Sveznanje Dž

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
SVEZNANjE


SLOVO Dž

Dž, dž, 29. slovo u ćirilici; 8. u latinici (Dž, dž); složen glas, u našem j. nalazi se u rečima gde č pred zvučnim suglasnicima prelazi u dž; inače se javlja u stranim rečima, najviše u tur.; znak za ovaj glas. Vuk uzeo iz st. ćirilice, kojim se obeležavao glas č i iz rum. ćirilice gde se upotrebljavao za glas dž.

DžABARTI (1756.-1825.), ar. istoričar, napisao Ist. Egipta u 18. v. i Dnevnik frc. okupacije (Egipta).

DžABIĆ Ali-Fehim (1853.-1918.), naučnik i političar, vođ pokreta za b.-h. musl- versko-prosvetnu autonomiju; bio u Carigradu prof. ar. j.; objavio Zbirku pesama Muhamedovih savremenika, remek delo učenosti i poznavanja ar. j.

DžAGANATHA (16. v.), najvažniji indiski pesnik iz doba vel. mogula Akbara (1556.-1605.) i njegovih naslednika.

DžAGE, pleme banturskih Crnaca u podgorini Kilimandžara, 100 000; motička zemljr.

DžAZ (engl.-am., jazz), muz. crnačkog porekla, koja se odlikuje sinkopiranim ritmom, melodijom groteskno-sladunjavog tipa; sastav dž. orkestra sledeći: saksofon, trube, banjo, udaraljke, klavir, violina, suzofon, vibrafon, gitara, pozauna, harmonika.

DžAINA, džainizam, budistička sekta, koju osn. Budin savremenik Cina; smatra Rišabhu za inkarnaciju boga Višnu; njene pristalice veruju u ponovno rađanje duša, koje mogu svojim zaslugama da dostignu blaženstvo Nirvane.

DžAJADEVA (12. v.)„ indiski pesnik, poznat po pesmi → Gitagovipda, u kojoj se bog Kršna u vidu pastira Govinde zaljubljuje u pastiricu Radha.

DžAJPUR, grad (125 000 st.) u Indiji; ind. tkst. i keramike; visoka šk. i astr. opservatorija.

DžAKSONVIL, grad (140 000 st.) u državi Florida (SAD); trg za voće i drvo.

DžAMA, po ind. mitologiji: 1. čovek; bog mrtvih u podzemnom svetu.

DžAMADAN (tur.), u B. i X., j. Dalm., C. Gori, J. Srb. i Arb. m. haljetak bez rukava, peševi se na prsima preklapaju; od sukna (belog, crvenog, crnog), imućniji prave od crvene čohe; obični dž. ukrašen gajtanom, čohani zlatnim vezom.

DžAMBAS (pers.), konjušar, dreser konja; veštak u jahanju i trkanju; veštak u trgovanju konja, preprodavac konja.

DžAMI Abdurahman (1414.-1432.), poslednji vel. pers. pesnik; gl. delo romantički ep → Jusuf i Zulejha.

DžAMIJA, mošeja, musl. bogomolja; vel. dž. imaju 1 ili više →minareta; u pogledu arht. ističu ss carigradeke dž. sultana Ahmeta i Bajazita.

DžAMNA, r. u Indiji (Az.), l. pritoka Ganga; duga 1 400, plovia 500 km.

ANARIKA, dženarika (Prunus mirobalana, P. cerasifera), vrsta šljive; raste kod nas divlja po međama pokraj puteva, na okrajcima šuma i dr.; bujnog porasta; upotrebljava se kao podloga za plemenite šljive, kajsije i breskve; plod tamnocrven. crvenkast ili žut, nešto krupniji od trešanja i dosta vodenast, s malim sadržajem šećera; sazreva u julu.

DžARIR († 728.), ar. pesnik, najviše poznat zbog satira protiv pesnika → Farazdaka.

DžATAKA, u budističkoj knjiž. priča o ranijim inkarnacijama Bude (u ljudskom ili životinjskom liku).

DžATI, hinduska kasta u sev. Indiji, oko 7 mil.; istog porekla kao → radžputi, ali od njih niži, jer se bave zemljr.; dopuštaju ponovnu udaju udovica.

DžAUL (Joule) 1) Džems Preskot (1818.-1889.), engl. fizičar, utvrdio eksperimentalno mehanički ekvivalent kalorije (1 vel. kalorija -- 427 kilogram-metara); izmerio (1840.) toplotu koju razvija sprovodnik kroz koji prolazi električna struja. Džaulov zakon: sprovodnik kojim teče struja (u amperima) oslobodi za vreme t (u sekundama) količinu toplote Q (u džaulima) datu obrascem: Q = RJ2²t, gde R električni otpor sprovodnika (u omima). 2) (joule) jedinica rada ili energije u praktičnom el. sistemu; to je rad koji proizvodi, za vreme od 1 sekunde, nepromenljiva el. struja od 1 ampera, pod stalnim naponom od 1 volta; prema tome dž. ravan 1 vatsekundi; oznaka dž. J, a oznaka vatsekunde Ws; jedinica, od 60. 60 = 3600 džaula naziva se vatčas i ima oznaku Wh; 1 dž. ima 107* jedinica rada u CGS sistemu ili erga.

DžAHIZ († 869.), poznat ar. pisac, mnogostran i plodan; gl. delo Knjiga o životinjama.

DžEBRAIL, kod musl. arhanđeo Gavrilo.

DžEVDET PAŠA Ahmed (1822.-1895.), tur. naučnik i državnik, njegova ist. Tur. obuhvata događaje od 1774. do 1826., od mira u Kjučuk Kajnardži do ukidanja janičara.

DžEVERAVOST → javor.

DžEZAR-AHMET-PAŠA (1733.-1801.), tur. namesnik u Siriji; odbio napad Napoleona I na Akru.

DžEKSON Andrju (Jackson, 1767.-1845.), amer. državnik i administrator, pretsednik SAD (1829.-1837.).

DžELALUDIN Ali paša, bosanski vezir (1820.-1822.). zapamćen po neobičnoj strogosti.

DžELAT (tur.), izvršilac smrtne kazne, krvnik.

DžELIKO Džon (Jellicoe, 1859.-1935.), engl admiral vrh. komandant brit. flote od 1914.-1916. i u bici kod Skageraka (→ sl.).

DžEM (engl.) → pekmez.

DžEMAL-PAŠA Ahmet (1873.- 1922.), tur. vojskovođ i državnik; vođ mladoturaka; reorganizovao tur. vojsku posle svet. rata i poveo pregovore s Rus., ali bio ubijen.

DžEMAT (ar.), zajednica, skupina, udruženje, opština; u Jugosl. danas naziv za musl. crk. opštine (s najmanje 300 musl. st.), u njemu svi članovi preko 21 god. plaćaju vakufski prirez i obrazuju džematski zbor, koji bira članove medžlisa (veća); medžlis vodi brigu o verskim i versko-imovinskim potrebama svog dž.

DžEMBORI (engl.), slet skauta celog sveta, održava se svake 4. god.; 1. 1920. u Londonu.

DžEMIJET (ar.), polit. musl. stranka u J. Srb., osn. 1919., gl. težnja dž. bila prosv. kult. napredak musl. u J. Srb.; imao ovoje listove: Hak (pravo), Hak Joli (put pravu) i Mudžaede (borba); na izborima od 1920. stranka imala 2 posl.; 1923. g. 14, a 1925. nije dobila ni 1; Dž. se početkom 1924. pocepao na 2 dela (vođ većeg dela bio Ferad Draga, a manjeg Kenan Zija).

DžEMS. Engl.: 1) Dž. I Stjuart, kralj (1603.-1625.), trudio se da zavede apsolutizam i gonio verske disidente, zbog čega kat. sklopili barutnu zaveru. 2) Dž. II, kralj (1685.-1688.), sin Čarlsa I, ogorčio Engl. prelazom u katoličanstvo i savezom s frc. kraljem Lujem XIV zbog čega oni digli 2, slavnu revoluciju i zbacili ga s prestola; umro u Frc. Škotska: 1) Dž. I-V, ime petorice kraljeva koji vladali Škotskom od 1423. do 1542. 2) Dž. IV, kralj (1567.- 1625.), sin Marije Stjuart, nasledio i engl. presto posle smrti kraljice Jelisavete i spojio obe zemlje u personalnu uniju; → Dž. I, engl. kralj.

DžEMS (James) 1) Vilijam (1842.-1910.), amer. psiholog i filozof, čuven sa svoga → pragmatizma i bavljenja okultnim pojavama; gl. dela: Principi psihologije, Pragmatizam, Pluralistički univerzum. 2) Henri (1843.-1916.), amer. romansijer i kritičar; romani: Roderik Hadzon, Amerikanac, Portret jedne dame, Nezgrapno doba, Golubova krila, Poslanici; napisao oko 100 pripovedaka; dao i nekoliko knj. putopisnih crtica i poz. komada.

DžEMS LANGEOVA teorija o osećanjima (osnivači V. Džems i E. Lange), koja pokušala da objasni razna osećanja zavisnošću od prometa u našim telesnim organima; po toj teoriji mi ne plačemo stoga što smo žalosni, već smo žalosni stoga što plačemo, ili: mi ne bežimo stoga što se plašimo, već se plašimo stoga što bežimo itd.

DžEMS RIVER, r. u SAD (država Virdžinija), duga 720 km, uliva se u Atlanski Ok.

DžEMSOV ZALIV (James Bai), u S. Amer. između pol. Labradora i kopna, zal. Hadzonovog M.

DžENAB ŠIHAVEDIN (• 1860.), omiljen tur. pesnik i prozni pisac (tur. Alfred de Mise).

DžENAZA (tur.), posmrtna pošta (molitva sa klanjanjem), ukazuje se mrtvome musl.

DžENER Eduard (Janner, 1749.-1823.), engl. lekar. ustanovio → vakcinaciju protivu boginja.

DžENTLMEN (engl. gentleman), moderno ispravan i dobro vaspitan čovek; uljudno odeven i lepog ponašanja. Džentlmens agriment (engl. gentleman's agreement), ugovor u trgovini i diplomatiji, koji ugovorne strane vezuje samo čašću.

DžENTRIJA (engl. gentry), niže plemstvo.

DžEROM Džerom (pravo ime: Dž. Klapka, 1859.-1927.), engl. humorist; slikao s neusiljenim humorom savr. engl. društvo; voli da morališe i često sentimentalan, ali nema komike u opisima, smešnim detaljima, u i dijalogu katkad grub; gl. dela: Prazne misli jednog lenjivca, Tri čoveka u jednom čamcu, Oni i ja, Svi putevi vode na Golgotu.

DžERSI (Gersey), brit. ostrvo (116 km2*) u Lamanšu. Džersisko (džersejsko) goveče, rasa poreklom sa o. Džerseja: kratkih rogova, irskog konkavnog tipa, visine 125-132 sm, težine 300-450 kg; kosti tanke, glava izrazita, oči vel., leđa prava ispoljenog grebena, noge tanke i duge, karlica razvijena, rep dug; boje izabele sa svetlijim nogama; najbolja mlekulja, vel. procent masnoće mleka (6%); vimena naročito razvijena, pravilna; rasa usavršena strogom selekcijom; od 1763. zabranjeno na o. uneti ma kakvo goveče.

DžERSI SITI, grad (33 000 st.) u državi Nju Džersiju (Ozd) na r. Halzonu; ind. šećera, hartije, mesa.

DžEFERDAR (ar.-pers), sve što je ukrašeno dragim kamenjem, bogato izrađena kratka pušva; najstariji dž. kod nas poreklom iz Damaska, docnije donošeni iz it. varoši Brešije (breške).

DžEFERSON Toma (1743.-1826.), 3. pretsednik SAD (1801.-1809.), 1 od osnivača i vođa republikanske stranke u S. Amer.

DžEHENET (ar.), raj po islamskom učenju; suprotno džehenem, pakao.

DžEHOL, provincija (135 006 km², 2 mil. st.), u državi Mandžuko, doskora deo sev. Kine.

DžIBRA, šlempa, ind. otpadak dobiven kao ostatak posle destilacije alkohola, sadrži sve sastojke sirovina, koji nisu isparljivi; dž. od krompira i žitarica služi kao stočna hrana za neposrednu upotrebu, ili koncentrisana (s oko 85% suhih materija) kad treba duže da se čuva; sadrži: belančevine, masti, ugljene hidrate i mineralne soli; dž. od melase sadrži dosta kalijumovih soli, pomešana s tresetom daje veštačko đubre guanol, a koncentrisana i izložena suhoj destilaciji daje džibrin ugalj iz kojeg se dobiva potaša.

DžIBUTI, pristanište na Crvenom M., gl. mesto u frc. Somaliji; moderno uređen grad (8360 st.), iz Dž. polazi žel. za → Adis-Abebu.

DžIGERICA CRNA, → jetra, veoma hranljiva i lako svarljiva, naročito teleća, sadrži gvožđa u organskoj vezi, vitamina A i svojstvenih hormona; korisna kod anemije, ciroze i poremećaja rastenja.

DžIDA, varoš (25 000 st.) u državi Hedžas na Arabiskom Pol. (Az.) i pristanište Crvenog M.

DžILBERTOVA OSTRVA, grupa o. u Mikroneziji (Tihi Ok.), 1185 km², 32 000 st.; pripadaju V. Brit.; kokosova palma, fosfati.

DžILIT (tur.), kraće koplje, štap koji se baca kao koplje. Džilitanje, igra s dž., koji se obično baca sa konja.

DžIN (lat.-ar.), po verovanju musl. naroda dž. vrsta đavola i zlih duhova (umobolni su opsednuti dž.); ima i dobrih dž.; stvoreni od ognja, imaju natčovečansku moć i mogu se napraviti nevidljivim; orijaš, gigant.

DžIN (engl.: gin), vrsta alkoholnog pića dobivena poglavito iz zrna ječma i raži, naročito u Engl. i Škotskoj.

DžINGIS-HAN (1154.-1227.), tatarski zavojevač; ujedinio mongolska plemena u si. Sibiru; osvojio Mongoliju, Kinu i Persiju i sve opljačkao pri prolazu; osn. 1. mongolsko carstvo (1206.) (na sl. portret Dž.-h. po starinskoj minijaturi).

DžINOVSKI LONCI, ovalna udubljenja po dnu rečnog korita ili pećina, postala evorsijom usled vrtložastog kretanja vode.

DžINRIKŠA, rikša, omiljeno prevozno sredstvo u i. Az.; laka kola s 2 točka i 1-2 sedišta; vuče ih čovek.

DžINS Džems (Jaens, * 1877.), engl. aetronom, fizičar i matematičar, poznat po mnogobrojnim radovima iz nebeske mehanike, o kozmogoniji, unutarnjoj strukturi zvezda, rasporedu energije u spektru apsolutno crnog tela.

DžIU-DžICU, jap. način lične odbrane, služi da se protivnik onesposobi; sastoji se iz različitih grifova i trikova, svaki zahteva vel. veštinu, te snaga izlišna; javna borba traje 2X5' i 1X10' na prostirci 5X5 m, borci podeljeni na kategorije; pravila veoma stroga; dž.-dž. preneto u Evr.; svet. prvenstvo nije održano.

DžOJS Džems (Joyce, • 1882.), engl. romansijer; poreklom Irac; dela: Ulis, u kojem se do najsitnijih pojedinosti, s krajnjom slobodom, opisuju Ulisovi doživljaji 1 jedinog dana, smatra se kao najznačajniji savr. roman; Portret umetnika kao mladića, Ana Livija Plurabel; pisao pripovetke i pesme.

DžOKA 1) ili đurdija, u sr. Bosni vrsta m. prenika od sukna a bez rukava. 2) u sev. Arb. u Zadrimi deo ž. nošnje, slična → zubunu; duga, bez rukava.

DžOKEJ (engl.). profesionalni jahač na trkama; ima dž. lakih (do 30 kg) i teških, zatim za ravne i za preponske trke.

DžOKER (engl.), u frc. kartama za igru 53. karga karta koja kod nekih igara zamenjuje svaku kartu.

DžOKJAKARTA, grad (110 000 st.) na o. Javi; trg za duvan i šeć. trsku.

DžON → Jovan.

DžON BUL (John Bull), popularan i šaljiv nadimak za Engleza.

DžONOVA BOLEST, paratuberkuloza, oboljenje govedi i ovaca, prouzrokovano bacilom sličnim tbk.; znaci: mršavost, gubitak apetita i proliv; u debelom crevu sluzokoža otečena i naborana; lečenje bezuspešno.

DžONS 1) Ernest Čarls (1819.-1860.), vođ engl. čartističkog pokreta; → čartizam. 2) Paul (Jones, 1747.- 1794.), zapovednik amer. mornarice u ratu za nezavisnost SAD, poreklom iz Škotske.

DžONSON (Johnson) 1) Andrju (1808.-1875.), amer. državnik i pretsednik SAD (1865.), posle Linkolnovog ubistva. 2) Bendžamin, Ben (1572.-1637.), engl. dramatičar, ima izvrsnih lirskih pesama; značajan kao knjiž. kritičar; izvrstan poznavalac klasike; komedije mu bolje od tragedija; dela: Volpone (u modernoj preradi igrana kod nas), Alhemist, Vartolomejski vašar, Razni ljudi, razne ćudi. 3) Samuel (1709.-1784.), engl. kritičar i leksikograf, 1 od najznačajnijih ličnosti engl. knjiž. 18. v.; uticaj njegove ličnosti i usmenih sudova bio ogroman; pisao pesme i prozna dela: London, Taštine ljudskih želja; najvažnije delo niz eseja iz knjiž. kritike: Životi pesnika.

DžORDž, vladari Engl.: 1) Dž. I, engl. kralj (1714.-1727.), oenivač hanoveranske dinastije u Engl. 2) Dž. II, engl. kralj (1727.-1760.), sin prethodnog; ratovao protiv Frc. u ratu za austr. nasleđe i u 7-god. ratu, udario temelj engl. kolonijalnom carstvu. 3) Dž. III, engl. kralj (1760.-1820.), unuk prethodnog; za njegove vlade izbila pobuna u engl. kolonijama S. Amer., gde osnovana nezavisna SAD; odlučan protivnik Frc. revolucije i Napoleona. 4) Dž. IV, regent (1810.-1820.), kralj Engl. (1820.-1830.), nesposoban i nepopularan vladar. 5) Dž. V (1865.-1936.), sin i naslednik Eduarda VII, engl. kralj od 1910.; za njegove vlade vođen svet. rat. 6) Dž. VI (1936.) mlađi sin Dž. V, došao na presto posle abdikacije svoga brata Eduarda VIII (1936.).

DžORDž Henri (1859.-1897.), amer. ekonomist, protivnik priv. svojine zemljišta; po njemu sopstvenici prisvajaju svu korist od povećanja stan. i usavršavanja proizvodnje; zemljišna renta raste, a nadnice opadaju, da se otkloni soc. beda, treba država da konfiskuje postupno zemlj. rentu, čime bi rešila radničko pitanje, podigla nadnicu, omogućila svima koristi kult. napretka; njegove ideje o zemljor. svojini slične → teoriji o višku vrednosti Marksa; te ideje kod Dž. Stjuarta Mila i Valasa.

DžORDžIJA (Georgia), 1 od SAD (153 490 km², 2,9 mil. et.) na prostoru izmeću Atlanskog Ok. i Aligenskih Pl.; u ravnijim delovima, pored obale, najviše zemljr. (pamuk, žitarice, voće), a u brdovitijim i plan. na SZ stočarstvo i šumarstvo; od ind. grana najviše razvijene ind. pamuka i drveta; gl. mesto Atlanta.

DžORDžTAUN 1) gl. mesto (60 000 st.) i pristanište engl. Gujane (J. Amer.) na obali Atlantskog Ok. 2) grad (100 000 st.) i pristanište na pol. Malaci i Malačkom Moreuzu; izvozi kalaj, duvan, bakar, drvo i dr. tropske proizvode.

DžOHOR, država (19 885 km², ½ mil. st.) na pol. Malaci, pod engl. zaštitom; zemljr. (biber, sago, ananas i dr. tropski proizvodi); gl. mesto Dž. Baru.

DžUBA, gl. reka u it. Somaliji, duga 1650 km, izvire u j. Etiopiji.

DžUBE, m. i ž. haljetak, u varoškoj nošnji od čohe, vezeno zlatom ili srmom; u seoskoj od sukna; pe kroju je isto što i → zubun; pod imenom dž. u sev i J. Srb. i sev. Arb.

DžUMADA'L-AHIRA (ar.), 6. mesec u musl. god., ima 29 dana.

DžUMADA'L-ULA (ar.), 5 mesec u musl. god., ima 30 dana.

DžUNGARIJA, oblast u kineskom delu Turkestana, s kont. klimom i vel. kolebanjima tmpt.; delimično pod stepom, gde se stan. bavi stočarstvom, a delimično obrađena i gusto naseljena.

DžUNGLA, baroviti predeli na podnožju plan. (pogl. Himalaja) u Indiji, obrasli prašumskom vegetacijom; u njima žive tigrovi, lavovi, slonovi i dr.

DžUNKA (malajski), vrsta lađa u i. Az., široka a kratka trupa, morske zd. mogu imati do 100 reg. t i po 3 jarbola; rečne manje i s 1 jarbolom.

DžURDINA, m. haljetak do pojasa od sukna; kratkih rukava do lakata, peševi kratki te ne pokrivaju prsa, a na plećima oplećak od kojeg se može napraviti kukuljica; karakterističan deo nošnje sev. Arb.; nose ga i Srbi u zap. delu J. Srbije.