaka, koji snosi u želudac samo ostatak tečnosti; pri g. čvrste hrane, zalogaj silazi ka želucu pod dejstvom skupljanja mišića ždrela i jednjaka; kod izvesnih bolesti postoje poremećaji, npr. posle preležane difterije, usled paralize mekog nepca, epiglotisa i dr. G. vazduha, mana konja; konj guta vazduh, zbog čega nastaju poremećaji u radu organa za varenje, te konji s tom manom obično mršave; dosta ozbiljna; u nekim zemljama stavljena u red povratnih mana, zbog koje se kupoprodajni ugovor može poništiti.
GUTAPERKA (malajski), dobiva se iz mlečnog soka tropskog drveta (Isonandra gutta i dr.) uparavanjem ili dodavanjem tople vode, koja izdvaja sirovu g.; čisti se fabr. i prerađuje u različite predmete; po sastavu slična kaučuku, jer sadrži terpene sastava (S₁₀N₁₆)n, samo ima više smole (10-70%); fiz. se razlikuje od kaučuka, jer nije elastična. Na toplom plastična i može se preraditi i presovati u najrazličitije oblike; ohlađena postaje čvrsta, nije krta i zadržava i najsitnije reljefe, koje dobila plastičnom preradom. Upotrebljava se kao odličan el. izolator za morske i dr. kablove, izradu hir. instrumenata i otisaka u galvanoplastici.
GUTACIJA (lat.), odavanje vode iz biljke u vidu kapljica, u slučajevima kad zemlja topla i vlažna, a odavanje vode → transpiracijom sprečeno; takvi su uslovi: u vlažnim predelima leti posle zalaska sunca; zemlja zagrejana, koreni nastavljaju i dalje da intenzivno primaju vodu iz vlažne podloge, a vazduh hladniji i vlažniji, te transpiracija umanjena; suvišna voda se tada izbacuje u kapljicama (večernja rosa). G. se vrši i preko noći; vodene kapljice izlaze kroz hidatode, ispod kojih se završavaju sudovi lisnih nerava.
GUTENBERG Johan (1397.-1468.), nem. štampar; znatno usavršio štamparsku veštinu (→ sl.).
[Illustration]
GUTI, narod nepoznatog porekla, koji oko 2620. pre Hr. došao sa S, napao i uništio državu Akada i osn. novu dinastiju koja vladala Haldejom između 2620.-2490. g. pre Hr., njihova prestonica nalazila se u gradu Arafi; danas Kerkuk na l. obali Tigra, oko 150 km z. od Mosula.
GUTS-MUTS Johan Fridrih (Guts-Muths, 1759.-1839.), nem. pedagog, saradnik → Salcmanov; delio gimnastiku na: pravu, ručni rad i igre uveo n. sprave; nazvan ocem gimnastike; gl. delo: Gimnastika za mladež.
GUT-TEMPLERSKI RED, udruženje osn. u Njujorku 1852., čiji se članovi odriču upotrebe, pravljenja i prodaje alkoholnih pića. Gut-templer, lice koje ne pije alkohol.
GUTURALNI SUGLASNIK → suglasnik.
GUTFROJND Oto (1889.-1927.), češki slikar, čuven naročito sa svojih portreta.
GUC (it.), poveći čamac za ribarenje i sport na moru.
GUCKOV Karl (Gutzkow, 1811.-1878.), knjiž. mlade Nem.; romanopisac i dramatičar; gl. delo: Urijel Akosta (tragedija).
GUČA, varošica (1600 st.) i sresko mesto u Dragačevu, jz. od Čačka (Drinska Ban.).
GUČEVO, plan. na d. obali Drine, j. od Loznice (Drinska Ban.); najviši Crni Vrh (769 m). Čuvena po borbama koje se sept. i okt. 1914. vodile između srp. i austr. vojske.
GUČETIĆ 1) Ambroz (1563.-1632.), bisk. i knjiž.; napisao više teol. i ist. dela (među njima i rodoslov kuće G.); od interesa njegove dopune slavnom Orbinijevom delu. 2) Arkanđeo (1533.-1610.). učen dominikanac i knjiž.: i.zdao 2 rozarija: bogorodičin i isusovački; zaslužan i za uređenje domin. man. u Dubrovniku. 3) Ivan († 1667.), humanist; neko vreme jezuit; bavio se dramskom knjiž.; napisao dramu Io po 1 Ovidijevoj pesmi, a preveo i dramu

File: 0301.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

o Lavu VI Filozofu. 4) Nikola (1549.-1610.), filozof; napisao više flz. i drž.-polit. dela, koja još nisu dovoljno proučena i ocenjena. 5) Pavle, slikar 18. v., radio najviše portrete (najčuveniji p. Benka Staja). 6) Savko († 1603.), pesnik; napisao u stihovima veoma dugu tragediju Dalida, koja ustvari spoj iz 3 it. drame: Grotove Hadrijane i Dalide, i Điraldijeve Orbeke; u njoj obrađen motiv Romea i Julije.
GUDžARAT, obl. u Indiji (si. od ušća r. Inda); dobro uspeva pamuk. Gudžaratski jezik, n.-indiski jezik koji se govori u G. G. književnost, nastala pod uticajem hinduske, imala još u 15. v. svoje pesnike: od njih najbolji Premanand (iz 17. v.), koji bio liričar, epičar, dramatičar i filozof; sadašnja knjiž. se sastoji uglavnom od prerada i prevoda.
GUŠ → smuk.
GUŠAVOST (struma), oboljenje štitne žlezde, njeno povećanje vidno na vratu spreda ili sa strane: više teorija objašnjavaju g.: a) nedostatak joda, b) vodno-zemljana, v) infektivna, g) mešovita teorija (skup od 2 ili više prethodnih); najverovatnije infektivna; opada u mnogim zemljama zahvaljujući hig. merama; u Jugosl. jako razvijena (Slov., Slav., Bosna, i. Srbija, oko Kopaonika i Šarplanine); nije opasna po život. kao oboljenje ove žlezde gde poremećena njena sekrecija (→ Bazedovljeva bolest, miksedem); pritiskom na okolne organe koji put izaziva otežano disanje i gušenje, poremećaj srčanog rada i promenu glasa; lečenje: jodnim preparatima ili operacijom (delimično vađenje obolele žlezde).
GUŠOBOLjA, nar. izraz za razna oboljenja guše. najčešće označava → difteriju.
GUŠTANj, varošica (1300 st.) u srezu dravogradskom (Dravska Ban.); fabrika čeličnih proizvoda.
GUŠTERI (Sauria), grupa gmizavaca, obično s dobro razvijenim udovima, kožom pokrivenom rožnim krljuštima, parnim kopulacionim organom kod mužjaka, pokretljivim očnim kapcima, nepokretnim gornjoviličnim kostima; ima ih veći broj porodica; mnoge vrste šarene i mogu brzo da menjaju boju tela (→ kameleon); većina g. bezopasne životinje i hrane se osobito insektima i crvima; najveći broj vrsta živi u toplim krajevima; ali i kod nas živi veći broj, od kojih izvesne ograničene na našu zemlju. Gušternjača → pankreas.
GFERER August Fridrih (Gförer, 1803.-1861.), nem. istorik; za naš narod najvažnije njegovo delo Vizantiska istorija, u kojoj izloženi odnosi Ven. prema Viz. i Hrv. (do 12. v.).